Алат

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


Приказ пољопривредних алата
Модерна кутија с алатом
Претхисторијски алати стари око 10 000 година, нађени у пећини Лес Цомбареллес (Француска)
Микрометарски вијак за вањска и унутарња мјерења, те дубиномјер

Алат је помагало с којим ручно или на строју обрађујемо материјал. С њим се ради лакше, брже и точније.Омогућује израду врло сложених производа. Алати су многобројни и разноврсни. Могу бити једноставни, али и врло сложени и с властитим погоном. Алати у изравном додиру обрађују материјал, било одвајањем честица (нож, сјекира, турпија, глодало, сврдло, ручна пила, ручна блања) или без одвајања честица (чекић, клијешта, одвијач). [1] Алати се могу дијелити према гранама индустрије на пољопривредне алатке, шумарске, браварске, електричарске, рударске, хируршке итд, али се између њих тешко може повући граница, јер иста алатка може да се користи у разним гранама индустрије.

Иако се термин алат лако може применити на многе ствари које су средство за постизање циља (нпр. виљушка),[2][3][4] строго говорећи, предмет је алат само ако је, осим што је конструисан за држање, такође направљен од материјала који омогућава кориснику да на њега примењује различите степене силе. Ако поновљена употреба истроши део алата (попут сечива ножа), могуће је да постоји могућност обнове тог дела; алтернативно истрошени или поломљени алат мора бити замењен. Алат спада у таксономску категорију оруђа, и налази се у истом таксономском рангу као инструмент, прибор, уређај или посуђе.

Сврсисходна је подјела према намјени. Према намјени алате дијелимо на :

  1. алати за стезање, (фиксирање), (кљешта, стега...)
  2. алати за помјерење,
  3. алати за мјерење, (нонијус или шублер, метар (алат), лењир...)
  4. алати за резање (сјечење),
  5. алати за завртање (одвртање), (одвртка, француски кључ...)
  6. алати за ковање и савијање,
  7. алати за држање (придржавање), (хватаљке, машице...)
  8. алати за бушење, (бушилица, ренде, турпија...)
  9. специјални алати

Подјела алата

[уреди | уреди извор]

Примјена и развој алата успоредно су везани уз развој људског друштва и цивилизације. Основни циљ је био олакшати и убрзати рад. Посебан замах у развоју алата узрокован је масовном производњом различитих уређаја и опреме (нпр: аутомобила), гдје се захтјева што краће вријеме припреме и производње, како би се смањили трошкови пословања. Данашње алате називамо помоћним прибором или механизмима у процесу израде производа и његове контроле. Могу се подијелити, односно разврстати по различитим критеријима.

Подјела алата према дјелатности

[уреди | уреди извор]

Према дјелатности се алати могу подијелити на алате:

Подјела алата у стројарству

[уреди | уреди извор]

Опћа подјела алата стројарске струке:

Подјела алата према начину кориштења и набаве

[уреди | уреди извор]

Према начину кориштења и набаве алат се може подијелити на:

  • стандардни алат: купује се готов на тржишту и такав употребљава, за опћу употребу и различите производе, стандардизиран по квалитети и димензијама (примјери: нож, глодало, сврдло, кључ).
  • типизирани алат: типизиран и израђен до високог ступња готовости, али се не може изравно употријебити без претходне дораде или доградње, има одређен облик, али мјере треба дорадити (примјери: кућиште штанце, жигови и избацивачи, штапићи за профилне ножеве).
  • специјални алат: не може се купити готов на тржишту, потребно га је направити или наручити,служи за израду конкретног производа (примјери: направе за бушење или монтажу, штанце за резање и преобликовање, калупи за прешање полимера и тлачни лијев метала).

Историја

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Историја технологије
Столарски алати пронађени у олупини једрењака из 16. века, Мари Роуз. Идући од горе, маљ, стврдло, хоблерица, дршка Т-сврдла, дршка карике, могућа дршка чекића и лењир.

Антрополози сматрају да је употреба алата био важан корак у људској еволуцији.[5] С обзиром на то да алате екстензивно користе људи и дивље шимпанзе, широко се претпоставља да се прва рутинска употреба алата догодила пре дивергенције између те две врсте.[6] Међутим, ови рани алати су вероватно били направљени од непостојаних материјала као што су штапиви или су се састојали од немодификованог камења које се не може разликовати од другог камења као алата.

Камени артефакти датирају од пре око 2,5 милиона година.[7] Међутим, једна студија из 2010. године сугерише да је врста хоминина Australopithecus afarensis јела месо касапећи лешеве животиња каменим оруђима. Ово откриће помера најранију познату употребу каменог оруђа међу хомининима на пре око 3,4 милиона година.[8]

Налази стварних алата датирају најмање 2,6 милиона година уназад у Етиопији.[9] Један од најранијих облика камених алата који се могу препознати је ручна секира.

