21. 3.

Дани - Године
претходни дан - следећи дан

---

Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартчт.

Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартпт.

Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартпн.

21. март/ожујак (21. 3.) је 80. дан године по грегоријанском календару (81. у преступној години). До краја године има још 285 дана.

Традиционално се сматра првим даном прољећа на сјеверној хемисфери.

Догађаји

• 1556. — Кантерберијски надбискуп Томас Кренмер спаљен на ломачи као јеретик у време римокатоличке реакције краљице Мери I. Као главни заступник верске реформације у Енглеској увео литургију на енглеском језику и саставио "Општи молитвеник" на енглеском.
• 1804. — Ступио на снагу Наполеонов кодекс, француски кривични и грађански закон, којим је цар Наполеон I, тада "доживотни конзул", реформисао правосуђе.
• 1829. — У земљотресу у Шпанији погинуло 6.000 људи.
• 1871. — Канцелар Ото фон Бизмарк отворио прву седницу Рајхстага новог Немачког царства.
• 1884. — У Француској легализовани синдикати.
• 1918. — Први светски рат: Великом немачком офанзивом званом Каисерсцхлацхт почела друга битка на реци Соми у Француској.
• 1919. — Под водством комуниста Бела Кун у Мађарској оборена влада и проглашена Мађарска совјетска република.
• 1935. — Реза-шах Пахлави затражио од западњачких држава да у међународној употреби користе ендоним Иран уместо увреженог егзонима Персије.
• 1945. — Британски авиони у Другом светском рату бомбардовали седиште Гестапоа у Копенхагену, у којем је погинуло више од 70 немачких нациста. Грешком погођена и француска школа, погинуло 86 деце и 10 калуђерица.
• 1952. — Кваме Нкрумах постао премијер Златне Обале, касније Гане, као први Африканац јужно од Сахаре на положају председника Владе.
• 1960. — Масакр у Схарпевиллеу, Јужна Африка: Полиција отворила ватру на групу ненаоружаних црних протестаната из Јужне Африке, убивши 69 и ранивши 180 особа.
• 1963. — Трансфером 27 последњих заточеника затворен "Алкатраз", по максималној безбедности чувен затвор у заливу Сан Франциска, у којем је некада био затворен гангстер Ал Капоне.
• 1975. — Привремено војно веће Етиопије на челу с вођом пучиста, потпуковником Менгистом Хаилеом Маријамом, укинуло 3.000 година стару етиопску царевину.
• 1980. — Амерички предсједник Јиммy Цартер обавијестио јавност о бојкоту Олимпијских игара у Москви.
• 1990. — Некада позната као Југозападна Африка, Намибија је стекла независност од Јужне Африке, а Сам Нујома је постао први предсједник.
• 1991. — На седници Председништва СФРЈ постигнут договор да председници република почну преговоре о будућности савезне државе. Први од шест сусрета одржан 28. марта у Сплиту.
• 1991. — У лошем времену и тешком диму од запаљених кувајтских извора нафте, у Кувајту се срушио саудијски транспортни авион. Погинули сви путници у авиону, односно 92 сенегалска војника и шест Саудијаца, чланова посаде.
• 1997. — Председници Русије и САД Борис Јељцин и Бил Клинтон сагласили се на самиту у Хелсинкију да смање нуклеарне арсенале.
• 1998. — Косовски Албанци одржали друге паралелне, нелегитимне парламентарне и председничке изборе. За председника непризнате Републике Косово изабран Ибрахим Ругова, најистакнутији лидер косовских Албанаца у борби за независност Косова од Србије.
• 1999. — У нападу албанских екстремиста на полицијску патролу у центру Приштине убијена четири српска полицајца.
• 2000. — Папа Јован Павле II стигао у прву званичну посету Израелу.
• 2001. — Влада Холандије потврдила случај шапа и слинавке, као друга земља у Европи у којој се појавила та сточна болест.
• 2002. — Папа Јован Павле II први пут јавно саопштио да постоји велики број случајева сексуалног злостављања малолетника, које су починили католички свештеници и које је оптужио за гажење завета и придруживање ђаволу.
• 2003. — Јужноафричка Комисија за истину и помирење објавила крај рада. Комисија основана 1995. да би истражила кршење људских права током апартхејда, владавине мањине белаца. Председник Комисије, надбискуп Дезмонд Туту, приморао Владу да на име обештећења исплати 270 милиона долара жртвама, којих је било око 20.000 и који су сведочили о злочинима у том периоду.
• 2003. — Америчке снаге ракетирале палате ирачког председника Садама Хусеина и кључне државне институције у Багдаду. Осам британских и четири америчка војника погинула када се хеликоптер срушио на ирачкој граници, као прве жртве рата у Ираку.

