Алберт Ферт
Албер Луј Франсоа Фер (фр. Albert Louis François Fert, рођен 7. марта 1938 у Каркасону, Француска) је француски физичар и лауреат Нобелове награде за физику 2007.[1]
Године 1970. докторирао је на универзитету Париз-југ са тезом „Особине транспорта електрицитета у никлу и гвожђу“ (Проприéтéс де транспорт éлецтриqуе данс ле ницкел ет ле фер). Потом је био вођа тима за истраживање чврстих стања на истој институцији.
Ферова група истраживача је 1988. открила ГМР ефекат у структури слојева гвожђа и хрома.[2] Независно од њега, нешто касније је група под руководством Петера Гринберга дошла до сличних резултата.[3] Откриће ГМР ефекта омогућило је израду магнетних читача тврдих дискова изузетно високог капацитета, који су данас у широкој употреби.
Ово откриће припада новој грани физике, спинтроници, која се бави особинама спина електрона.
Од 1976. Фер је професор на Универзитету Париз-југ у Орсеју.
За проналазак ГМР ефекта Феру и Гринбергу је 2007. додељена Нобелова награда за физику.
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 2007”. Роyал Сwедисх Ацадемy оф Сциенцес. 09. 10. 2007..
- ↑ Ферт, Алберт; ет ал (Новембер 1988). „Гиант Магнеторесистанце оф (001)Фе/(001)Цр Магнетиц Суперлаттицес”. Пхyсицал Ревиеw Леттерс 61 (21): 2472-2475. Приступљено 2007-10-09.
- ↑ Бинасцх ет ал.: Енханцед магнеторесистанце ин лаyеред магнетиц струцтурес wитх антиферромагнетиц интерлаyер еxцханге. Ин: Пхyсицал Ревиеw. Банд Б 39, 1989, С. 4828-4830
