Нижа класа

Нижа класа је израз који се у социологији и другим друштвеним наукама користи како би се описали појединци, друштвене групе и слојеви који су по материјалном положају и/ли политичким правима и утјецају инфериорни другим појединцима у друштву који спадају у више класе.

Што спада, а што не спада у нижу класу је питање чији одговор овиси о поједином друштву, хисторијском периоду, али и различитим идеолошким подлогама на којима се врши разврставање појединих класа. Уз израз нижа класа се често везује и израз потлачена класа, али он не мора бити синоним, поготово у друштвима са сложенијом друштвеном стратификацијом.

С друге стране, кроз хисторију су ниже класе у правилу чиниле најбројнији слој друштва, исто као што је постојала релативно једноставна подјела на вишу - владајућу - класу и нижу класу. У класичним робовласничким друштвима су тако нижу класу чинили робови и сиромашни плебејци, у феудалним друштвима кметови, док су се у раним фазама капитализма нижом класом сматрали радници, односно пролетери.

С развојем технологије, али и већом друштвеном покретљивошћу и опћенитим растом животног стандарда почеле су се брисати чврсте границе међу класама, односно њих је почео апсорбирати феномен тзв. средње класе.

Данас се као главни критериј за припадност нижој класи у неком друштву наводе економски критерији и ступањ образовања. Нижој класи тако припадају оне особе које од својих редовних примања могу задовољити тек најосновније егзистенцијалне потребе, односно имају ступањ квалификација попут основне и средње школе темељем кога могу обављати послове везане уз тзв. плаве овратнике.