Нахчиван
Координате: 39° 20' СГ Ш, 45° 30' ИГД
| Нахчиванска Аутономна Република Naxçıvan Muxtar Respublikası (лангуаге?) | |
|---|---|
 | |
| Држава: | Азербејџан |
| Површина: | 5.363 км² |
| Становништво: | 398.000 (2007.) |
| Главни град: | Нахчиван |
| Густина становништва: | 70,76/км² |
Нахчиван (азер. Naxçıvan) је аутономна република у саставу Азербејџана. Главни град републике је Нахчиван.
Географија
[уреди | уреди извор]Република Нахчиван је ексклава, територија физички одвојена од остатка територије Азербејџана, а између ова два подручја налазе се Јерменија и фактички независна држава Нагорно-Карабах. На западу, Нахчиван се граничи са Турском, а на југу са Ираном, односно са иранским покрајинама Западни Азербејџан и Источни Азербејџан.
Историја
[уреди | уреди извор]У 11. веку ово подручје заузимају Турци Селџуци, а у 12. веку град Нахчиван постаје престоница државе азербејџанских атабега. У 15. веку, регион је био део турских држава Кара Којунлу и Ак Којунлу. У 18. веку формиран је Нахчивански канат, који је номинално признавао персијску власт. 1828. године, регион постаје руски посед, а Нахчивански канат се укида.
После Октобарске револуције у Русији 1917. године, на овом подручју је, 1918. године, проглашена Република Арас, која је постојала до 1919. године, када је на њу инвазију извршила Јерменија. Пад републике покренуо је инвазију азербејџанске армије, која, исте године, избацује јерменске трупе из региона. Пошто је совјетска црвена армија заузела регион 1920. године, створена је Нахчиванска аутономна совјетска социјалистичка република, а на референдуму који је одржан 1921. године 90% становништва републике изјаснило се за прикључење Азербејџанској ССР, што је и учињено исте године.
После распада Совјетског Савеза 1991. године, будући председник Азербејџана Хејдар Алијев постаје председник Нахчиванског врховног совјета и претвара Нахчиван у територију скоро потпуно независну од власти у Бакуу. Током рата у Нагорно-Карабаху 1992. године, избили су спорадични оружани сукоби Нахчивана са Јерменијом. 1993. године, парламент Азербејџана позива Хејдара Алијева да стане на чело државе, тако да он постаје председник Азербејџана и на тој функцији остаје све до 2003. године када га је на функцији наследио његов син, Илхам Алијев. Нахчиван је до данас задржао статус аутономне републике у саставу Азербејџана, а 1998. године усвојен је и нови републички устав.
Демографија
[уреди | уреди извор]Према подацима из 1999. године, етнички Азери (туркијски народ који представља основно становништво Азербејџана) чинили су 99% становништва Нахчиванске републике.
Религија
[уреди | уреди извор]Главна религија у републици је ислам. [1]
Градови
[уреди | уреди извор]Највећи градови републике су (са приказом броја становника 2009. године): [2]
