10. 11.

Дани - Године
претходни дан - следећи дан

---

Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартут.

Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартпт.

Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартнд.

10. новембра/студеног (10. 11.) је 314. дан године по грегоријанском календару (315. у пријеступној години). До краја године има још 51 дан.

Догађаји

• 1444. — У бици код Варне у Бугарској снаге турског султана Мурата II побиједиле су пољско-угарску војску краља Владислава III Јагјеловича и ердељског војводе Јаноша Хуњадија. Пољски краљ Владислав је у тој бици погинуо. То је био посљедњи покушај европских сила да одбране Константинопољ од турског освајања.
• 1759. — Рођен њемачки писац Јохан Кристоф Фридрих фон Шилер, у чијем дјелу се са поезијом прожимају филозофија, хисторија и књижевна теорија. Његове драме, од којих су најпознатије "Разбојници", "Дон Карлос" и "Вилхелм Тел", имале су огроман успјех, његове баладе су биле најчитаније пјесме у Њемачкој, а на његову оду радости ("Ан дие Фреуде") Бетовен је компоновао чувени завршни став Девете симфоније.
• 1775. — Основан Амерички Маринских Корпус.
• 1891. — Умро француски писац Артур Рембо који је своја најбоља дјела написао између 17. и 20. године. Хваљена преко мјере и жестоко оспоравана, његова поезија је утицала на све поетске правце 20. вијека, а посебно на симболисте и надреалисте ("Пијани брод", "Илуминације", "Боравак у паклу").
• 1915 - у Првом свјетском рату:Четврта битка на Сочи.
• 1917. — Битка код Пашендала се завршава нерешено.
• 1918. — Аустро-Угарски цар Карл I абдицира.
• 1919. — Рођен руски инжењер Михаил Тимофејевич Калашњиков, конструктор аутоматске пушке АК-47.
• 1928. — Регент Јапана од 1920. Хирохито крунисан за цара. Током његове владавине Јапан је напао Кину 1931. (Манџурија) и 1937, 1936. с Хитлеровом Њемачком склопио Антикоминтернски пакт, а 1940. Тројни савез с Њемачком и Италијом. Прогласио је капитулацију Јапана 1945. На пријестолу је остао до смрти 1989.
• 1938. — Умро државник и први предсједник турске републике Мустафа Кемал-паша, познат као Ататурк ("отац свих Турака"). Под његовим вођством 1922. збачен је посљедњи султан Мухамед VI, а 1923. Турска је проглашена републиком.
• 1963. — У епидемији колере у Индији и Пакистану је за неколико седмица умрло више од 1.500 људи.
• 1975. — Владе СФР Југославије и Италије потписале Осимски споразум којим је регулисана граница између двије земље. Уговором је регулисан и дио спорне границе од Међе Васи до залива Свети Јернеј, као и граница у водама Тршћанског залива.
• 1982. — Умро Леонид Иљич Брежњев, генерални секретар Комунистичке партије и предсједник Президијума Врховног совјета СССР-а од 1964, када је смијењен Никита Хрушчов. Замијенио га је Јуриј Андропов.
• 1989. — Централни комитет Комунистичке партије Бугарске смијенио је Тодора Живкова који је 35 година био на челу партије, а од 1971. и предсједник Државног савјета. Вођство партије преузео је Петар Младенов. Живков је потом избачен из партије и оптужен за корупцију.
• 1989. — Почело рушење Берлинског зида који је 28 година био симбол подијеле Европе послије Другог свјетског рата и идеолошко-политичке и војне конфронтације Исток-Запад.
• 1991. — У Вуковару почеле уличне борбе између припадника ЈНА и хрватских полицијских снага. Јединице ЈНА освојиле су Вуковар 18. новембра.
• 1994. — Ирак признао Кувајт као суверену државу.
• 1995. — Војне власти у Нигерији су, под оптужбом за убиство, објесиле активисту за права мањина Кена Саро Виву и осам његових сарадника.
• 1995. — Вијеће сигурности УН-а усвојило резолуцију којом се осуђује ратни злочин у Сребреници.
• 1997. — Предсједници Русије и Кине Борис Јељцин и Ђијанг Цемин потписали декларацију којом је окончан дугогодишњи погранични спор двију земаља.
• 1997. — Бх.режисер Адемир Кеновић проглашен за најбољег режисера на 10. међународном филмском фестивалу у Токију, а његови филмови "Савршени круг" и "Након тишине Каролине Линк" награђени главним наградама.
• 2001. — Умро амерички писац Кен Кеси, који је 1962. године објавио чувени роман "Лет изнад кукавичијег гнијезда", који је подржавао побуну против ригидних ауторитета и инспирисао хипи покрет 1960-тих година.
• 2001. — Чланови Свјетске трговинске организације формално су прихватили услове за улазак Кине у ту организацију.
• 2003. — Министри одбране САД-а и Вијетнама, Доналд Рамсфелд и Пам Ван Тра, састали су се у Вашингтону. То је први министарски сусрет од краја Вијетнамског рата 1975. године.
• 2003. — У Лондону умро Канан Банана (67), први предсједник независног Зимбабвеа.
• 2004. — Влада Републике Српске упутила јавно извињење породицама Бошњака страдалим у Сребреници од 10. до 19. јула 1995. године, констатујући да се у Сребреници десио злочин великог обима.
• 2005. — Након 23 сата лета из Хонг Конга Боеинг 777-200ЛР Wордлинер слијеће у Лондон успоставивши нови рекорд у дужини лета на редовним путничким линијама.
• 2005. — Еллен Јохнсон-Сирлеаф на изборима за предсједника Либерије побјеђујеГеоргеа Wеаха и тако постаје жена која је изабрана за шефа државе у афричкој хисторији.
• 2007. — Умро амерички писац Норман Мајлер двоструки добитник Пулицерове награде, који је скоро седам деценија доминирао америчком литерарном сценом. Објавио је више од 40 књига и есеја, а његов први роман "Голи и мртви" сматра се једним од најбољих романа о Другом свјетском рату, донио му му је славу одмах по објављивању 1948. године.

