24. 8.
Пређи на навигацију
Пређи на претрагу
| Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартсб. |
| Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартчт. |
| Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартнд. |
24. коловоз/аугуст/август (24. 8.) је 236. дан у години по грегоријанском календару (237. у преступној години) До краја године има још 129 дана.
Догађаји
[уреди | уреди извор]- 79. — у ерупцији вулкана Везув нестали су римски градови Помпеје, Херкуланум и Стабија, а хиљаде људи је погинуло. Помпеја је добро очувана испод вулканског пепела и лаве, па је остала као сведочанство о животу и култури Римљана тог времена.
- 410. — визиготски краљ Аларик ушао је у Рим (након три дана пљачке наставио ка јужној Италији са намером да пређе у Африку, али је на том путу умро).
- 1572. — у ноћи празника Светог Вартоломеја у Паризу је отпочео покољ хугенота (француски протестанти), у којем је до септембра побијено око 70.000 људи широм Француске. Сматра се да је налог за покоље у Вартоломејској ноћи дала Цатерина де' Медици, мајка француског краља Карла IX у договору с папом Гргуром XIII.
- 1814. — Британци су у другом англо-америчком рату заузели Вашингтон и спалили и разорили град.
- 1893. — пожар у јужном делу Чикага оставио је без домова 5.000 људи.
- 1914. — завршена је Церска битка у којој је српска војска под командом Степе Степановића потукла аустроугарску и однела прву савезничку победу у Првом светском рату. Степа Степановић је добио чин војводе.
- 1922. — арапске земље су на састанку у Наблусу одбациле одлуку Лиге народа да Великој Британији повери мандат за Палестину.
- 1954. — председик САД Дwигхт D. Еисенхоwер потписао је акт о стављању ван закона америчке Комунистичке партије.
- 1968. — Француска је извела прву пробу хидрогенске бомбе у јужном Пацифику и постала пета нуклеарна сила у свету.
- 1975. — смртна пресуда шефу грчке војне хунте Георгиосу Пападопулосу и још двојици вођа војног удара 1967. замењена је доживотном робијом.
- 1976. — двојица совјетских космонаута су се спустила на Земљу после 48 дана проведених у њеној орбити, током којих су у специјалној космичкој лабораторији извели низ опита.
- 1989. — премијер Пољске постао је Тадеуш Мазовјецки, први некомунистички премијер у земљама совјетског блока од 1940.
- 1991. — председник СССР Михаил Сергејевич Горбачов дао је оставку на место шефа Комунистичке партије и затражио да Централни комитет донесе одлуку о распуштању партије основане пре 93 године, која је у том тренутку имала 16 милиона чланова.
- 1991. — парламент Украјине прогласио је независност од СССР.
- 1993. — Масакр у Раштанима.
- 1994. — Израел и Палестинска ослободилачка организација су постигли споразум да Палестинци на окупираној Западној обали добију аутономију у областима образовања, здравства, пореске политике, социјалне заштите и туризма.
- 1995. — Мицрософт у дистрибуцију пушта Wиндоwс 95.
- 1998. — хиљаде анголских војника ушло је у Конго да помогне трупама председника Лорана Кабиле у борби против побуњеника предвођених припадницима племена Тутси.
- 1999. — у селу Старо Грацко, на Косову убијено је 14 Срба док су на својим имањима жњели пшеницу.
.
Рођења
[уреди | уреди извор]- 1863. — Драгутин Лерман, хрватски истраживач и путописац (у. 1918.).
- 1872. — рођен је енглески писац и карикатуриста Макс Бирбум, мајстор сатире и ироније .
- 1890. — Дуке Каханамоку, хавајски пливач и сурфер (у. 1968.).
- 1899. — рођен је аргентински писац Хорхе Луис Борхес, један од највећих писаца 20. века, који је пресудно обележио хиспаноамеричку литературу и снажно утицао на многе писце у целом свету (у. 1986.).
- 1929. — рођен је вођа Палестинске ослободилачке организације (ПЛО) Јасер Арафат, који се после дугогодишње терористичке активности определио за решавање палестинско-израелског сукоба преговорима. Заједно с Абу Џихадом основао је 1964. Фатах, који је постао најјача фракција у оквиру ПЛО. Пет година касније изабран је за председника Извршног комитета ПЛО.
- 1940. — Славен Замбата, умировљени хрватски и југословенски ногометаш.
- 1953. — Радош Бајић, српски глумац, редатељ и филмски продуцент.
- 1957. — Степхен Фрy, енглески глумац, писац, водитељ, колумниста, редитељ.
- 1965. — Реггие Миллер, амерички професионални кошаркаш.
- 1970. — Сандра Колаковић-Фајфрић, српска и југословенска рукометашица.
- 1973. — Инге де Бруијн, низоземска пливачица.
- 1973. — Слободан Грујић, српски и југославенски столнотенисач.
- 1977. — Денíлсон, бразилски ногометаш.
- 1979. — Катја Нyберг, шведска-норвешка рукометашица.
- 1987. — Анже Копитар, словенски хокејаш.
- 1988. — Руперт Гринт, енглески глумац.
.
Смрти
[уреди | уреди извор]- 1572. — Гаспард де Цолигнy, француски државник и војсковођа - адмирал (р. 1519.).
- 1861. — Пиерре Бертхиер, француски геолог и рударски инжењер (р. 1782.).
- 1936. — у стаљинистичким чисткама стрељан је руски револуционар Лав Борисович Розенфелд (Камењев), пошто је претходно на монтираном процесу проглашен "непријатељем народа". Био је један од главних лидера Совјетске Русије после Октобарске револуције 1917. Постхумно је рехабилитован.
- 1954. — председник Бразила Жетулио Варгас извршио је самоубиство током тешке политичке кризе у земљи, до које је дошло због покушаја убиства истакнутог опозиционара Карлоса Ласерде.
- 2000. — Андy Хуг, швицарски кицкбоксач у тешкој категорији (р. 1964.).
- 2009. — Тони Саилер, аустријски алпски скијаш (р. 1935.).
- 2010. — умро аниме редатељ Сатосхи Кон
.
Празници и дани сећања
[уреди | уреди извор]Вањске везе
[уреди | уреди извор].
Види такође: Годишњи календар - Дневни календар