12. 3.

Дани - Године
претходни дан - следећи дан

---

Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартчт.

Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартпт.

Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартпн.

12. ожујка (12. 3.) је 72. дан године по грегоријанском календару (73. у пријеступној години). До краја године има још 293 дана.

Догађаји

• 641. — Кинеска принцеза Вен Ченг удала се за владара Тибета, на основу чега је касније Кина полагала право на суверенитет над том јужном планинском провинцијом.
• 1537. — Турци заузели далматинско утврђење Клис, које је дуго одолевало турском надирању из Босне. У борби погинуо и легендарни сењски капетан и клишки кнез Петар Кружић.
• 1848. — У Бечу избиле велике студентске демонстрације против апсолутистичког режима канцелара Клеменса Меттерницха, што је био почетак револуције која је потресла темеље Аустрије и довела до слома Метерниховог апсолутизма.
• 1854. — Кримски рат: Велика Британија и Француска закључиле савез са Отоманским царством против Русије.
• 1868. — Скинута забрана са правописа Вук Караџић и дозвољена његова употреба. Решење о томе донео, на основу одлуке кнеза Михаила Обреновића, министар просвете Димитрије Црнобарац, бечки и париски доктор наука.
• 1907. — У експлозији ратног брода "Јена" у француској луци Тулон погинуло најмање 118 људи.
• 1938. — Ансцхлусс: Предвођене Адолфом Хитлером, немачке трупе умарширале у Аустрију, чиме је та држава припојена Трећем рајху.
• 1947. — Председник САД Хари Труман у Конгресу прокламовао доктрину о помоћи земљама угроженим комунизмом. Прва средства дата Грчкој и Турској.
• 1966. — Индонежански парламент лишио Ахмеда Сукарна свих функција, укључујући положај председника државе, а генерал Сухарто постао вршилац дужности шефа државе.
• 1971. — Премијер Хафез ал Асад на референдуму изабран за председника Сирије.
• 1978. — Партије левице, први пут у историји Француске, добиле апсолутну већину у првом кругу парламентарних избора.
• 1984. — У Великој Британији почео генерални штрајк рудара.
• 1993. — У серији експлозија 13 подметнутих бомби у индијском граду Бомбају погинуло најмање 200 људи, а 1.100 рањено.
• 1999. — Пољска, Чешка и Мађарска постале чланице НАТО, као прве земље бивше чланице Варшавског уговора које су приступиле НАТО.
• 2001. —.
  • Уз посредовање међународне заједнице представници српских власти и побуњених Албанаца на југу Србије потписали споразум о прекиду ватре.
  • У акцији уништавања неисламских културних споменика талибанске власти у Авганистану уништиле два највећа кипа Буде у свету, стара неколико хиљада година.
• 2002. — Савет безбедности Уједињених нација, на предлог САД, усвојио резолуцију у којој се први пут помиње Палестина као посебна држава, поред Израела.

.

Рођења

• 1685. — Георге Беркелеy, ирски филозоф.
• 1824. — Густав Кирцххофф, њемачки физичар и кемичар († 1887.).
• 1832. — Цхарлес Цуннингхам, енглески капетан († 1897.) .
• 1856. — Степа Степановић, један од најистакнутијих српских војсковођа. († 1929.).
• 1863. — Габриеле D'Аннунзио, талијански пјесник, драматург, политичар († 1938.).
• 1881. — Мустафа Кемал Ататüрк, турски официр (паша) и политичар; оснивач модерне Турске републике.
• 1888. — Васлав Нижињски, руски плесач и кореограф.
• 1890. — Идриз I, либијски краљ.
• 1922. — Јацк Кероуац, амерички књижевник († 1969.).
• 1925. — Георгес Делеруе, француски складатељ филмске музике.
• 1928. — Паул Кухн, њемачки музичар.
• 1928. — Едwард Албее, амерички драмски писац.
• 1940. — Ал Јарреау, амерички пјевач.
• 1941. — Јосип "Јошко" Скоблар, хрватски ногометаш и тренер, бивши југославенски репрезентативац и освајач златне копачке 1970/1971.
• 1943. — Ратко Младић, босанско-српски генерал.
• 1946. — Лиза Миннелли, америчка глумица и пјевачица.
• 1947. — Калерво Палса, фински сликар експресионизма.
• 1950. — Јавиер Цлементе, шпањолски ногометни тренер и играч.
• 1956. — Лáсзлó Кисс, мађарски ногометаш и тренер.
• 1959. — Милорад Додик, босанскохерцеговачки политичар.
• 1960. — Јасон Бегхе, амерички глумац.
• 1962. — Дражен Ричл Зијо, југословенски музичар; оснивач Црвене јабуке († 1986.).
• 1962. — Андреас Кöпке, њемачки ногометни репрезентативац.
• 1968. — Аарон Ецкхарт, амерички глумац.
• 1973. — Тим Фисцхер, њемачки шансоњер.
• 1981. — Катарина Среботник, словеначка тенисерка.
• 1986. — Јосип Брезовец, хрватски ногометаш.

.

Смрти

• 604. — Григорије I Велики, римски папа и један од четири оца Католичке цркве.
• 1502. — Фрањо Врањанин, талијански кипар (* око 1430.).
• 1507. — Цесаре Боргија, италијански кондотјер и авантуриста, узор за Макијавелијевог Владаоца (*1475.).
• 1790. — Андрáс Хадик (Андреас Хадик), хабсбуршки фелдмаршал и гроф (* 1710.).
• 1914. — Георге Wестингхоусе, амерички изумитељ.
• 1916. — Марие вон Ебнер-Есцхенбацх, аустријска књижевница (* 1830.).
• 1925. — Сун Јат Сен, кинески политичар и револуционар, 1. предсједник републике Кине (р. 1866.).
• 1935. — Михајло Пупин, америчко-србијански научник.
• 1942. — Жикица Јовановић Шпанац, југословенски народни херој. (* 1914.).
• 1942. — Wиллиам Хенрy Брагг, енглески физичар.
• 1951. — Алфред Хугенберг, њемачки бизнисмен и политичар.
• 1955. — Тхеодор Плиевиер, њемачки књижевник (* 1892.).
• 1955. — Цхарлие Паркер, амерички јазз саксофонист и складатељ (* 1920.).
• 1964. — Јован Бијелић, српски сликар. (* 1886).
• 1995. — Мија Алексић, српски глумац. (* 1923.).
• 1999. — Јехуди Мењухин, један од највећих виолиниста XX века.
• 2000. — Александар Николић, југословенски кошаркаш и тренер († 1924.).
• 2003. — Зоран Ђинђић, српски премијер, убијен у атентату. (* 1952.)

.

Благдани/Празници

• Српска православна црква слави:.
  • Преподобног Прокопија Декаполита.
  • Преподобног Талалеја - испосника сиријског.
  • Светог Тита Печерског.
  • Преподобног Стефана.
  • Светог мученика Јулијана Подагрика.

---

Види такође: Годишњи календар - Дневни календар