Атена (митологија)

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Атена или Атина (грч. Ἀθηνᾶ, Атхēнâ или Ἀθήνη, Атхéнē; дорски: Ἀσάνα, Асáна), божица је рата, мудрости и интелигенције те лукавости (грч. метис). Атенин је пандан у римској митологији Минерва, божица мудрости, а у египатској Неит. Атенино име највјеројатније значи "Божји ум". Знак јој је сова.

Атена с Ерихтонијем Атенским
Атена у лету

Рођење Атене је необично, а њиме се објашњава и Атенина асексуалност. Прва је Зеусова жена била Метида ("Мудрост") која је затрудњела. Мајка Земља је прорекла да ће Зеуса свргнути дијете које ће имати с Метидом. Зеус је послушао своју баку и појео Метиду, која је претворена у пчелу. Она се налази у Зеусовој глави и тамо је родила Атену која није могла изаћи ван. Зеуса је глава страшно бољела па је позвао богове да му помогну. Прометеј, Хермес или Хефест је растворио сјекиром Зеусову лубању из које је изишла Атена. То описује Хомер овако: "Страх обузе све бесмртнике док то гледаше; но она искочи из бесмртникове главе и стаде испред штитоноше Зеуса, тресући оштрим копљем; и велики Олимп застењаше грозно; и море се помаче узбуркано мрачним валовима", тако се описује и Атена као ратница, док тресе "оштрим копљем". Атенин је атрибут "сивоока" чиме се описују њезине очи, а њезину љепоту се спомиње овако у Одисеји: "На његове ријечи (Одисејеве) Атена се насмије и претвори се у красну младу жену". Атена је звана и Палада (Палладион или Мала Палада је Атенин кип у Троји којег су украли Грци). На штиту носи Медузину главу.

Оснивање града Атене

[уреди | уреди извор]

Атена је омиљена божица, Зеусу најдража кћер. Зеус јој је дао велик и лијеп град - Атену, али га је хтио и Посејдон, који га је мислио назвати Посејдонијом. Атена је дала људима маслину за вријеме првог краља Кекропса. Посејдон је створио првог коња. Атена је увела плуг, упрегла коње, поучила људе лончарству и бродоградњи, с Прометејем је створила људе и дала им мудрост. Атењани су Атену звали једноставно "божица", а њезин храм Партенон је изграђен по нацртима Фидије. Атенин је кип у храму био од злата, док је држала сову и Нику (Побједу) у руци. Штит јој је био украшен призорима дивова. Атена је убила дива Паланта током рата Гиганата. На Свеатенској светковини Атени се сваке године приказивала хаљина.

Стварање човјека, Атена, Прометеј и први човјек

Атенина асексуалност

[уреди | уреди извор]

Атена је асексуална божица, чија је врлина мудрост, али је и лијепа, што се спомиње код одабира најљепше божице гдје је Атена хтјела златну јабуку Ериде, божице свађе. Ерида је бацила јабуку међу Атену, Афродиту и Херу. Хера је хтјела јабуку као краљица богова, али је Афродита проглашена најљепшом. Прогласио ју је Парис. Атена је дјевица, али стари митови описују њезино силовање па су их зато Атењани хтјели сакрити. Атену су према тим митовима силовали Посејдон (јер град Атена није његов) и Бореј, чиме се објашњава и Атенина привлачност. Хефест је покушао силовати Атену или ју је оженио, а његово је сјеме пало на Земљу, која рађа Ерихтонија Атенског. Атена је одгојила дијете и он је постао краљ Атене. Тако је Атена мајка атенског народа али је дјевица. Атена је оставила дијете трима сестрама Херзи, Пандрози и Аглаури. Ерихтоније је касније постао краљ који је увео бројне обнове и промјене у атенскоме друштву, а Атена га је често штитила. Хефеста је Хера родила јер бијаше љубоморна што је Зеус сам родио Атену. Тај се мит не слаже с верзијом у којој Хефест порађа Атену, али се слаже ако је Атену породио Прометеј.

Појављивање Атене у другим митовима

[уреди | уреди извор]

Унаточ истинољубивој и праведној нарави, само је једанпут казнила из осјећаја љубоморе, јер има слабости. Наиме, принцеза Арахна из Лидије била је тако вјешта у ткању да се ни сама Атена није могла мјерити с њом. Арахна се хвалила својом вјештином, а Атена ју је посјетила прерушена као старица и рекла јој да се исприча због своје охолости. Арахна то није учинила - изазвала је Атену на натјецање. Атена је саткала призор сукоба Посејдона с Атењанима, а Арахна је саткала призор у којем је исмијавала Зеуса и све његове љубавнице. Атена је била бијесна због њезине вјештине и избора теме (Атена је Зеусова миљеница). Премда натјецање никад није одлучено, Атена је дуго и пажљиво проматрала тканину не би ли нашла грешку.

Атена и Диомед

Но није је нашла, стога она, пуна осветничке мржње, искида покривач, а Арахну претвори у паука. Мит о познатоме тебанскоме врачу Тиресији говори да је наишао на Атену док се она гола купала. Атена га је ослијепила, али га је учинила пророком. Одисејева је лукавост задивила Атену, па му је пуно пута помогла, рекавши: "Колико се само разликујеш од других људи". Помогла му је на његову путу. Док се Одисеј искрцао на отоку, ушла је у Наузикајине снове и осигурала то да ће га принцеза одвести у двор те га на посљетку послати натраг на Итаку. Атена му је изрекла све што мора чинити и знати да би добио натраг своје краљевство. Њезино је милосрђе велико. Кад су на Ареопагу стари Грци против неког оптуженика гласовали подједнако, она увијек даје пресудан глас да се оптужени ослободи. Ипак, кад једном ступи у битку, никад не губи, чак и против самог Ареса, јер боље од њега познаје стратегију и тактику; мудри војсковође увијек се њој обраћају за савјет.

Вањске везе

[уреди | уреди извор]
Примордијална божанства