Арно Брекер
| Арно Брекер | |
|---|---|
| Нацистичка умјетност | |
 Арно_Брекер моделира бисту Алберта Спеера | |
| Биографске информације | |
| Рођење | 21. октобар 1900. Wуппертал, Њемачко Царство |
| Смрт | 1991. Дüсселдорф, Њемачка |
| Опус | |
| Поље | скулптура, архитектура |
| Пракса | Њемачка |
Арно Брекер (Wуппертал, 19. јул, 1900. - Дüсселдорф, 13. фебруар, 1991.[1]) био је један од назначанијих скулптора нацистичке умјетности, омиљени умјетник Адолфа Хитлера, за ког су партијски идеолози држали да је права антитеза дегенеричној умјетности.[2]
Биографија
[уреди | уреди извор]Арно Брекер рођен је као најстарији син каменоресца и градитеља гробница Арнолда Брекера и његове супруге Луисе у Елберфелду (данас један од квартова Wуппертала).[1]
Након завршетка средње школе, преузима вођење очеве радионице, јер му је отац позван у војску, али увече иде на течајеве из анатомије и цртања.[1]
Између 1920 - 1925. студира на Академији у Дüсселдорфу, скулптуру код Хуберта Нетзера и архитектуру код Wилхелма Креиса.[1]
У Париз путује први пут 1924., тад се упознаје са Јеана Цоцтеауа, Јеана Реноира и трговце умјетнинама Даниел Хенрy Кахнwеилера и Алфреда Флецхтхеима који га заступају од 1929.[1]
Те исте 1924. добио је своју прву државну наруџбу - за израду бисте Фриедрицха Еберта првог канцелара Wеимарске Републике.[1]
Брекер се 1927. преселио у Париз, тадашњи центар сувремене скулптуре[1], тад се дружио са умјетницима као што су Цхарлес Деспиау, Исаму Ногуцхи, Маурице де Вламинцк, Андрé Дуноyер де Сегонзац.[2]
Пруско министарство културе додјелило му је 1932. награду да студира и ради у Риму у Вилла Массимо (Деутсцхе Академие Ром Вилла Массимо). Једногодишњи боравак у Италији нарочито упознавање мицхелангелова опуса пресудно је утјецало на Брекера, који је одтад радио имитирајући његов класичан стил.[1]
На наговор Маxа Лиеберманна 1934. напушта Париз и сели у Берлин, гдје му Лиеберманн помаже да се снађе.
Арно Брекер судјелује на Олимпијској умјетничкој изложби у Берлину 1936. и осваја сребрну медаљу Међународног олимпијског комитета за скулптуре Десетобојац и Побједник, тад се први пут сусрео са Хитлером.[1]
Његов рад између 1933. - 1942. прожет је класичним приступом људском тијелу, уз акцент на драматичну мишићавост и снажан контраст између свијетлих и тамних елемената.[2] Тих је година добио пуно наруџби за низ скулптура и монументалних споменика, захваљујући том што је био члан Националсоцијалистичке партије.[2] Од 1937. је и службено постао државни скулптор Адолфа Хитлера, задужен за креирање новог њемачког монументалног стила. У том раздобљу радио је и као професор на Берлинској акадамији.[2]
Након рата савезници су уништили велик број његових јавних споменика, а пресушиле су и велике наруџбе па се Брекер прихваћао мањих послова за портретне бисте и графике. Касније се посветио писању, у ком је на врло контраверзан начин објашњавао своја увјерења и поступке.[2]
Од 1948. живи у Дüсселдорфу, који је постао његов дом до краја живота. Прихваћао се и послова као архитект, али је и надаље примао наруџбе за скулптуре. Његове изложбе често су пролазиле уз демонстрације антинациста. Дјеломично је рехабилитиран - 1985. кад је у граду Нöрвеницху отворен музеј посвећен њему.[2]
Умро је у Дüсселдорфу у доби од 90 година.[2]
