29. 1.
Пређи на навигацију
Пређи на претрагу
| Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартнд. |
| Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартпн. |
| Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартчт. |
29. јануар/сијечањ (29. 1.) је 29. дан године по грегоријанском календару. До краја године има још 336 дана (337 у пријеступној години).
Догађаји
[уреди | уреди извор]- 904. — Избором Сергија III за папу почиње период тзв. Порнокрације.
- 1412. — у Новом Брду издат „Закон о рудницима Деспота Стефана“, који садржи драгоцене податке о начину живота српског народа на почетку 15. стољеће. Законик значајан документ српске писмености и српског правног система у средњем веку.
- 1635. — основана Француска академија, једна од најчувенијих у Европи. Академију основао кардинал Ришеље, министар краља Луја XIII.
- 1886. — немачки инжењер Карл Бенц патентирао први успешан аутомобил на бензин.
- 1896. — амерички лекар Емил Граб први употребио терапију зрачењем у лечењу рака плућа, применивши је у Чикагу на пацијенткињи Роуз Ли.
- 1916. — Немци у Првом светском рату први пут бомбардовали Париз из цепелина.
- 1942. — Перу и Боливија потписивањем протокола у Рио де Жанеиру окончали рат почет 1941. због спорне пограничне територије између две земље у подручју амазонске џунгле, али спорно питање тиме није решено.
- 1950. — почела прва у низу побуна у Јоханесбургу, изазваних расистичком политиком Владе Јужне Африке.
- 1959. — дански путнички брод „Ханс Хедтофт“ ударио, пловећи поред обала Гренланда, у ледени брег и потонуо. Живот изгубило 95 особа.
- 1963. — Француска ставила вето на улазак Велике Британије у Европску економску заједницу.
- 1989. — после седам година неспоразума и међународне арбитраже Израел Египту вратио град Табу на Црвеном мору, који је окупирао у израелско-арапском рату 1967.
- 1996. — венецијанска оперска кућа „Ла Фенице“ изгорела у пожару, други пут у 204 године своје историје.
- 1999. — Контакт-група позвала власти Србије и представнике косовских Албанаца да до 6. 2. приступе мировним преговорима у француском замку Рамбује у близини Париза.
- 2002. — председник САД Џорџ Буш изјавио у Конгресу САД да почиње рат против тероризма и упозорио да „Осовина зла“, коју чине Иран, Ирак и Северна Кореја, прети миру у свету.
- 2002. — у Кабулу се завијорила стара авганистанска застава, први пут од комунистичког преврата 1978. који је означио почетак 23-годишњег периода ратова и криза у земљи.
.
Рођења
[уреди | уреди извор]- 1499. — Катхарина вон Бора, њемачки реформатор и жена Мартина Лутхера.
- 1584. — Фриедрицх Хеинрицх (Ораниен), намјесник Уједињене Низоземске.
- 1688. — Емануел Сwеденборг, шведски знанственик, филозоф, теолог и мистик (у. 1772).
- 1749. — Цхристиан VII, дански и норвешки краљ.
- 1773. — Фриедрицх Мохс, њемачки геолог и минералог (у. 1839.).
- 1782. — Даниел-Франçоис-Есприт Аубер, француски складатељ (у. 1871).
- 1843. — Wиллиам МцКинлеy, амерички политичар и 25. предсједник САД-а (у. 1901.).
- 1860. — Антон Павлович Чехов, руски књижевник (у. 1904).
- 1866. — Ромаин Ролланд, француски књижевник, Нобелова награда за књижевност 1915. (у. 1944).
- 1867. — Виценте Бласцо Ибáнез, шпањолски књижевник.
- 1872. — Гоце Делчев, вођа национално-револуционарног покрета у Македонији. .
- 1918. — Јохн Форсyтхе, амерички глумац (Династија).
- 1920. — Вељко Атанацковић, педагог (у. 2002).
- 1925. — Фердинанд Кулмер, хрватски гроф и истакнути апстрактни сликар и ликовни педагог, дугогодишњи професор на Академији ликовних умјетности у Загребу († 1998.).
- 1926. — Абдус Салам, пакистански физичар и добитник Нобелове награде(у. 1996).
- 1926. — Иво Робић, хрватски пјевач.
- 1929. — Стјепан Јиммy Станић, хрватски глазбеник, гитарист, пјевач те контрабасист.
- 1929. — Сима Ћирковић, српски повјесничар и академик САНУ († 2009.).
- 1933. — Сацха Дистел, француски шансоњер.
- 1934. — Бранко Миљковић, српски писац. .
- 1945. — Том Селлецк, амерички глумац.
- 1954. — Опрах Wинфреy, америчка ТВ-водитељица.
- 1965. — Доминик Хашек, чешки ногометаш.
- 1966. — Ромáрио, умировљени бразилски ногометаш и тренер, актуални бразилски политичар.
- 1978. — Мартин Сцхмитт, немачки скакач скијаш.
- 1980. — Иван Класнић, бивши је хрватски ногометни репрезентативац.
- 1981. — Владимир Гојковић, југословенски и црногорски ватерполиста.
- 1984. — Атхина Онассис, унука и насљедница Аристотелеса Онассиса.
- 1985. — Никола Рађен, српски ватерполиста.
- 1985. — Лукша Андрић, хрватски кошаркаш.
- 1986. — Симон Вукчевић, српски фудбалер.
- 1982. — Амир Смајић, босански пјевач.
Смрти
[уреди | уреди извор]- 1899. — Алфред Сисли, француски сликар, импресиониста.
- 1934. — Фриц Хабер, немачки хемичар. (р.1868).
- 1941. — Јоанис Метаксас, грчки генерал и државник (р.1871).
- 1954. — Едхем Мулабдић, босанскохерцеговачки књижевник.
- 1994. — Улрике Мајер, двострука светска првакиња у скијању (р.1967).
- 2001. — Жан Пјер Омон, истакнути француски позоришни и филмски глумац (р.1911).
- 2005. — Ефраим Кишон, израелски писац-сатиричар, драматург и редитељ (р.1924).
- 2012. — Нијаз Дураковић, босанскохерцеговачки и југославенски политичар (р.1949).
.
Празници и дани сећања
[уреди | уреди извор].
Види такође: Годишњи календар - Дневни календар