5. 2.

Дани - Године
претходни дан - следећи дан

Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартпн.

Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартчт.

Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартпт.

---

5. вељаче/фебруар (5. 2.) је 36. дан године по грегоријанском календару. До краја године има још 329 дана (330 у пријеступној години).

Догађаји

• 1593. — Краљ Наваре Анри одбацио калвинизам и прешао у католичанство како би као Анри IV преузео престо Француске.
• 1596. — Јапански шогун Хидејоши забранио хришћанство у Јапану и наредио да се погуби 26 особа које су прешле у католичку веру. То су били први католички "мученици" Јапанци.
• 1792. — Британци заузели пола територије индијске државе Мајсор, након што су поразили војску султана Типу Сахиба.
• 1814. — У Бечу објављена "Мала простонародна славеносербска песмарица" Вука Караџића, која је означила почетак упознавања Европе са српском народном поезијом.
• 1818. — Бивши Наполеонов маршал Жан Батист Бернадот постаје краљ Шведске и Норвешке као Карл XIV Јохан (1818.-1844.) и оснива династију Бернадо која влада Шведском до данас.
• 1885. — Белгијски краљ Леополд II прогласио афрички Конго за лични посед под називом "Независна држава Конго".
• 1887. — У миланској Скали први пут изведена Вердијева опера "Отело".
• 1900. — Руска царска влада опозицијским је студентима одредила присилну обвезу служења у војсци.

.

1901-1950

• 1917. — Усвајањем новог устава, Мексико постао федеративна република од 28 савезних држава. Прокламована је аграрна реформа и црква је одвојена од државе.

.

1951-2000

• 1958. — Гамал Абдел Насер изабран за првог предсједника Уједињене Арапске Републике (каснији Египат).
• 1971. — Аполло 14 слетио на Мјесец.
• 1971. — У Белфасту, током немира, убијен британски војник, први од доласка британских трупа у Северну Ирску 1969.
• 1983. — У експлозији бомбе у просторијама Палестинске ослободилачке организације у Бејруту погинуле су 22 особе.
• 1983. - У Лиону, после изручења из Боливије, ухапшен ратни злочинац Клаус Барби, један од шефова Гестапоа у окупираној Француској у Другом светском рату. Барби, назван "џелатом из Лиона" скривао се у Боливији 32 године.
• 1988. — Врховни суд СССР укинуо пресуду којом су у марту 1938. у време Стаљинових "чистки", осуђени и потом убијени Николај Бухарин, Алексеј Риков и низ других високих совјетских партијских и државних руководилаца. Они су потом посмртно рехабилитовани.
• 1994. — Граната са српских положаја убија 66 особа у центру Сарајева.
• 1996. — Власти у Сарајеву ухапсиле су и касније предале Међународном суду за ратне злочине у Хагу српске официре Ђорђа Ђукића и Алексу Крсмановића, што је изазвало озбиљну политичку кризу у тек успостављеним контактима два босанска ентитета. Генерал Ђукић је умро у затвору а пуковник Крсмановић је ослобођен оптужбе.
• 1997. —.
  • Три највеће швајцарске банке основале су, под снажним међународним притиском, фонд од сто милиона швајцарских франака за жртве холокауста. Притисак је уследио након открића да су швајцарске банке сарађивале с немачким нацистима у Другом светском рату у скривању новца и драгоцености од заточених и убијених Јевреја.
  • У акцијама београдске полиције против мирних протеста грађана, због фасификовања изборних резултата, између 2. и 5. фебруара, ухапшено је око 100, а повређено више од 300 демонстраната. Свакодневне демонстрације су настављене.

.

21. стољеће

• 2001. — У Њујорку почело суђење четворици оптужених за постављање и активирање бомби 1998. у две америчке амбасаде у Африци, када је живот изгубило 224 особе.
• 2001 - У експлозији у московском метроу повређено је најмање 224 особа.
• 2002. — Белгијски министар иностраних послова Луис Мишел, упутио извињење због улоге његове земље 1961 у атентату на тадашњег конгоанског лидера Патриса Лумумбе. Он је понудио помоћ од 3,25 милиона долара Фонду "Патрис Лумумба" за промоцију демократије у тој земљи.
• 2003. — Северна Кореја је саопштила да је поново покренула нуклеарни реактор у Јонгбјону. Она је у децембру 2002. најавила низ акција којима ће реактивирати своје нуклеарне програме, упркос чињеници да је две године раније (1994) потписала споразум о њиховој суспензији.
• 2006. —.
  • Иран одлучио да забрани приступ својим нуклеарним постројењима тимовима ИАА.
  • Репрезентација Француске је нови европски првак у рукомету.