До недавно је оружје пронађено у ископинама било једино оруђе „раног човека” које је проучавано и коме је придавана важност. Сада је више алата препознато као културно и историјски релевантно. Поред лова, за друге активности потребни су и алати као што су они за припремање хране, „... орашање, обраду коже, жетву и обраду дрвета ...” У ову групу су укључени и „алати од љускастог камена”.

Дијелови зидарског алата,Музеј Херцеговине, Требиње

Алати су најважнији предмети које су древни људи користили да се успну на врх ланца исхране; унапређивањем алата, они су могли да остваре задатке који превазилазе могућности људског тела, као што је копље или лук и стрела за убијање плена, јер њихови зуби нису били довољно оштри да пробију кожу многих животиња. „Човек ловац” као катализатор промене хоминина је доведен у питање. На основу трагова на костима на археолошким налазиштима, сада је очигледније да су праљуди лешинарили улове других предатор, уместо да убијају своју храну.[10]

Механички уређаји доживели су велику експанзију своје употребе у древној Грчкој и древном Риму систематским коришћењем нових извора енергије, посебно водених точкова. Њихова употреба проширила се током мрачног доба додавањем ветрењача.

Машински алати изазвали су нагли пораст у производњи нових алата током индустријске револуције. Заговорници нанотехнологије очекују настанак сличног таласа са умањењем алата до микроскопске величине.[11][12]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ↑ [1] "Увод у алатничарство", Индустријска стројарска школа, 2011.
  2. ↑ Цхаринг Wорх (2014), Тyпес оф Цутлерy ин тхе УК, Цхаринг Wортх, архивирано из оригинала на датум 24 Марцх 2014, приступљено 24 Марцх 2014 
  3. ↑ боокрагс.цом. боокрагс.цом (2 Новембер 2010).
  4. ↑ Анетте Расмссон. „популархисториа.се ат арцхиве.орг”. Архивирано из оригинала на датум 31 Јулy 2010. Приступљено 2019-02-06. 
  5. ↑ Сам Лиллеy, Мен, Мацхинес анд Хисторy: Тхе Сторy оф Тоолс анд Мацхинес ин Релатион то Социал Прогресс, 1948 Цоббетт Пресс.
  6. ↑ Wхитен, А., Ј. Гоодалл, W.C. МцГреw, Т. Нисхида, V. Реyнолдс, Y. Сугиyама, C.Е.Г. Тутин, Р.W. Wрангхам, анд C. Боесцх. 1999. Цултурес ин Цхимпанзеес. Натуре 399:682—85. Пангер, M.А., А.С. Броокс, Б.Г. Рицхмонд, анд Б. Wоод. 2002. Олдер тхан тхе Олдоwан? Ретхинкинг тхе емергенце оф хоминин тоол усе. Еволутионарy Антхропологy: Иссуес, Неwс, анд Ревиеwс 11:235–45.
  7. ↑ Тхе Цамбридге Енцyцлопедиа оф Хуман Еволутион. Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. 1994. ИСБН 978-0-521-32370-3.  Алсо ИСБН 0-521-46786-1 (папербацк)
  8. ↑ МцПхеррон, Сханнон П.; Зересенаy Алемсегед; Цуртис W. Мареан; Јонатхан Г. Wyнн; Денне Реед; Денис Гераадс; Рене Бобе; Хамдаллах А. Беарат (2010). „Евиденце фор стоне-тоол-ассистед цонсумптион оф анимал тиссуес бефоре 3.39 миллион yеарс аго ат Дикика, Етхиопиа”. Натуре 466 (7308): 857–60. Бибцоде 2010Natur.466..857M. ДОИ:10.1038/nature09248. ПМИД 20703305. 
  9. ↑ Семаw, С., M.Ј. Рогерс, Ј. Qуаде, П.Р. Ренне, Р.Ф. Бутлер, M. Домíнгуез-Родриго, D. Стоут, W.С. Харт, Т. Пицкеринг, анд С.W. Симпсон. 2003. 2.6-Миллион-yеар-олд стоне тоолс анд ассоциатед бонес фром ОГС-6 анд ОГС-7, Гона, Афар, Етхиопиа. Јоурнал оф Хуман Еволутион 45:169–77.
  10. ↑ Холмес, Боб. „Ман'с еарлy хунтинг роле ин доубт”. Неwсциентист.цом. Приступљено 12 Новембер 2012. 
  11. ↑ Нанотецхнологy: Биг Потентиал Ин Тинy Партицлес, Давид Wхелан. Ретриевед он Новембер 6, 2006
  12. ↑ Wилл тхис Тинy Сциенце Усхер ин тхе Неxт Индустриал Револутион?, Катрина C. Арабе. Ретриевед он Новембер 6, 2006

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Alat&oldid=41876483”