30. пне.
Пређи на навигацију
Пређи на претрагу
Година 30. пне. је била редовна година која почиње у сриједу у јулијанском календару. У своје је вријеме била позната као Година конзулства Октавијана и Краса или, рјеђе, година 724. Аб урбе цондита. Ознака 30. пне. за ову годину се користи од раног средњег вијека када је календарска ера Анно Домини у Европи постала главна метода за именовање година.
| Грегоријански | 30. пне. |
| Олимпијада | 187:2.–187:3. |
| Аб урбе цондита | 724. |
| Селеукидски | 282–283. |
| Исламски | 671–670. БХ |
| Хебрејски | 3731–3732. |
| Бизантски | 5479–5480. |
| Коптски | -313–-312. |
| Ирански | -651–-650. БП |
| Хинду календари | |
| • Викрам Самват | 27–28. |
| • Схака Самват | Н/D |
| • Кали Yуга | 3072–3073. |
| Кинески | 2607–2608. |
| Холоценски календар | 9971. |
| Подробније: Календарска ера | |
Догађаји
[уреди | уреди извор]- Гај Јулије Цезар Октавијан постаје римски конзул по четврти пут, при чему је колега Марко Лициније Крас Див.
- прољеће — Антонијев грађански рат: Октавијан своју војску преко Дарданела и Мале Азије води у Сирију, гдје му дотадашњи Антонијев савезник Херод Велики даје завјет оданости и нуди хиљаде својих војника.
- љето — Антонијев грађански рат: Октавијанов генерал Гај Корнелије Гал се искрцава у Кирени и заузима Паретониј. На то Марко Антоније реагира ставивши град под опсаду.
- Антонијев грађански рат: Антоније повлачи својих 7 легија у Египат након што је чуо да је источни египатски град Пелузиј отворио капије Октавијану и предао се без отпора.
- 1.8. — Октавијан улази у Александрију чиме је Древни Египат фактички анектиран Римској Републици. Антоније врши самоубиство, чиме је окончан посљедњи од грађанских ратова Римске Републике.
- Клеопатра евакуира свој двор и ризницу у град Беренику на западној обали Црвеног мора, али даљи бијег зауставља набатејски краљ Малх који је изненада из пустиње напао египатске бродове. Клеопатра се враћа у Александрију гдје ће извршити самоубиство како Октавијану не би пала жива у руке.
- Клеопатра врши самоубиство (30.8.? ), а убрзо након тога је њен син Птолемеј XV Цезарион по Октавијановом наређењу погубљен. Тиме након непуна три вијека завршава владавина Птолемејске династије, а с успоставом Октавијанове, односно римске власти, древни Египат послије више од три миленијума престаје постојати као самостални политички субјект.
- Октавијан преузима Клеопатрино благо чувано у маузолеју Издиног храма; њиме плаћа своје легионаре-ветеране и купује земљу у Италији на којима ће их настанити.
- Октавијан одлучује поштедити живот троје Клеопатрине и Антонијеве дјеце - Александра Хелиоса, Клеопатре Селен и Птолемеја Филаделфа - прво да би их парадирао као дио свог тријумфа, а потом повјерио својој сестри Октавији, која ће их одгојити као властиту дјецу.
- Кинези почињу користити тачке (лу цхе), према наводима Књиге каснијег Хана, који је изум приписала Бао Xуану, цензору династије Хан
Рођења
[уреди | уреди извор]- Марободуус, краљ Маркомана (у. 37. н.е.)
Смрти
[уреди | уреди извор]- 1.8. — Марко Антоније, римски конзул и војсковођа (самоубиство) (р. 83. пне.)
- 1.8.—Марко Антоније Антил, син Марка Антонија и Фулвије (р. 47. пне.)
- 12.8.—Клеопатра VII, посљедња краљица Птолемејског Египта (самоубиство) (р. 69. пне.)
- 23.8.—Птолемеј Цезар, син Јулија Цезара и фараон Египта (р. 47. пне.)
- Хиркан II, краљ и првосвећеник Јудеје до 40. пне.