3. 12.
Пређи на навигацију
Пређи на претрагу
Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартпт. |
Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартнд. |
Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартпн. |
3. просинца/децембра (3. 12.) је 337. дан године по грегоријанском календару (338. у преступној години). До краја године има још 28 дана.
Догађаји
[уреди | уреди извор]- 1694. — у Енглеској усвојен закон према којем ће Парламент бити биран сваке треће године.
- 1910. — у Паризу први пут приказана неонска лампа коју је изумео француски физичар Жорж Клод.
- 1912. — Турска, Бугарска, Србија и Црна Гора склопиле примирје у Првом балканском рату. Рат настављен 3. фебруара 1913, а ново примирје успостављено 23. априла, када су обновљени и мировни преговори у Лондону.
- 1944. — у Атини избио грађански рат између Владе, коју је подржавала Велика Британија, и Фронта националног ослобођења. Мир постигнут на конференцији у Варкизи 12. фебруара 1945, када су се представници Владе и ЕАМ-а споразумели да плебисцитом буде одређен облик владавине у Грчкој.
- 1962. — Едит Спарлок Сампсон ступила на дужност судије у општинском суду у Чикагу, као прва црнкиња на месту судије у САД.
- 1962. — тешка магла која је Лондон прекривала четири дана узроковала смрт тровањем сумпор-диоксидом великог броја људи.
- 1967. — јужноафрички хируг Кристијан Барнард у болници „Гроте Шур“ у Кејптауну први пут у историји медицине извршио трансплантацију срца. Пацијент Луис Вашкански потом, са срцем једне 25-годишње девојке страдале у саобраћајној несрећи, живео 18 дана.
- 1971. — почео индијско-пакистански рат због Кашмира, завршен 17. децембра победом Индије и одвајањем Бангладеша, дотад Источног Пакистана, у посебну државу.
- 1973. — Свемирска летјелица Пионеер 10 послала прве детаљне снимке Јупитера.
- 1975. — у Лаосу власт преузели комунисти и прогласили крај 600 година старе монархије.
- 1984. — Катастрофа у индијском граду Бхопалу: Истјецање смртоносног плина из погона америчке твртке "Унион Царбиде" за израду пестицида усмртило је 4,000 становника града а још стотине тисућа су озљеђене.
- 1989. — после пада Берлинског зида у Источној Немачкој оставке поднели лидер Јединствене радничке партије Немачке Егон Кренц и сви чланови партијског Политбироа и Централног комитета владајуће партије.
- 1995. — бивши председник Јужне Кореје Чун До Хван ухапшен под оптужбом да је одговоран за масакр у граду Квангџу у мају 1979, када је војска убила више од 200 демонстраната.
- 1997. — у главном граду Канаде Отави представници 122 земље потписали Конвенцију о забрани противпешадијских мина. Неколико земаља, међу којима САД, одбиле да се прикључе споразуму.
.
Рођења
[уреди | уреди извор]- 1616. — Јохн Wаллис, енглески математичар (у. 1703.).
- 1800. — Франце Прешерн, словеначки песник. (у.1849).
- 1857. — Јосепх Цонрад, британски прозаист пољскога подријетла (у. 1924.).
- 1869. — Слободан Јовановић, правник, историчар, књижевник, председник Српске краљевске академије. (у.1958).
- 1883. — Антон Веберн, аустријски композитор. (у.1945).
- 1889. — Исак Самоковлија, босанскохерцеговачки књижевник.
- 1923. — Марија Калас, грчка оперска певачица. (у.1977).
- 1923. — Стјепан Бобек, бивши југословенски фудбалер и фудбалски тренер (у. 2010).
- 1930. — Јеан-Луц Годард, француско-швицарски филмски режисер.
- 1945. — Божидар Димитров, бугарски историчар и министар.
- 1953. — Франз Кламмер, умировљени аустријски алпски скијаш.
- 1957. — Дел Схорес, амерички сценариста, редитељ, продуцент и глумац.
- 1960. — Јулианне Мооре, америчка глумица, награђена Оскаром и Златним глобусом.
- 1965. — Катарина Wитт, њемачка клизачица на леду, двострука освајачица златне медаље на Зимским олимпијским играма.
- 1968. — Брендан Фрасер, америчко-канадски глумац.
- 1976. — Семир Деволи, босанскохерцеговачки ногометаш.
- 1977. — Адам Маłyсз, пољски скијашки скакач.
- 1982. — Мицхаел Ессиен, гански ногометаш.
- 1985. — Лáсзлó Цсех, мађарски пливач.
.
Смрти
[уреди | уреди извор]- 1919. — Пјер Огист Реноар, француски сликар.
- 1952. — Милан Грол, српски књижевник и политичар.
- 1978. — Љубинка Бобић, српска глумица.
- 2000. — Гвендолин Брукс, америчка песникиња.
- 2001. — Герхард Ригнер, аутор телеграма који је објављен као упозорење свету на нацистички план о уништењу јеврејског народа.
- 2009. — Рицхард Тодд, ирско-британски глумац (* 1919.).
.
Благдани
[уреди | уреди извор]- Преподобни Григорије Декаполит (Претпразништво Ваведења)
.
Празници и дани сећања
[уреди | уреди извор].
Види такође: годишњи календар - дневни календар