.

Рођења

• 1685. — Јоханн Себастиан Бацх, њемачки складатељ († 1750.).
• 1763. — Јеан Паул, њемачки пјесник.
• 1811. — Фаннy Леwалд, њемачка књижевница.
• 1839. — Модест Петрович Мусоргски, руски складатељ († 1881.).
• 1856. — Хенрy Оссиан Флиппер, афро-амерички часник у Wест Поинту († 1940.).
• 1879. — Јосип Хатзе, хрватски складатељ и диригент († 1959.).
• 1895. — Златко Балоковић, хрватски виолинист († 1965.).
• 1903. — Владимир Зечевић, партизански командант.
• 1909. — Шиме Вучетић, хрватски књижевник († 1987.).
• 1913. — Иван Горан Ковачић, хрватски пјесник († 1943.).
• 1927. — Ханс-Диетрицх Генсцхер, њемачки политичар и министар вањских послова († 2016.).
• 1929. — Галлиено Ферри, легенда италијанског стрипа, ликовни творац Загора († 2016.).
• 1930. — Јамес Цоцо, амерички глумац.
• 1935. — Хуберт Фицхте, њемачки књижевник.
• 1935. — Бриан Цлоугх, бивши енглески ногометни тренер и ногометаш († 2004.).
• 1944. — Тимотхy Далтон, британски казалишни, филмски и телевизијски глумац, најпознатији по томе што је крајем 1980-их тумачио лик Јамеса Бонда.
• 1949. — Славој Жижек, словенски психоаналитичар и филозоф.
• 1951. — Жељко Павличевић, хрватски кошаркашки тренер.
• 1958. — Гарy Олдман, енглески глумац.
• 1959. — Нобуо Уемацу, јапански складатељ (--).
• 1960. — Аyртон Сенна, бразилски возач Формуле 1 и троструки шампион ( † 1994 ).
• 1961. — Лотхар Маттхäус, њемачки ногометаш.
• 1962. — Маттхеw Бродерицк, амерички глумац.
• 1962. — Росие О'Доннелл, америчка комичарка, глумица, водитељка и активисткиња.
• 1963. — Роналд Коеман, низоземски ногометни тренер и играч.
• 1967. — Самир Авдић, умировљени босанскохерцеговачки кошаркаш.
• 1967. — Мирослав Пецарски, бивши српски кошаркаш.
• 1968. — Јаyе Давидсон, британски глумац.
• 1980. — Роналдинхо, бразилски ногометаш (--)
• 1989. — Јорди Алба, шпањолски ногометаш.
• 1991. — Антоине Гриезманн, француски ногометаш и репрезентативац.
• 1992. — Кристýна Плíшковá, чешка тенисерка.
• 1992. — Каролíна Плíшковá, чешка тенисерка.
• 1994. — Алеxандра Wестер, њемачка атлетичарка, гамбијског подријетла.

.

Смрти

• 1617. — Поцахонтас, легендарна индијанска принцеза.
• 1581. — Јамес Уссхер, сјеверноирски теолог и творац Уссхер-Лигхтфоотовог календара.
• 1801. — Андреа Луцхеси, талијански складатељ (* 1741.).
• 1963. — Јосип Павичић, хрватски књижевник (* 1895.).
• 1974. — Цандy Дарлинг, америчка глумица (* 1944.).
• 1998. — Галина Сергејевна Уланова, руска балерина

.

Празници

• Дан независности Намибије (од Јужноафричке Републике 1990.године).
• Српска православна црква слави:.
  • Светог Теофилакта - епископа никомидијског.
  • Светог свештеномученика Теодорита.

---

Види такође: Годишњи календар - Дневни календар