Арапи

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Арапкиње, у раздобљу од 4. до 6. стољећа

Арапи (арапски: عرب ʻараб) су семитски народ који је већим дијелом настањен на Блиском Истоку и у сјеверној Африци. Арапа има око 200-300 милијуна, и постоје три класификације припадности арапском народу: по политици, језику и поријеклу. На основи ове три класификације број Арапа је растезљив, јер ако се иде по броју људи којима је арапски први језик - њихов број је тада 180 милијуна. Арапи говоре арапским језиком и користе се арапским писмом.

Семитски народ настањен на Средњем Истоку и сјеверној Африци од Марока до Омана, и од Турске до Јемена и Судана на југу. Географски Арапи се простиру на неких 10 милијуна четворних километара и броје најмање 250,000,000 припадника. Око 4 милијуна Арапа живи такођер у Еуропи и око 2 милијуна у Америци. Срце арапске земље је Саудијска Арабија и Јемен, подручје познато као Хијаз. Око 610. године, рођењем Ислама, Хијаз постаје трговачко средиште дуж караванских путова. Мецца постаје један од најзначајнијих градова.

Етнички, Арапи су углавном тамнокоси и смеђих очију, пути свијетле, али и она варира од мјеста до мјеста. По вјери су вечином сунитски муслимани, и тек 10% шијити (особито у Јемену, дијелу Ирака и обали Перзијског заљева). Првенствено Арапи су, уз Жидове, један од два народа којима је поријекло дао Сем, Хамов брат. Кроз своју повијест основали су цијели низ држава, то су: Алжир, Бахреин, Египат, Ирак, Јордан, Кувајт, Либанон, Либија, Мароко, Оман, Катар, Саудијска Арабија, Судан, Сирија, Тунис, Уједињени Арапски Емирати, Јемен, и Палестина која се још бори за свој настанак и признање. Социјално Арапе дијеле на стално-насељене (рурални ' феллахин' = сељаци и урбани ' хадар', градски Арапи ) и номадски, познајемо их као Бедуине (Бедоуин). Постоје и више језично семитизираних (точније арабизираних) народа, али они нису Арапи, и етнички су нешто друго, особито има арабизираних Жидова у сјеверној Африци, Јемену и Ираку. Арабизирани су и неки Копти (ови су пак поријеклом прави Египћани, хамитски народ чији су преци утемељили египатску културу и државу. Међу хамитским Берберима има такођер доста арабизираних група, номада који насељавају пустињске предјеле сјеверне Африке.

Арапи у Еуропи посједовали су знање о умјетном наводњавању тла, које се због безобзирног крчења шума почело исушивати. Из Шпањолске ово се знање проширило на сјевер, преко Алпа те све до Исланда. Шпањолска ријеч 'нориа', означава ступањ наводњавања, и настала је од арапског нд'ура. Памук, који данас води главну ријеч у текстилној индустрији, такођер су у Еуропу донели Арапи, те је из њиховог језика потекао француски израз 'цотон' и енглески 'цоттон'.

Име Арапи и Арабија јавља се још у асирским текстовима као мâту арбâи /Араб ланд/, точна локација овог подручја није позната, касније се јављају термини Араби, Арубу, Урби. –У сродном хебрејском језику ријеч `аравах’ и ‘арав’ означава пустињу, па би се могло превести да су Арапи ‘пустињски народ’. Полуоток Арабија прекривена је непрегледним пустињама и прадомовина је овог експанзивног народа који се проширио преко цијеле сјеверне Африке.

Арапски језик припада семитској грани семитско-хамитске породице, а писмо је арапско.

Арапи су народ који живи по Кур'ану, то јест по његовом учењу. Куран је често закон неке државе којима су регулирани сви аспекти њихова живота. Мушкарац је глава обитељи и жена је код њих у подложном положају. Полигамија је дозвољена, а Арапин, зависно о могућности, може имати до четири жене. Дана ријеч код ових људи вреднија је од било каквог уговора и она се мора поштивати. Муслимански Арапи, као ни Жидови, не једу свињетину , те је овчетина је зато честа. У Либији је познато национално јело кус-кус, припрема се са овчетином и рибом и разним поврћем. Умјесто масти Арапи користе маслиново уље, а колачи се често праве од меда. Сваки Арапин-муслиман требао би барем једном у животу отићи на хађђ у Меку.

Религија

[уреди | уреди извор]

Око 95% Арапа су муслимани, већином сунити (80%), а остали су шиити који су распрострањени углавном у Ираку, Ирану, Јемену, Либану и Сирији. Ислам је, као једна од најраспрострањенијих религија, настао је међу Арапима у западном дијелу Арапског полуотока. Касније су околни народи прихватили ислам и арапску културу. Од 1,5 милијарди муслимана, њих 15% припада арапском културном кругу. Један дио Арапа су кршћани, којих има око 11, милијуна, већином Копти. Арапски Јевреји живе претежно у Јемену и има их око 20 000.

Културни идентитет Арапа није само ислам. Дапаче, многи Арапи у Палестини само се изјашњавају као муслимани, а нипошто не живе по захтјевима Кур'ана. Алкохол, значајан симбол западњачке културе присутан је и код неких Арапа који га производе за своје властите потребе, о чему постоје и писани докази из раздобља прије ислама. Постоје докази о производњи арака (који је и данас врло раширен), као и о производњи вина (које се данас производи у много мањој мјери).

Једини алкохол који је симбол запада, а који се, нпр., производи на Западној обали је пиво. Друго све је домаће и припада арапској култури. Тако се у водену лулу (наргилу) одавно додавао арак у воду, што је појачавало опојно дјеловање. Наравно, с тиме су наставили само Арапи кршћани (муслимани то обично неће чинити јавно). Што се тиче постотака, премда су постотком у Палестини малобројни, утјецај је кршћанских Арапа на остатак арапскога друштва много већи, већ и због тога што имају више школе и више новца. Усто, кршћански су Арапи и традиционални и некоћ (у Палестини до 1948.) претежни становници градова, а слично је и у Сирији и Ираку. У тим двјема земљама кршћански су Арапи измислили странке БААС и БАТХ, као странке љевичарског усмјерења, како би се заштитили у већинском муслиманском окружењу. Арапски кршћани у многочему диктирају и културно усмјерење читавог арапског друштва. Тако у крајевима гдје има више кршћана (Либан, градови Западне обале, Сирија, Јордан) и муслимански Арапи прихваћају многе њихове обичаје или се одричу неких својих. Ислам није једино културолошко одређење Арапа, а поготово не на Блиском истоку. Главно културолошко одређења Арапа на Блиском истоку управо је религијска разноликост.

Арапске заједнице

[уреди | уреди извор]