1910

Миленијум:	2. миленијум
Вјекови:	19. вијек – 20. вијек – 21. вијек
Деценија:	1880-е  1890-е  1900-е  – 1910-е –  1920-е  1930-е  1940-е
Године:	1907 1908 1909 – 1910 – 1911 1912 1913

1910. по календарима

Грегоријански	1910. (MCMX)
Аб урбе цондита	2663.
Исламски	1327–1329.
Ирански	1288–1289.
Хебрејски	5670–5671.
Бизантски	7418–7419.
Коптски	1626–1627.
Хинду календари
• Викрам Самват	1965–1966.
• Схака Самват	1832–1833.
• Кали Yуга	5011–5012.
Кинески
• Континуално	4546–4547.
• 60 година	Yанг Метал Пас (од кинеске Нг.)
Холоценски календар	11910.
Подробније: Календарска ера

Година 1910 (MCMX) била је редовна година која почиње у суботу по грегоријанском, одн. редовна година која почиње у петак по 13 дана заостајућем јулијанском календару (линкови показују календаре).

Догађаји

Јануар/Сијечањ

• јануар - Први званични попис становништва у Црној Гори - 222.015 становника.
• 1. 1. - Радници у Босни и Херцеговини добили здравствено осигурање.
• 1. 1. - У Гyőру излазе хрватске "Наше новине" (до 1922).
• 4. 1. - Мухаммад Да’уд Мурра ибн Yусуф, бивши владар Wадаиа, масакрирао француске трупе на челу са кап. Фиегенсцхухом у Дарфуру.
• 7. 1. - Контроверза Пинцхот–Баллингер: председник Тафт отпустио директора шумарија Гиффорда Пинцхота због његове критике министра унутрашњих послова Рицхарда Баллингера - прогресивни републиканци на челу са Роосевелтом су љути, што води расцепу у странци и Wилсоновом избору 1912.
• 7. 1. - Хуберт Латхам лети авионом на висини од 1.100 метара, у јулу ће остварити још један рекорд, на 1.384 метра.
• 7 - 9. 1. - У Београду одржана прва конференција социјалдемократских партија Балкана, противе се национализму и милитаризму.
• 8. 1. - Уговор из Пунахе: Британска Индија гарантује независност Бутана уз преузимање његових међународних односа.
• 13. 1. - Емитован је први радио-пренос опере, уживо из њујоршког „Метрополитена“: Леонкавалови „Пајаци“ и Масцагнијева „Кавалерија рустикана“.
• 15. 1. - Од четири француске колоније основана Француска Екваторијална Африка (до 1958).
• јануар - У Wyомингу завршена брана Схосхоне, касније брана Буффало Билл, са 99 метара тада највиша брана на свету.
• јануар - Британски брод Лоодиана нестао на Индијском океану са 175 путника и чланова посаде.
• 16. 1. - Отворен "Аполо", први биоскоп у Новом Саду.
• 17. 1. - Кáролy Кхуен-Хéдервáрy поново на челу мађарске владе (до 1912).
• 17. 1. - Велика јануарска комета или Дневна комета је у перихелу, можда најсјајнија у 20. веку (видљива је и у Београду наредних дана).

Потопљена метро станица у Паризу

• 19. 1. - У Цариграду изгорела султанова палата Çıраğан, у којој су однедавно одржавана заседања парламента (разрез за оправку је наредних дана уведен [и] у Новопазарском санџаку, где је већ велики порески терет).
• 21. 1. - Сена се излива и изазива Велику поплаву у Паризу - највиши водостај је 28. јануара.
• 21. 1. - Адолф Лоос у предавању први пут излаже "Орнамент и злочин". Ове године је завршио тзв. "Кућу без обрва" (→ Бечка модерна).
• 25. 1. - Споразум бана Томашића и Хрватско-српске коалиције (објављен пола године касније): проширење изборног реда у Хрватској и доношење нове "жељезничарске прагматике", без уредбе о маџарском службеном језику. Осуђени на прошлогодишњем Велеиздајничком процесу биће ослобођени.
• 31. 1. - Муслиманска напредна странка Адемаге Мешића мења име у Муслиманска самостална странка и привремено се удаљава од хрватства.

