11. 11.
Пређи на навигацију
Пређи на претрагу
| Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартут. |
| Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартпт. |
| Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартнд. |
11. новембра/студеног (11. 11.) је 315. дан године по грегоријанском календару (316. у пријеступној години). До краја године има још 50 дана.
Догађаји
[уреди | уреди извор]- 43. пне. - Опоручни главни насљедник и Цезаров усвојени син Гај Јулије Цезар Октавијан, војсковођа Марко Антоније и ранији вођа коњаника Аемилиус Лепидус склопили су у Бологни тројни савез - тријумвират. Тај други тријумвират у повијести Римског Царства добио је од Сената пуне овласти на пет година како би у његову корист ријешио грађански рат који је избио након Цезарова убојства.
- 1202. — започиње крижарска опсада Задра.
- 1444. — отоманска војска под водством Мурат II. побјеђује крижаре у битци код Варне.
- 1493. — Рођен швајцарски алхемичар и љекар Теофраст Бомбаст фон Хохенхајм, познат као Парацелзус, писац медицинских и окултних дјела, који је одлучујуће допринио примјени хемије у медицини. Оснивач је јатрохемије, смјера у медицини којим се сви животни процеси и болести објашњавају хемијским реакцијама у организму.
- 1848. — Код Вараждина је бан Јосип Јелачић прешао Драву.
- 1853. — уништење отоманске флоте код Синопа.
- 1889. — Вашингтон је постала 42. држава САД-а.
- 1914. — започиње Битака код Лвова.
- 1918. — склопљено примирје између победничке Антанте и немачке војске у Компијењској шуми (Француска), чиме је окончан Први светски рат.
- 1940. — британски напад којим су у луци Таранто нападом торпедних авиона онеспособљена три италијанска бојна брода.
- 1945. — у Југославији одржани избори за уставнотворну скупштину о којима овиси уређење државе - повратак краљевине или успостава републике
- 1965. — Родезија се прогласила независност једнострано.
- 1975 Ангола је стекла независност од Португала.
- 1989. — После пада Берлинског зида, прва станица духова је отворена
.
Рођења
[уреди | уреди извор]- 1050. — Хенрик IV., њемачко-римски цар (у. 1106).
- 1493. — Парацелсус, швицарски алхемичар, физичар, астролог и бавио се окултним (у. 1541).
- 1821. — Фјодор Михајлович Достојевски, руски књижевник, романописац, новелист и публицист (у. 1881).
- 1863. — Паул Сигнац, француски постимпресионистички сликар који је, радећи са Георгесом Сеуратом, развио стил поентилизам (у. 1935).
- 1875. — Весто Слипхер, амерички астроном који је вршио прва мјерења радијалних брзина галаксија, пружајући емпиријску основу за теорију ширења свемира (у. 1969).
- 1885. — Џорџ Смит Патон, амерички генерал у Другом светском рату (у. 1945).
- 1895. — Јаков Готовац, хрватски оперни диригент и складатељ (у. 1982).
- 1898. — Ренé Цлаир, француски филмски редатељ, сценарист и продуцент (у. 1981).
- 1928. — Царлос Фуентес, мексички књижевник (у. 2012).
- 1940. — Божидарка Фрајт - Грубљешић, српска и хрватска глумица.
- 1945. — Даниел Ортега, никарагвански политичар и предсједник.
- 1960. — Станлеy Туцци, амерички филмски и телевизијски глумац, режисер, продуцент и сценариста.
- 1961. — Тончи Габрић, бивши хрватски ногометни вратар.
- 1962. — Деми Мооре, америчка глумица.
- 1964. — Жељка Маркић, хрватска активистица.
- 1965. — Маx Мутцхницк, амерички продуцент и сценариста.
- 1966. — Луке Перрy, амерички глумац.
- 1971. — Горан Ђоровић, умировљени српски и југословенски ногометаш и тренер.
- 1972. — Ђорђе Томић, бивши српски ногометаш.
- 1974. — Леонардо ДиЦаприо, амерички глумац.
- 1977. — Маницхе, португалски ногометаш.
- 1979. — Радивоје Буквић, српски глумац.
- 1983. — Пхилипп Лахм, њемачки ногометни репрезентативац.
- 1983. — Михо Бошковић, хрватски ватерполист.
- 1983. — Леон Бенко, хрватски ногометаш.
.
Смрти
[уреди | уреди извор]- 397. — Свети Мартин, католички светац (р.316/317).
- 1831. — Игњат Гyулаy Марос-Нéметх (Игнáц Гyулаy), аустријски подмаршал, хрватски бан од 1806 до 1831. (р. 1763.).
- 1855. — Сøрен Киеркегаард, дански филозоф, теолог и књижевник (р. 1813.)
- 1880. — Луцретиа Мотт, амерички борац за женска права, активисткиња и реформаторка (р. 1793.).
- 1917. — Лилиуокалани (р. 1838), посљедња хавајска краљица.
- 1952. — Едуард Милославић, хрватски знанственик (р. 1884).
- 1958. — Андрé Базин, француски филмски критичар и један од најутицајнијих теоретичара у хисторији филма, познат као оснивач угледног часописа Цахиерс ду цинема, односно покровитељ покрета познатог као Француски нови вал (р.1918).
- 1960. — Рудолф Физир, хрватски зракопловац (р.1891).
- 1993. — Драгомир Бојанић Гидра, српски глумац (* 1933.)
- 1998. — Фердинанд Кулмер, хрватски гроф и истакнути апстрактни сликар и ликовни педагог, дугогодишњи професор на Академији ликовних умјетности у Загребу (* 1925.).
- 2004. — Јасер Арафат, палестински политичар. (р.1929).
- 2008. — Никица Мариновић, југославенска манекенка и најуспјешнија Мисс СФР Југославије. (р. 1947.).
- 2021. - Ф. W. де Клерк, јужноафрички политичар и посљедњи предсједник Јужне Африке у ери апартхеида (р. 1936.).
.
Благдани
[уреди | уреди извор].
Празници и дани сећања
[уреди | уреди извор].
Види такође: Годишњи календар - Дневни календар