.

Рођења

• 1483. — Мартин Лутхер, њемачки реформатор (у. 1546.).
• 1668. — Франçоис Цоуперин, угледан француски барокни композитор, оргуљаш I чембалист. Познат је као "Цоуперин ле Гранд" (у. 1733.).
• 1697. — Wиллиам Хогартх, енглески сликар, графичар и теоретичар умјетности (у. 1764.).
• 1759. — Фриедрицх Сцхиллер, њемачки књижевник (у. 1805.).
• 1879. — Падраиг Пеарсе, ирски политичар (у. 1916.).
• 1886. — Јанко Полић Камов, хрватски пјесник, приповједач и драматичар (у. 1910.).
• 1887. — Арнолд Зwеиг, био је њемачки писац, најпознатији по романима посвећеним Првом свјетском рату (у. 1968.)
• 1888. — Андреј Тупољев, руски конструктор зракоплова (у. 1972.).
• 1896. — Владимир Вранић, хрватски математичар (у. 1976.).
• 1925. — Рицхард Буртон, британски филмски глумац (у. 1984.).
• 1928. — Еннио Моррицоне, прослављени италијански композитор и диригент. Његов рани опус обухвата симфонијску и камерну музику.
• 1930. — Вјекослав Војо Радоичић, хрватски ликовни умјетник.
• 1948. — Луциано Сушањ, хрватски атлетичар и политичар.
• 1950. — Мартин Новоселац, хрватски ногометаш, ногометни тренер и изборник.
• 1954. — Нада Војиновић, српска глумица.
• 1955. — Роланд Еммерицх, немачки редитељ, сценариста и продуцент.
• 1959. — Славко Јурага, хрватски глумац.
• 1965. — Еддие Ирвине, сјеверноирски возач аутомобилистичких утрка, бивши возач у свјетском првентву Формуле 1.
• 1966. — Јадранка Крајина, хрватска глумица и пјевачица.
• 1969. — Јенс Лехманн, њемачки ногометни репрезентативац.
• 1970. — Сергеј Овчиников (Овчињиков), умировљени руски ногометаш.
• 1973. — Патрик Бергер, бивши чешки ногометаш.
• 1977. — Бриттанy Мурпхy, америчка глумица († 2009. ).
• 1985. — Александар Коларов, српски ногометаш.

Смрти

• 461. — Лав I., папа (р. 400.).
• 1891. — Артхур Римбауд, француски песник, који се родио у Цхарлевилле у Француској. Био је представник покрета декаденције и имао јак утицај на савремену књижевност, музику и уметност. (р. 1854.).
• 1891. — Штеван Жемлич, словенски писац (р. 1840.).
• 1938. — Мустафа Кемал Ататüрк, турски официр (паша) државник и политичар; оснивач модерне Турске републике (р. 1881.).
• 1981. — Абел Ганце, француски филмски режисер, продуцент, сценарист и глумац (р. 1889.).
• 1982. — Леонид Брежњев, совјетски политичар (р. 1906.).
• 1987. — Сеyни Коунтцхé, нигерски предсједник и генерал (р. 1931.).
• 2006. — Јацк Паланце, амерички филмски глумац украјинског поријекла (р. 1919.).
• 2008. — Никола Каваја, српски националиста и антикомуниста познат по отмици авиона Америцан Аирлинес Флигхт 293 (* 1932.).
• 2011. — Петар Краљ, српски филмски и позоришни глумац (р. 1941.)
• 2015 — Хелмут Сцхмидт, њемачки канцелар (р. 1918.).
• 2016 — Леонард Цохен, канадски кантаутор (р. 1934.).
• 2020 — Том Хеинсохн, амерички кошаркаш (р. 1934.).

Празници и дани сећања

.

---

Види такође: Годишњи календар - Дневни календар