Фебруар/Вељача

Бан Никола Томашић

• 2. 2. - Избори у руској Финској: релативна већина за социјалдемократе.
• 2. 2. - У Абердеен, Wасхингтон ухапшен серијски убица Биллy Гохл, одговоран за можда преко стотину убистава, углавном морнара.
• 3. 2. - Лав Толстој изабран за дописног члана Српске краљевске академије.
• 5. 2. - Никола Томашић нови хрватски бан (до 1912).
• 10. 2. - Избори у УК дају блокирани парламент, либерални премијер Х. Х. Асqуитх има само два гласа више од коалиције конзервативаца и униониста, подржавају га ирски националисти и лабуристи (актуелна је уставна криза, настала када је Дом лордова одбацио "Народни буџет").
• 10. 2. - Подвала на Дреадноугхту: група шаљивџија, међу њима и будућа Виргиниа Wоолф, обишла брод ХМС Дреадноугхт прерушена у "абисинског принца" и његову пратњу.
• 10. 2. - Француски брод Гéнéрал Цханзy потонуо на стенама Минорке, 156 мртвих.
• 12. 2. - Кинеска експедиција на Тибет: Лхаса је заузета а Далај Лама бежи у Британску Индију (до почетка 1913).
• 19. 2. - Отворен стадион Олд Траффорд.
• 20. 2. - Проглашен Земаљски статут - устав Босне и Херцеговине - установљен Босански сабор ограничених права, који је на конфесионалној и социјалној основи био организован на по три курије; врховна управа су и даље Заједничко министарство финансија АУ и чиновничка Земаљска влада.
• 20. 2. - Устрељен египатски премијер Боутрос Гхали (деда будућег генералног секретара УН), умире следећег дана.
• 23. 2. - Неколико официра основало у београдској "Москви" Српски олимпијски клуб.

Март/Ожујак

Бечка модерна: Лоосова "Кућа без обрва"

• 1. 3. - Лавина у месту Wеллингтон, Wасхингтон бацила возове из депоа у долину - са 96 мртвих, најгора лавина у САД. Само три дана касније се догађа најгора канадска лавина, у месту Рогерс Пасс, Бритисх Цолумбиа, са 63 мртвих.
• 3. 3. - БиХ: царево писмо заједничком министру финансија Буријану - решавању аграрног питања да се приступи добровољним откупом.
• 7. 3. - Основан град Холландиа - данас Јаyапура, главни град индонежанске Папуе.
• 10. 3. - У Денверу основана Схwаyдер Трунк Мануфацтуринг Цомпанy, касније Самсоните.
• 12. 3. - Сматра се да је Флоренце Лаwренце постала прва филмска звезда након што је прекинута пракса да се не објављују имена глумаца. Заправо, највећа филмска звезда ове године постаје Маx Линдер.
• 14. 3. - Лакевиеw Гусхер у Калифорнији је највећи "гејзир" нафте у историји САД, за 18 месеци је истекло девет милиона барела, већином неискоришћених.
• март - Српски краљ Петар I у посети Русији, праћен председником владе Пашићем и министром ино. послова Миловановићем (ослонац на Русију у стварању Балканског савеза).

Натионал Мусеум оф Натурал Хисторy

• 17. 3. - Отворена зграда Смитхсониановог Националног музеја природне историје у Wасхингтону, DC.
• 18. 3. - Након двије године отворен Хрватски сабор, сутрадан за предсједника изабран Богдан Медаковић, вођа Српске самосталне странке.
• 18. 3. - Русија и Аустроугарска обновиле пуне дипломатске односе.
• 18. 3. - Приказана прва филмска адаптација Франкенстеина.
• 24. 3. - Умро барски надбискуп Шимун Милиновић, наслиједиће га Никола Добречић (до 1955).
• 27. 3. - Пожар на игранци у месту Öкöритóфüлпöс на североистоку дан. Мађарске, погинуло 312 људи.
• 29. 3. - Отворен Оцеанографски музеј у Монаку.
• 31. 3. (18. 3. по ј.к.) - Васељенска патријаршија изабрала јеромонаха Варнаву Росића за велешко-дебарског владику (до 1920).

