Мао Тсе-тунг

Мао Цедунг
Биографија
Датум рођења	26. децембар 1893.
Место рођења	Шаошан, Хунан ( Кина)
Датум смрти	9. септембар 1976.
Место смрти	Пекинг (Кина)
Политичка партија	Комунистичка партија Кине
Супружник	Луо Јисју (1907-1910) Јанг Кајхуеј (1910-1920) Хе Циџен (1930-1937) Ђанг Ћинг (1939-1976)
Професија	политичар
Мандат(и)
Секретар Централног комитета Комунистичке партије Кине
19. јун 1945. — 9. септембар 1976.
Претходник	он (као секретар Централног политибироа)
Наследник	Хуа Гуофенг
Секретар Централног политбироа КП Кине
20. март 1943. — 28. септембар 1956.
Претходник	Џанг Вентјен
Наследник	он (као секретар Централног комитета)
Секретар Централне војне комисије КП Кине
23. август 1945 – 1949. — 8. септембар 1954 — 9. септембар 1976.
Претходник	функција установљена
Наследник	Хуа Гуофенг
Председник Народне Републике Кине
27. септембар 1954. — 27. април 1959.
Претходник	функција установљена
Наследник	Љу Шаоћи
Члан Националног народног конгреса
15. септембар 1954 — 18. април 1959. — 21. децембар 1964 — 9. септембар 1976.

Мао Тсе-тунг или Мао Зедонг (26. 12. 1893. - 9. 9. 1976.) је кинески политичар, војсковођа, револуционарни вођа и државник који се сматра најважнијом личношћу у модерној кинеској хисторији и једном од најважнијих личности 20. вијека.

Као дијете имућних сељака се током школовања укључио у радикалну политику, да би године 1921. постао чланом КП Кине. Као један од вођа КП Кине избјегао је бијели терор године 1927. У планинама југоисточне Кине је започео устанак и створио Кинеску совјетску републику те развио властиту марксистичко-лењинистичку доктрину која ће се послије назвати маоизам. Његово инзистирање на сељацима као бази револуционарног покрета и герилској стратегији је довело до сукоба с догматима који су инзистирали на ослањању на радничку класу и борбу у градовима. Мао је тај сукоб изгубио, па су кинески комунисти, одбацивши његову стратегију поражени у сукобу с националистичком војском Цханг-Каи-Схека и присиљени на Дуги марш у Yенан. Тамо се Мао поновно наметнуо као вођа и из те базе руководио борбом против Цханга и јапанских освајача који су напали Кину године 1937. Након јапанског пораза у другом свјетском рату комунисти и националисти су наставили рат, да би крајем 1949. комунисти однијели коначну побједу. 1. октобра 1949. је проглашена НР Кина, а преживјели националисти су побјегли на оток Тајван, који се данас службено сматра "отпаднутом" кинеском провинцијом.

Мао Тсе-тунг је тако након више од једног вијека по први пут успио све кинеске територије ставити под једну власт и окончати грађанске ратове, устанке и револуције. Годину дана касније је успјешна кинеска интервенција у корејском рату повећала престиж младе државе. Првих девет година под Мао Тсе-тунгом су такођер запамћене по увођењу низа реформи - поједностављању кинеске абецеде у сврху повећања писмености, заустављању инфлације и аграрној реформи. Но, сва су та достигнућа засјењена економском катастрофом у коју се претворио Велики корак напријед. Нешто касније се НР Кина одметнула од свог традиционалног савезника СССР-а и постала једном од најизолиранијих држава свијета. Под Мао Тсе-тунгом Кина је створила и тестирала нуклеарно оружје и тако постала нуклеарном силом. У настојању да сузбије опозицију својој власти, Мао је године 1966. покренуо Културну револуцију која је довела до опћег економског и друштвеног каоса. Каос је заустављен тек неколико година касније.

Контроверзе

Култ личности који је започео за Маовог живота у НР Кини је настављен и након његове смрти. Док га се у Кини сматра највећим националним јунаком, дотле га у остатку свијета, поготово међу антикомунистичком јавношћу, сматрају једним од највећих злотвора 20. вијека. С друге стране, многи његову револуционарну стратегију сматрају једним од најблиставијих примјера војне теорије.

Примјерице, Yанг Јисхенг, главни уредник кинеске агенције за вијести Xинхуа, је 1990-их искористио свој статус како би истражио тајне архиве државе. По њима је закључио да је Маов пројект Велики корак напријед од 1959. до 1961. довео до масовне глади од које је умрло 36 милијуна људи, међу њима и његов отац. 1966., Мао је започео још један пројект, назван Културна револуција, којим би се уништило "четири старине": стари обичаји, стара култура, старе навике и старе идеје. Само у Пекингу, стога је уништено тисућу непроцјењивих старих храмова, реликвија и споменика - све примјере кинеске повијести.

У својој књизи Мао: Тхе Ункноwн Сторy, Јунг Цханг и Јон Халлидаy наводе да је Мао "одговоран за преко 70 милијуна смрти у мирнодопском раздобљу Кине, више од иједног диктатора 20. стољећа" те га критизирају јер је замислио "друштво мртвих мозгова, лишено цивилизације, депривирано заступљености људских осјећаја, настањено стадом без сензибилности, које би аутоматски извршавало све његове наредбе."

Вањске везе

Мао Тсе-тунг на Wикимедијиној остави

• 90 година кинеске Комунистичке партије