.

Рођења

• 1525. — Јурај II. Драшковић, хрватски теолог, државник и кардинал из великашке обитељи Драшковић († 1587.).
• 1715. — Балтазар Адам Крчалић, хрватски повјесничар, теолог и правник († 1778.).
• 1812. — Георгес-Цхарлес де Хеецкерен д'Антхèс, француски монархист, официр-гардист († 1895.).
• 1840. — Јохн Боyд Дунлоп, шкотски изумитељ и ветеринар, изумитељ пнеуматске гуме († 1921.).
• 1864. — Јагода Трухелка, хрватска књижевница, ауторица романа Златни данци († 1957.).
• 1878. — Андрé-Густаве Цитроëн († 1935.).
• 1880. — Габриел Воисин, француски конструктор авиона и аутомобила.
• 1887. — Алберт Парис Гутерслох, аустријски књижевник и сликар († 1973.).
• 1912. — Јосип Палада, хрватски тенисач († 1994.).
• 1914. — Wиллиам С. Бурроугхс, амерички писац и сликар.
• 1915. — Роберт Хофстадтер, амерички физичар († 1990.).
• 1916. — Јоргинхо Гуинле, бразилски плејбој († 2004.).
• 1919. — Андреас Папандреоу, грчки политичар и државник.
• 1933. — Милош Милутиновић, бивши југословенски ногометни репрезентативац и тренер (у. 2003).
• 1943. — Душан Ухрин, чехословачки ногометни тренер и ногометаш.
• 1945. — Боб Марлеy, реггае глазбеник († 1981.).
• 1945. — Дуфф МцКаган, амерички глазбеник и бассист бенда Велвет Револвер.
• 1948. — Свен-Гöран Ерикссон, шведски ногометни тренер.
• 1952. — Дарко Домијан, хрватски пјевач забавне глазбе.
• 1956. — Златко Крамарић, хрватски је политичар, бивши градоначелник Осијека.
• 1963. — Горан Јурић, бивши хрватски и југословенски ногометаш.
• 1965. — Гхеоргхе Хаги, некадашњи румуњски ногометаш и тренер.
• 1965. — Qуиqуе Сáнцхез Флорес, шпањолски ногометаш и тренер.
• 1966. — Рок Петрович, словенски алпски скијаш († 1993.).
• 1968. — Марцус Грöнхолм, бивши фински рели-возач.
• 1975. — Гиованни ван Бронцкхорст, умировљени низоземски играч и бивши репрезенативац.
• 1979. — Мирко Хрговић, ногометни је репрезентативац Босне и Херцеговине.
• 1982. — Родриго Палацио, аргентински ногометаш.
• 1984. — Царлос Тевез, аргентински ногометаш.
• 1985. — Цристиано Роналдо дос Сантос Авеиро, португалски ногометаш.
• 1986. — Ведран Ћорлука, хрватски ногометни репрезентативац.
• 1986. — Андреас Бецк, бивши њемачки тенисер.
• 1992. — Неyмар Јр., бразилски ногометни репрезентативац.

.

Смрти

• 1922. — Едуард Славољуб Пенкала, хрватски изумитељ и инжењер, изумитељ бројних изума међу којма се истичу пенкала, термофор, кочница, анодна батерија и детерџент (* 1871.).
• 1947. — Ханс Фаллада, њемачки књижевник (* 1873.).
• 1957. — Бен Хардаwаy, амерички цртач анимираног филма и продуцент (* 1895.).
• 2020. — Кирк Доуглас, амерички глумац (* 1916.).

Благдани

• Уставни дан у Мексику (1917.).

.

---

Види такође: Годишњи календар - Дневни календар