Април/Травањ

Оцеанографски музеј у Монаку

• 2. 4. - Краљ Петар у Софији, два дана касније у Цариграду.
• 6. 4. - Основано Српско географско друштво у Београду.
• 7. 4. - Хрватски католички покрет: у Загребу основан Хрватски католички народни савез.
• 7. 4. - Поринут немачки брод СМС Молтке, први из своје класе бојних крсташа.
• 10. 4. (28. 3. по ј.к.) - Општински избори у Србији. Увече у Рожини код Прокупља, учитељ и пандур бацили бомбу у крчму у којој су се веселили победници - тројица мртвих (пандур осуђен на смрт 7/20. децембра).
• 11. 4. (29. 3. по ј.к.) - Краљ Петар, премијер Пашић и министар Миловановић посетили Хиландар.
• 14. 4. - Бечки Арбеитер-Зеитунг извештава о тајном споразуму за финансирање градње бојних бродова класе Тегеттхофф, одговора на италијански Данте Алигхиери, чија је градња у току. До краја године почиње градња Вирибус Унитиса и Тегеттхоффа, као и три италијанска бојна брода класе Цонте ди Цавоур.
• 15. 4. - Попис становништва у САД: 92,2 милиона становника (+21% за десет година). Три града имају више од милион становника: Неw Yорк (4,8 M), Цхицаго (2,2 M) и Пхиладелпхиа (1,5 M).
• април - Принц Александар Карађорђевић летео авионом у Паризу (први Србин).
• 19. 4. - Поплаве у Србији, највише погођен Крагујевац.

Халејева комета

• 20. 4. - Халејева комета у перихелу, видљива је до краја маја.
• 22. 4. - Миле Старчевић, вођа Странке права, на пленарној сједници Хрватског сабора разоткрио политичку позадину Велеиздајничког процеса, учешће бившег начелника владе Изидора Кршњавог у састављању оптужнице.
• 23. 4. - 1. 11. - Универзална изложба у Бриселу.
• април-јун - Албански устанак на Косову, инициран увођењем нових пореза (Малисорске буне 1910, 1911.).
• 28. 4. - Британски Дом лордова коначно одобрио "Народни буџет" којим су предвиђени порези на земљу и високе приходе богатих ради финансирања социјале.
• 30. 4. - Албански побуњеници поражени у Качаничкој клисури.

Мај/Свибањ

• 4. 5. - Јак земљотрес у Костарици, 700 мртвих (град Цартаго).

Георге V

• 6. 5. - Умро британски краљ Едwард VII., наслеђује га син Георге V (до 1936).
• 15. 5. (2. 5. по ј.к.) - Прва земаљска лакоатлетска утакмица у трчању, од Обреновца до београдског Кошутњака - далека претеча Београдског маратона.
• мај - Избори за Српски народно-црквени сабор у Хрватској, победили самосталци (прекинута радикалска превласт).
• свибањ - На накнадним изборима за Хрватски сабор изабран Антун Радић, трећи заступник ХПСС.
• 18. 5. - Руски логичар Николај Васиљев представио неаристотеловску логику.
• 18. 5. - Халејева комета најближа планети Земљи, која је прошла кроз њен реп.
• 18 - 28. 5. - Избори за Босански сабор.
• 19. 5. - Француска и Османско царство потписале конвенцију о граници између Туниса и дан. Либије.

