20. 3.
Пређи на навигацију
Пређи на претрагу
| Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартчт. |
| Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартпт. |
| Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартпн. |
20. март/ожујак (20. 3.) је 79. дан године по грегоријанском календару (80. у пријеступној години). До краја године има још 286 дана.
Догађаји
[уреди | уреди извор]- 1413. — Хенрy V. постао краљ Енглеске.
- 1602. — Основана холандска Источноиндијска компанија, која је монополом на трговину из Индонезије, Малаја и Цејлона постала једна од најмоћнијих компанија на свету.
- 1933. — Довршена изградња првог њемачког концентрацијског логора у Дацхауу.
- 1945. — Други свјетски рат: На подручју Лике и хрватског приморја југословенска војска почела тзв. завршне операције.
- 1956. — Француска признала независност Туниса, с Хабибом Бургибом као првим председником.
- 1970. — Поред обала Шведске у заливу Тралвет излило се 57.000 тона нафте у судару бродова "Империјал" и "Отело".
- 1972. — У снежној лавини на планини Фуђи, у Јапану, погинуло 19 алпиниста.
- 1991. — Халеда Зија изабрана за премијера Бангладеша, у првом мирном демократском преносу власти од настанка те земље 1971.
- 1987. — Антиретровирални лијек АЗТ постао први антивирални медикамент одобрен за употребу против ХИВ и АИДС.
- 1994. — Тунис добио први вишепартијски парламент.
- 1995. — Око 35.000 турских војника упало у Ирак, у операцији против курдских побуњеника.
- 1995. — Секта Аум Схинрикyо извршила у токијској подземној жељезници напад отровним плином сарином у којем је погинуло 12 људи и озлијеђено више од 6000.
- 1995. — Рат у БиХ: Армија БиХ покренула снажну офанзиву против српских снага на Мајевици и Влашићу.
- 1996. — Британска влада први пут јавно потврдила да болест "лудих крава" може бити пренета на људе.
- 1997. — Београдски студенти шетњом центром града прославили испуњење свог последњег захтева, оставке ректора и студента-проректора.
- 1998. — Отворен први аутопут у подсахарској Африци, који је повезао обале Индијског и Атлантског океана.
- 1999. — Косовски рат: По повлачењу 1.380 верификатора ОЕБС-а, на Косову на подручју Србице и Подујева појачани сукоби српских снага безбедности и припадника Ослободилачке војске Косова.
- 2002. — У нападу аутомобила-бомбе на Амбасаду САД у Лими, у Перуу, погинуло девет људи, на десетине рањено.
- 2003. —.
- Почетак Операције Ирачка слобода, односно америчке инвазије на Ирак. Америчке и британске трупе ушле су у Ирак из Кувајта, преко граничног града Ум Каср, на око 50 километара јужно од Басре.
- Бивши амерички пилот, наредник Брајан Риган, осуђен на доживотну робију јер је покушао да прода америчке одбрамбене тајне Кини и Ираку.
- 2006. — Србија и Црна Гора се званично повукла са Песме Евровизије 2006.
.
Рођења
[уреди | уреди извор]- 43. пне. - Овид, римски пјесник.
- 1725. — Абдулхамид I, османски султан.
- 1811. — Наполеон II Бонапарта, француски цар. († 1832.).
- 1828. — Хенрик Ибсен, норвешки драматург.
- 1831. — Исабел Буртон, британска ауторица путописа.
- 1915. — Свјатослав Рицхтер, совјетски пијанист.
- 1919. — Герхард Баркхорн, њемачки пилот.
- 1928. — Мистер Рогерс, амерички свећеник и ТВ-водитељ програма за дјецу.
- 1937. — Крзyсзтоф Коwалеwски, пољски глумац.
- 1945. — Пат Рилеy, амерички професионални кошаркашки тренер
- 1947. — Јохн Босwелл, амерички историчар.
- 1949. — Јосип Бозанић, загребачки надбискуп и кардинал.
- 1957. — Спике Лее, амерички режисер.
- 1961. — Јеспер Олсен, дански ногометаш.
- 1964. — Трацy Цхапман, америчка пјевачица.
- 1974. — Царстен Рамелоw, бивши њемачки ногометаш и репрезентативац.
- 1975. — Силвио Марић, хрватски ногометаш.
- 1983. — Маријана Мићић, српска водитељка.
- 1984. — Фернандо Торрес, шпањолски ногометаш.
- 1987. — Јô, бразилски ногометаш.
.
Смрти
[уреди | уреди извор]- 1413. — Хенри IV, енглески краљ (* 1367.).
- 1751. — Фридрих Лудвиг фон Хановер, принц од Велса (* 1707.).
- 1894. — Лајош Кошут, мађарски револуционар. .
- 1929. — Фердинан Фош, француски маршал. .
- 1945. — Лорд Алфред Доуглас, енглески писац.
- 1968. — Царл Тхеодор Дреyер, дански филмски режисер.
- 1977. — Сулејман Бајрактаревић, босанскохерцеговачки путописац, пјесник и преписивач Кур'ана.
- 1979. — Маријан Хаберле, хрватски архитект (* 1908.).
- 1990. — Лав Јашин, руски ногометаш, најбољи вратар, играо за Совјетски Савез (* 1929.)
- 2009. — Владимир Савчић Чоби, српски музичар и глумац (* 1948.).
- 2015. — Никола Јовановић, српски глумац († 1939.).
.
Благдани/Празници
[уреди | уреди извор]- Српска православна црква слави:.
- Међународни дан франкофоније.
- Светски дан позоришта за децу и младе.
- Светски дан без меса.
- Дан независности Туниса.
Види такође: Годишњи календар - Дневни календар
