Младен Налетилић
| Младен Налетилић | |
|---|---|
Биографске информације
| |
| Рођење | 1. просинца 1946. Широки Бријег, Босна и Херцеговина |
| Држављанство | Хрват |
| Надимак | Тута |
Каријера
| |
| Чин | војни заповједник, начелник главног стожера ХВО-а |
| Ратови | Рат у Босни и Херцеговини |
| Војска | Хрватско вијеће обране |
Младен Налетилић Тута (Широки Бријег, 1. просинца 1946. - 2021.), босанскохерцеговачки паравојни заповједник хрватског поријекла, оснивач „Кажњеничке бојне” (КБ) – паравојне јединице Хрватског вијећа обране (ХВО) тијеком Бошњачко-хрватског сукоба од отприлике 200 до 300 војника стациониране у околици Мостара у југоисточној Босни и Херцеговини. Међународни кривични суд за бившу Југославију (МКСЈ) осудио га је 2003. на 20 година затвора због ратних злочина.[1]
Животопис
[уреди | уреди извор]Младен Налетилић рођен је 1. 12. 1946. у Широком Бријегу, у НР Босни и Херцеговини, ФНР Југославија. Као младић емигрирао је у Аустрију у потрази за азилом, а потом у Њемачку, гдје је био власник ресторана.[2] Вратио се у родну Херцеговину 1990., према неким нагађањима након договора са Емиграцијом.[2] 1991. организирао је "Кажњеничку бојну" (КБ), паравојну састављену од људи који су били прогањани или кажњени због политичких ставова тијеком Југославије,[3] а која се борила заједно са Армијом БиХ и обранила Мостар у прољеће 1992. од напада ЈНА.[2] Међутим, од 1993., након избијања Бошњачко-хрватског сукоба, КБ се окренуо против Бошњака те их протјеривао из Мостара и околице те тјерао на присилни рад тијеком друге опсаде Мостара.[2]
1997. ухитиле су га хрватске власти због наводних криминалних радњи. МКСЈ је подигнуо оптужницу против њега и Винка Мартиновића 1998. због злочина против Бошњака.[2] Пребачени су у Хааг гдје им се почело судити. 2003. осуђен је за мучење; намјерно наношење великих патњи или тешких повреда тијела или здравља; протуправно пресељење цивила; протуправни рад; безобзирно разарање које није оправдано војном потребом; пљачкање јавне или приватне имовине; прогоне на политичкој, расној или вјерској основи.[4] Добио је 20 година затвора.[5]
Одлучено је да ће бити пуштен из затвора 18. вељаче 2013., након одслужења двије трећине казне.[6]
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ Тужитељ против Налетилића & Мартиновића - Пресуда, стр. 255
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Габриел Патрос. „Профиле: Младен Налетилиц”. ББЦ Неwс. Приступљено 19. сијечња 2013.
- ↑ Тужитељ против Налетилића & Мартиновића - Пресуда, стр. 29
- ↑ Тужитељ против Налетилића & Мартиновића - Пресуда, стр. 254-255
- ↑ ББЦ Неwс (31. ожујка 2003). „Босниан Цроат wар цриминалс јаилед”. ббц.цо.ук. Приступљено 19. сијечња 2013.
- ↑ „Младен Налетилић у вељачи 2013. излази на слободу”. јабука.тв. 19. просинца 2012. Приступљено 19. сијечња 2013.
Литература
[уреди | уреди извор]- „Тужитељ против Младена Налетилића и Винка Мартиновића - Пресуда”. Међународни кривични суд за бившу Југославију. 31. ожујка 2003. Приступљено 20. просинца 2012.
Вањске повезнице
[уреди | уреди извор]- Интервју Младена Налетилића за Национал Архивирано 2013-10-05 на Wаyбацк Мацхине-у
- Сажетак пресуде МКСЈ