Девет суверена у Wиндсору

• 20. 5. - Последње велико окупљање европских монарха на сахрани Едwарда VII - стигло је осам суверена и шест престолонаследника.
• 20. 5. - Велеиздајнички инцидент или Кōтоку: јапанска полиција ушла у траг анархистичко-социјалистичкој завери за царево убиство.
• 22. 5. - Објављено затварање српских школа на простору Рашко-призренске митрополије, јер митрополит Нићифор не жели подносити учитељске дипломе властима на оверу (српска влада се не слаже с њим).
• 26. 5. - Француска подморница Плувиôсе се сударила с бродом у Ла Маншу и потонула са 27 чланова посаде (извађена и враћена у службу).
• 28. 5. - Хрватски сабор донио закон о изборној реформи.
• 31. 5. - Јужноафричка Унија настала спајањем четири британске колоније - Рт добре наде, Натал и бивше бурске републике Трансваал и Орање. Први премијер је Лоуис Ботха (до 1919).

Јун/Јуни/Липањ

† Богдан Жерајић

• 1. 6. - Сцоттова Експедиција Терра Нова креће ка Јужном полу; само два дана касније креће и Роалд Амундсен.
• 1 - 10. 6. - Избори за Угарски сабор, победа владине листе (на њој је изабрано и девет Срба, ниједан опозициони).
• 4. 6. - Побуна мајанских Индијанаца у Валладолиду на Јукатану - "прва искра Мексичке револуције".
• 10. 6. - Пабло Иглесиас Поссе је први социјалистички члан парламента у Шпанији.
• 13. 6. - Никола Пашић подносио оставку, добија нови мандат.
• 13/14. 6. - Најмање 30 мртвих у Свилајнцу од изливене Ресаве, место разорено; поплаве и у Стигу и Ћуприји. Овог месеца стотине људи су страдале од поплава и у Мађарској и другде у централној Европи.
• 15. 6. - Отварање Босанског Сабора. Богдан Жерајић покушао атентат на ген. Маријана Варешанина, поглавара аустроугарске БиХ, након чега је извршио самоубиство.
• 17. 6. - Аурел Влаицу летео код Букурешта авионом сопствене израде.
• 19. 6. - ДЕЛАГ-ов дирижабл Деутсцхланд започео прву ваздушну путничку линију (само девет дана касније се слупао услед јаког ветра).

Реплика Пенкалиног авиона којим је пилотирао Драгутин Новак

• 23. 6. - Драгутин Новак извео први лет у Хрватској, авионом конструктора Славољуба Пенкале.
• 24. 6. - У Милану основана Анонима Ломбарда Фаббрица Аутомбили - Алфа Ромео.
• 25. 6. - Премијера балета "Жар-птица" Игора Стравинског у Паризу.
• 26. 6. - Мексички председник Порфирио Дíаз реизабран шести пут, наводно победивши Францисца Мадера који је у затвору од 6. јуна - велики гнев у земљи.
• 30. 6. (17. 6. по ј.к.) - Руским законом практично укинута аутономија Финске.

Јул/Јули/Српањ

• 4. 7. - Боксерски шампион и црнац Јацк Јохнсон поразио Јамеса Ј. Јеффриеса - расни нереди широм САД, у многим местима забрањено приказивање снимка борбе.
• 4. 7. - Руско-јапански споразум: јавно, сарадња у вези манџурских железница; тајно, немешање у зоне утицаја.
• 8. 7. - Индијски националиста Винаyак Дамодар Саваркар накратко побегао у Марсеју са брода којим су га Британци спроводили у Индију. Спор око изручења ће доћи пред Стални суд међународне арбитрације (спроведен је у Индију 1911. и осуђен на 50 година затвора).
• 8. 7. - Почетак перформанса?: Филиппо Томмасо Маринетти бацао летке против традиционалне Венеције. Ове године покрету футуризма су се прикључили сликари Умберто Боцциони, Царло Царрà и Луиги Руссоло.
• 12. 7. (29. 6. по ј.к.) - Објављен Закон о радњама, који представља прво радничко законодавство у Србији - укинут еснафски систем, радно време ограничено на 10 сати (+2 по потреби).
• 15. 7. - Састанак делегације Хрватског сабора у Пешти - бан Томашић одбија неке њихове захтеве и подноси оставку (Фрањо Јосип је није прихватио - крај пакта са хс. коалицијом).
• 23. 7. - Торнадо код Милана однео 36 живота, дан након што је у неколико торнада на западу Немачке страдало 12 људи.
• 27. 7. - Закључен нови српско-аустроугарски трговински уговор - мање свежег меса из Србије, веће царине за АУ индустријску робу (ступа на снагу 24. 1. 1911.).
• јул - Немири кметова око Босанске Градишке због плаћања трећине, шире се у Посавину и Босанску крајину.
• 26. 7. - Албански устанак: османске снаге Шефкет Тургут-паше ушле у Скадар.
• 29. 7. - Ранији четнички војвода Глигор Соколовић убијен близу родног села Небрегова у Македонији.
• 31. 7. - Хаwлеy Харвеy Цриппен ухапшен у Квебеку, уз помоћ радио везе, куда је побегао бродом из Лондона, због убиства своје жене (обешен у новембру).

