Обала
Обалом се називају сва подручја на којима копно долази у дотицај са воденим површинама.
Врсте обале
[уреди | уреди извор]Обала се према врсти водене површине са којом копно долази у дотицај дијели на морску, ријечну и језерску обалу.
Морска обала
[уреди | уреди извор]Морска обала је подручје на којем копно долази у дотицај са морем. Морска обала може бити стјеновита, пјешчана или шљунчана. Такођер може бити равна или разведена. Најразведенија обала Еуропе се налази у Норвешкој гдје су отапањем бројних ледењака у прошлости настали фјордови, дубоки, дугачки и стјеновити заљеви.
Хрватска са својих 1185 отока, оточића, хриди и гребена има другу најразведенију морску обалу у Еуропи. Укупна дужина Хрватске обалне црте је 4398 км. Од тога на отоке отпада 3 573 км, на оточиће 717 км, те на хриди и гребене 107 км.
Ријечна обала
[уреди | уреди извор]Ријечна обала је оно подручје на којем се копно додирује са ријекама. Као морске и ријечна обала може бити стјеновита, пјешчана или шљунковита али и обрасла грмљем и стаблима најчешће врбе. Изглед ријечне обале се мијења под сталним абразивним дјеловањем ријеке која протјече уз обалу. Ријечна обала је погодна за изградњу насеља због близине питке воде, па тако сви градови леже уз обале неке ријеке.
Језерска обала
[уреди | уреди извор]Језерска обала је подручје на којем копно долази у дотицај са језерима. I језерска обала попут ријечне може бити стјеновита, пјешчана, шљунчана или обрасла шипражјем.
