22. 4.
Пређи на навигацију
Пређи на претрагу
| Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартпт. |
| Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартпн. |
| Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартср. |
22. травањ/април (22. 4.) је 112. дан године по грегоријанском календару (113. у пријеступној години). До краја године има још 253 дана.
Догађаји[уреди | уреди извор]
- 1500. — Португалски морепловац Педро Áлварес Цабрал на путу за Индију открио Бразил.
- 1529. — У Сарагоси потписан уговор којим су Шпанија и Португалија одредиле границе интересних зона у Тихом океану.
- 1838. — Британски брод "Сиријус" први прешао Атлантски океан користећи искључиво парни погон. Путовање од британске луке Корк до америчке луке Њујорк трајало 19 дана.
совјетски лидер.
- 1913. — Након дугих борби здружене снаге краљевина Црне Горе и Србије освојиле Скадар,чиме су окончане борбе у Првом балканском рату.
- 1915. — Први светски рат: Немачка војска на Западном фронту код Ипра први пут употребила бојни отров, касније назван иперит.
- 1944. — Други светски рат: На аеродрому Бенина код Бенгазија у Либији у формирана Прва ваздухопловна ескадрила Народноослободилачке војске Југославије. Ескадрилу чинило 16 борбених авиона "спитфајер".
- 1969. — Британац Робин Кноx-Јохнстон упловио у луку Фалмоутх и тиме окончао прво путовање око света једрилицом. Путовање трајало 312 дана.
- 1975. — У Хондурасу војним пучем смењен председник, генерал Осwалдо Лóпез Ареллано.
- 1990. — Одржани први вишестраначки избори у тадашњој Социјалистичкој Републици Хрватској.
- 1992. — У серији експолозија у канализационом систему у мексичком граду Гвадалахара погинуло око 200 људи.
- 1995. — Војне снаге племена Тутси у Руанди напале избеглички камп "Кибехо", у којем су били смештени припадници племена Хуту, и побиле око 2.000 људи.
- 1997. — Перуанска војска успела да уђе у резиденцију амбасадора Јапана у Лими и да ослободи 71 таоца које су четири месеца држали герилци левичарског покрета "Тупак Амару". У акцији погинули један талац, три војника и свих 14 герилаца.
- 1999. — У ваздушним ударима НАТО на Југославију погођена резиденција председника Слободана Милошевића, претходно испражњена.
- 2003. — КФОР ухапсио вођу расформиране илегалне Ослободилачке војске Прешева, Бујановца и Медвеђе Схефкет Муслиу.
.
Рођења[уреди | уреди извор]
- 1451. — Исабелла I, кастилијска и арагонска краљица.
- 1707. — Хенрy Фиелдинг, енглески књижевник.
- 1724. — Иммануел Кант, њемачки филозоф († 1804.).
- 1766. — Госпођа де Стал, француска књижевница († 1817.).
- 1845. — Изидор Кршњави, хрватски сликар, културни и јавни дјелатник († 1927.).
- 1870. — Владимир Иљич Лењин, руски револуционар, државник, писац; оснивач комунизма и Совјетскога Савеза († 1924.).
- 1899. — Владимир Набоков, руско-амерички књижевник и књижевни критичар († 1977.).
- 1904. — Роберт Оппенхеимер, амерички физичар († 1967.).
- 1916. — Yехуди Менухин, америчко-британски виолинисти диригент.
- 1923. — Паула Фоx, америчка књижевница.
- 1923. — Аарон Спеллинг, амерички продуцент, писац и глумац († 2006.).
- 1937. — Јацк Ницхолсон, амерички филмски глумац, редатељ, сценарист и продуцент.
- 1944. — Стеве Фоссетт, амерички бизнисмен и авантуриста ( † 2007.).
- 1949. — Миодраг Кривокапић, српски и хрватски глумац.
- 1958. — Миливој Брачун, хрватски ногометаш и ногометни тренер.
- 1969. — Дион Дублин, енглески ногометаш.
- 1970. — Андреа Гиани, талијански одбојкаш и тренер.
- 1977. — Марк ван Боммел, низоземски ногометаш.
- 1980. — Игор Будан, хрватски умировљени ногометни репрезентативац.
- 1982. — Какá, бразилски ногометни репрезентативац.
- 1986. — Душан Шакота, грчки кошаркаш, српског подријетла.
- 1987. — Давид Луиз, бразилски ногометни репрезентативац.
- 1990. — Лука Ритз, загребачки матурант († 2008.).
- 1996. — Срђан Бабић, српски ногометаш, босанског поријекла.
.
Смрти[уреди | уреди извор]
- 296. — Свети Гај, папа од 283. до 296. године.
- 536. — Свети Агапетус, папа од 535. до 536. године.
- 1616. — Мигуел де Цервантес, шпањолски приповједач и драматичар (* 1547.).
- 1867. — Алеxандер Петров, познати руски шахиста (* 1794.).
- 1933. — Хенрy Роyце, један од оснивача Ролс-Ројса.
- 1945. — Кäтхе Коллwитз, њемачка ликовна умјетница (* 1867.).
- 1974. — Александар Фреуденреицх, хрватски архитект (* 1892.).
- 1980. — Фритз Страссманн, немачки хемичар који је открио нуклеарну фисију.
- 1994. — Рицхард Ниxон, амерички политичар и државник.
- 2002. — Линда Ловелаце, америчка порно-глумица (* 1949.).
- 2003. — Фелис Брајант, амерички текстописац и кооаутор.
- 2005. — Едуардо Паолоззи, британски сликар и кипар, утемељитељ поп арта (* 1924.).
- 2006. — Алида Валли, талијанска умјетница (* 1921.).
- 2009. — Јацк Цардифф, британски фотограф, сниматељ, директор фотогафије и добитник Оскара (* 1914.).
.
Благдани/Празници[уреди | уреди извор]
- Српска православна црква слави:.
- У Србији Дан сећања на жртве геноцида у II светском рату (годишњица пробоја из Јасеновца 1945).
.
Види такође: Годишњи календар - Дневни календар