Август/Аугуст/Коловоз

• 5. 8. - Поплава у Токију, страдало преко 1.000 људи.
• 6. 8. - Поринута британска бојна крстарица ХМС Лион, прва из своје класе.
• 8. 8. - У Грбавцима код Б. Градишке се обавезали да неће давати хак (трећину) поседницима.
• 11. 8. - У Буенос Аиресу изгласано оснивање Пан-америчке уније (од 1948. Организација Америчких Држава).
• 13. 8. (31. 7. по ј.к.) - Црногорски емигрант мајор Никола Митровић смртно рањен у Скопљу.
• август - Османлије угушиле Хауранску побуну Друза у Сирији.
• 16. 8. - Чилеански председник Педро Монтт умро тек што је стигао у Немачку на лечење. Министар ун. послова Елíас Фернáндез Албано постаје в.д. председника, умире већ 6. септембра након што се прехладио на Монттовој сахрани.
• 18. 8. - Осамдесети рођендан Фрање Јосипа.
• 20. 8. - Никарагвански председник Јосé Мадриз дао оставку, признајући пораз од побуњеника и америчке интервенције - предводник побуне ген. Јуан Јосé Естрада ће 30. 8. преузети председништво (до 1911).
• 20 - 21. 8. - Највећи пожар у историји САД, изгорело 12.100 кв.км у државама Wасхингтон, Идахо и Монтана, 87 погинулих, углавном ватрогасаца.

На дан проглашења Краљевине Црне Горе

• 22. 8. - Бан Томашић распустио Хрватски сабор због сукоба са Хс. коалицијом, избори у листопаду.
• 22. 8. - Тургут-паша одлази из Скадра у Солун, успут ће разоружати становништво у Дебру.
• 27. 8. - На другој социјалистичкој женској конференцији у Копенхагену Цлара Зеткин предлаже увођење неког дана жена.
• 27. 8. (или у листопаду?) - Хрватска пучка напредна странка и Хрватска странка права се удружују у Хрватску самосталну странку - уз Српску самосталну странку носитељица Хрватско-српске коалиције.
• 28. 8. (15. 8. по ј.к., Велика Госпојина) - Никола I. Петровић Његош прогласио Црну Гору краљевином.
• август - Цар Фрањо Јосиф спречио седми реизбор љубљанског градоначелника Ивана Хрибара (криве га због антинемачких демонстрација 1908).
• 28. 8. - 3. 9. - Осми конгрес Друге Интернационале одржан у Копенхагену.
• 29. 8. - Корејско Царство изгубило сву независност и постало јапанска територија под називом Цхосен. Јапански резидент Масатаке Терауцхи постаје први гувернер.

