4. 7.
Пређи на навигацију
Пређи на претрагу
| Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартсб. |
| Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартсб. |
| Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартчт. |
4. јул/јули/српањ (4. 7.) је 185. дан године по грегоријанском календару (186. у преступној години). До краја године има још 180 дана.
Догађаји
[уреди | уреди извор]- 1054. — Кинески астрономи проматрају „нову звијезду“, експлозију супернове иза које је остала маглица Раковица.
- 1190. — енглески краљ Ричард I Лавље Срце и француски краљ Филип II кренули су у Трећи крсташки рат. Њима се у том рату придружио и немачко-римски цар Фридрих I Барбароса.
- 1631. — у Паризу је отворена агенција за запошљавање, прва у свету.
- 1776. — на Континенталном конгресу у Филаделфији потписана је америчка Декларација о независности. Тај дан слави се у САД као Дан независности.
- 1848. — објављен је „Комунистички манифест“ Карла Маркса и Фридриха Енгелса.
- 1865. — У Лондону излази књига Леwис Царролл „Алиса у земљи чуда“.
- 1903. — пуштен је у рад први пацифички телеграфски кабл, између Сан Франциска и Маниле.
- 1941. — Водство југославенских комуниста на челу с Титом доноси службену одлуку о почетку устанка против снага сила Осовине. Тај дан се касније у СФРЈ обиљежавао као Дан борца.
- 1943. — под неразјашњеним околностима у авионској несрећи у Гибралтару погинуо је пољски генерал и политичар Владислав Сикорски, шеф владе у емиграцији и током Другог светског рата врховни командант Пољских оружаних снага на Западу.
- 1946. — Филипини постижу самосталност након 47 година владавине САД.
- 1954. — Њемачка ногометна репрезентација по први пут постаје свјетски првак.
- 1976. — израелски командоси упали су на аеродром Ентебе у Уганди и ослободили 102 таоца из француског путничког авиона који су отели арапски екстремисти. Погинули су четири командоса, седам од 10 отмичара и око 20 угандских војника.
- 1979. — бивши председник Алжира Ахмед Бен Бела пуштен је након 14 година из кућног притвора. Био је први председник независносг Алжира (1963), а са власти га је уклонио Хуари Бумедијен државним ударом 1965.
- 1997. — НАСА-ина сонда „Патхфиндер“ се спушта на Марс.
- 1998. — Јапанска свемирска сонда „Нозоми“ лансирана према Марсу.
- 1998. — Хрватска ногометна репрезентација побиједила Њемачку са 3:0 на СП у Француској. Утакмица проглашена највећом утакмицом Хрватске репрезентације у повијести.
- 1999. — алжирски председник Абделазиз Бутефлика амнестирао је хиљаде муслиманских војних затвореника.
- 2001. — у циљу окончања 18-годишњег грађанског рата, током којег је животе изгубило близу два милиона људи, суданска влада прихватила је либијско-египатску мировну иницијативу. Међутим она није довела до прекида рата.
- 2001 - у авионској несрећи у Сибиру погинуло је 145 људи.
.
Рођења
[уреди | уреди извор]- 1546. — Мурат III., турски султан († 1595.).
- 1753. — Жан Пјер Франсоа Бланшар, француски проналазач балона.
- 1790. — Георге Еверест, велшки географ († 1866.).
- 1799. — Андрáс Бартаy, мађарски композитор.
- 1799. — Оскар I, шведско-норвешки краљ. .
- 1801. — Елисабетх Мариа, португалска принцеза и владарица.
- 1807. — Гиусеппе Гарибалди, италијански револуционар.
- 1855. — Влахо Буковац, хрватски сликар (у. 1922.).
- 1872. — Цалвин Цоолидге (у. 1933.) 30. предсједник САД.
- 1900. — Луј „Сачмо“ Армстронг, легендарни амерички џез музичар, трубач и певач.
- 1910. — Глориа Стуарт, америчка глумица († 2010.).
- 1917. — Манолете, шпањолски борац са биковима († 1947.).
- 1926. — Алфредо Ди Стéфано, аргентински и шпански фудбалер († 2014.).
- 1927. — Ђина Лолобриђида, италијанска филмска глумица.
- 1927. — Неил Симон, амерички књижевник.
- 1946. — Рон Ковиц, амерички мировни активист и публицист који је служио у америчким маринцима у вијетнамском рату.
- 1951. — Миле Дедаковић, умировљени стожерни бригадир Хрватске војске.
- 1955. — Душко Кораћ, био је српски спортски коментатор на РТС-у. († 2016.).
- 1963. — Уте Лемпер, њемачка пјевачица и кабаретистица.
- 1972. — Нина Бадрић, хрватска поп пјевачица.
- 1973. — Владимир "Влада" Јовановић, српски кошаркашки тренер.
- 1975. — Милан Остерц, бивши словенски ногометаш.
- 1983. — Ања Спасојевић, српска одбојкашица и репрезентативка.
- 1986. — Индира Арадиновић Инди, српска поп-фолк певачица.
- 1988. — Ангелиqуе Боyер, француско-мексичка глумица.
- 1989. — Патрицк Гроетзки, њемачки рукометаш.
.
Смрти
[уреди | уреди извор]- 1826. — Џон Адамс, амерички председник.
- 1826. — Томас Џеферсон, амерички председник.
- 1831. — Јамес Монрое, амерички предсједник и политичар (р. 1758.).
- 1848. — Франсоа Рене Шатобријан, француски писац и дипломата.
- 1888. — Тхеодор Сторм, њемачки књижевник (р. 1817.).
- 1934. — Марие Цурие, француска кемичарка и физичарка пољског поријекла (* 1867.).
- 1938. — Сузанне Ленглен, некадашња француска тенисерка. (* 1899.).
- 1987. — Алберт Кинерт, хрватски сликар и графичар (р. 1919.).
- 2000. — Густав Херлинг-Грудзински, пољски писац.
- 2011. — Отто вон Хабсбург, њемачки политичар, паневропски активист и номинални аустро-угарски пријестонасљедник (р. 1912).
.
Празници и дани сећања
[уреди | уреди извор]- Дан независности у САД.
- Дан борца у бившој СФРЈ.
.
Види такође: Годишњи календар - Дневни календар