Септембар/Рујан

Јапанско царство

• 1. 9. - Папа Пио X. увео моту проприо Сацрорум антиститум, познатији као Антимодернистичка присега: свјештеници католичке цркве морају положити заклетву против модернизма у цркви (укинуто 1967).
• 1 - 3. 9. - Јуан Биеловуциц (Иван Бјеловучић) летео од Париза до Бордоа у четири етапе за шест сати и 15 минута.
• 5. 9. - Марие Цурие објавила француској академији да је пронашла начин изоловања радијума. Ове године је дефинисана и јединица радиоактивности кири (ван СИ).
• септембар - Сељачки "штрајк" се проширио Босанском крајином.
• рујан - Чиста странка права приступа Хрватској кршћанско-социјалној странци права (предсј. Александар Хорват).
• 12. 9. - Праизведба Симфоније број 8 Густава Махлера у Минхену (позната и као Симфонија Хиљаде).
• 12. 9. - Османско царство набавило од Немачке прве бојне бродове: Курфüрст Фриедрицх Wилхелм и Wеиссенбург постају Барбарос Хаyреддин одн. Тургут Реис.
• 12. 9. (календар?) - Први збор жена социјалдемократа у Београду.
• 16. 9. - Оле Евинруде пријавио патент за ванбродски мотор.
• 16. 9. - Законом уведена аустралска фунта као национална валута, умјесто локалних и приватних емисија (од 1966. аустралијски долар).
• 19. 9. (6. 9. по ј.к.) - Чешки пилот Рудолф Симон извео први авионски лет у Београду, на Бањичком пољу; на сутрашњем лету се слупао.
• 20. 9. - Поринут француски путнички брод СС Франце.
• 23. 9. - Перуанац Јорге Цхáвез је прелетео Алпе, али је смртно повређен на слетању.

Октобар/Листопад

• 1. 10. - Експлозија темпиране бомбе и пожар од гасних инсталација односе 21 живот у згради Лос Ангелес Тимеса.
• 1. 10.? - Сукоб војске и кметова код Руданке, близу Добоја (гушење покрета силом до краја месеца).
• 1. 10. - 8. 11. - На Јесењем салону у Паризу изложена Метзингерова кубистичка слика Ну à ла цхеминéе. Други кубисти који излажу ове године на париским салонима су Хенри Ле Фауцонниер, Роберт Делаунаy и Фернанд Лéгер, у покрету су и Пабло Пицассо и Георгес Браqуе.
• 3. 10. - У Кини се први пут састао царски сенат (половину чланова изабрале провинцијске скупштине а другу половину регент Заифенг, принц Цхун. Рок за изабрани парламент и писани устав ће бити померен са 1916. на 1913.
• октобар - Престолонаследник Александар болује од тешког трбушног тифуса.

Стара и нова застава Португала

• 5. 10. - Револуција у Португалу, збачен краљ Мануел II, почетак Прве Португалске републике. Кућа Браганçа је владала Португалом од 1640.
• 5. 10. - Францисцо Мадеро побегао у Тексас, саставља План из Сан Луис Потосија који позива на побуну против Диаза, почевши од 20. новембра.
• 6. 10. - Елефтериос Венизелос први пут постао председник грчке владе (седам мандата 1910-15, 1915, 1917-20, 1924, 1928-32, 1932, 1933).
• 7. 10. - У Швајцарској, земљи порекла, забрањен апсинт (до 2005).
• 12. 10. - Умро бококоторски епископ Доситеј Јовић, наследиће га Владимир Боберић (1911-18).
• 12. 10. - Роqуе Сáенз Пеñа нови председник Аргентине (до 1914).
• 14. и 16. 10. - Кубански ураган, направивши петљу, два пута закачио запад Кубе, затим наставио према Флориди - преко 100 мртвих и велика материјална штета.
• 15. 10. - Wалтер Wеллман и пет чланова посаде покушали да прелете Атлантик дирижаблом Америца - један брод их је спасао три дана касније.
• 15. 10. - Поринут Каwацхи, први јапански дреднот.
• 16. 10. - Иван Сарић летео авионом "Сарић 1" у Суботици.
• 18. 10. - Објављен Форстеров роман Хоwардс Енд.
• 18. 10. - На микронезијском острву Похнпеи избија побуна против немачке власти (→ Немачка Нова Гвинеја), умирен у фебруару.
• 20. 10. - Поринут РМС Олyмпиц, највећи путнички брод до 1912.
• 23. 10. - У листу "Браник", Жарко Огњановић објавио прву филмску критику код нас.
• 23. 10. - Умро краљ Сијама Цхулалонгкорн, наслеђује га Вајиравудх Рама VI (до 1925).
• 27. 10. - Швајцарац Роберт Вицтор Нехер са сарадницима пријавио патент за алуминијумску фолију.
• 27. 10. - Даwсонов пакт: амерички службеници преузимају управу над никарагванским државним финансијама.
• 28. 10. - Избори за хрватски Сабор: Хрватско-српска коалиција 35, влада (бан Никола Томашић) 18, франковци 15, старчевићевци 9, сељачка странка (Радић) 9, српски радикали 1 и Франо Супило (независан) 1.
• 29. 10. - У Палестини основан први кибуц - Деганиа Алеф, јужно од Галилејског језера.
• октобар? - Томáш Масарyк у Београду, где открива да су фалсификати из Фридјунговог процеса створени у тамошњем аустроугарском посланству (секретар посланства, кап. Виктор фон Свентоховски; умешани и "Владимир Васић" - Младен Сергијан и гроф Форгач).
• 30. 10. - Погром у Ширазу, изазван крвном клеветом: убијено 12 Јевреја а осталих 6.000 остало без имовине.

• јесен - У Манџурији почиње епидемија пулмонарне куге - траје до фебруара, страдало је 43.000 људи (→ Трећа пандемија куге).

Новембар/Студени

• 1. 11. - Почео штрајк рудара у Тонyпандyју, Велс, који ће прерасти у нереде - секретар унутрашњих послова Wинстон Цхурцхилл ће одобрити употребу војске за смиривање 8. новембра.
• 1. 11. - У Барцелони основана Цонфедерациóн Национал дел Трабајо (ЦНТ), савез анархосиндикалних синдиката.
• 4. 11. - Руски цар Николај стигао у Потсдам, разговара се о Ирану и Багдадској железници.
• 5. 11. - Изложба постимпресиониста у Лондону.
• 6. 11. - У судару са паробродом у Ла Маншу страдао једрењак Преуßен са пет јарбола.
• 9. 11. - Битка код Доротéа у Чаду: Французи су поражени од народа Масалит, погинуо је потпуковник Хенри Молл, али и султан Таџ ед Дин.
• 10. 11. - Основано Друштво за српски језик и књижевност.
• 13 - 14. 11. - Пенаншка конференција Сун Yат-сеновог тајног друштва Тонгменгхуи: сакупљање средстава и планирање побуне против ћинговске власти у Кантону следећег априла.

Еугене Буртон Елy полеће с ратног брода

• 14. 11. - Еугене Буртон Елy први полетео са брода.
• 15. 11. - Маршал Хермес да Фонсеца је нови председник Бразила (до 1914).
• 17. 11. - Тајни војни споразум Црне Горе и Русије: Русија ће опремити црногорску војску а Црна Гора неће ништа предузимати без знања Русије (Црна Гора се није придржавала ове обавезе 1912).
• 18. 11. - Власти у Пуебли, Мексико, откриле да Аqуилес Сердáн спрема побуну (заказану за 20. новембар), у нередима убијено стотинак људи.
• 18. 11. - Сукоби на демонстрацијама сифражеткиња у Лондону, након што парламент није прихватио предлог реформе.
• 20. 11. - Мадеро одлаже почетак револуције јер га је у земљи дочекало свега десетак присталица.
• 22. 11. - Побуна бича: претешно црни бразилски морнари се побунили због кажњавања бичевањем.
• 27. 11. - У Неw Yорку отворена Пеннсyлваниа Статион.

Децембар/Просинац

Етно-лингвистичка карта Аустро-Угарске

• 3. 12. - Отворен Салон аутомобила у Паризу на коме је Георгес Цлауде приказао неонску расвету.
• 8. 12. - Умро Пашкал Буцоњић, резиденцијални бискуп Мостарско-дувањске бискупије, наслиједиће га Алојзије Мишић (1912-1942).
• децембар - Углавном завршена Гаудíјева Цаса Милà у Барцелони, позната и као "Каменолом".
• 18. 12. - 2. 1. - Рус Борис Маслеников извео неколико летова у Београду.
• 19. 12. - Завршени избори у УК, други ове године (следећи тек 1918): Асqуитхови либерали имају само један мандат више од Балфоурових конзервативаца, подржавају их ирски националисти и лабуристи.
• 19. 12. - Умро сплитско-макарски надбискуп Филип Франо Накић, наслиједиће га Антун Ђивоје (1911-17).
• 21. 12. - Рударска катастрофа у јами Преторија близу Манцхестера у Енглеској - погинула 344 рудара.
• 22. 12. - Трамвајски промет у Дубровнику: пуштен у погон с двије линије (обустављен 1970).
• 25. 12. (12. 12. по ј.к.) - Демонстрације социјалиста у Београду против закона о штампи.
• 31. 12. - Према попису, Аустро-Угарска има 51,39 милиона становника, од чега српскохрватским говори 4,38 милиона (8,52%). У Босни и Херцеговини: 1.898.044 становника, 43,49 % православаца, 32,25 % муслимана. У Хрватској-Славонији 62,5 % говори хрватски, 24,6 % српски, 5% њемачки, 4,1 % мађарски.
• 31. 12. - Попис становништва Краљевине Србије: 2,9 милиона становника, према 2,5 милиона пре 10 година.

Кроз годину

"Турска у Европи и Балкан"

• Арт ноувеау излази из моде, наследиће га Арт дéцо одн. Експресионистичка архитектура.
• 1910-11 - У Македонију и друге турске територије иселило се 27.859 бх. муслимана; у Албанији не поздрављају њихово досељавање јер "много јачају религиозно-фанатични елеменат у земљи".
• У Србији завршена пруга од Сталаћа до Краљева.
• Основана Француско-српска банка а.д. Београд.
• Димитрије Бранковић на челу Епархије далматинске након Никодима Милаша (до 1920).
• Црногорски перпер: златни од 10 и 20 и сребрни од 2.
• Објављен ромам "Нечиста крв" Боре Станковића.
• Аустроугарска има 51,4 милиона становника; Османско царство 20,9; Румунија 7; Бугарска 4,3; Србија 2,9; Црна Гора 0,2.
• Роберт W. Wоод објавио инфрацрвене фотографије.

Рођења

Јануар/Сијечањ – Март/Ожујак

• 3. 1. - Јохн Стургес, филмски режисер († 1992)
• 23. 1. - Дјанго Реинхардт, белгијски јазз музичар († 1953)
• 27. 1. - Едвард Кардељ, словенски и југославенски политичар († 1979)

• 13. 2. - Wиллиам Схоцклеy, физичар, нобеловац († 1989)
• 24. 2. - Хенрик Фингерхут, спикер АД Радио Београд († 1941)

• 1. 3. - Давид Нивен, глумац († 1983)
• 9. 3. - Самуел Барбер, амерички композитор
• 14. 3. - Бранко Жежељ, грађевински инжењер, академик († 1995)
• 23. 3. - Акира Куросаwа, велики јапански филмски режисер († 1998)
• 29. 3. - Дидо Кватерник, заповједник Усташке надзорне службе († 1962)

Април/Травањ – Јун/Липањ

• 8. 4. - Светислав Стефановић Ћећа, савезни секретар за унутрашње послове ФНРЈ († 1980)
• 23. 4. - Исидор Барух, народни херој († 1941)
• 26. 4. - Мехмед Меша Селимовић, босански књижевник († 1982)
• 27. 4. - Шукрија Панџо, босанскохерцеговачки књижевник († 1984)

• 12. 5. - Карло Булић, хрватски глумац († 1986)
• 23. 5. - Артие Схаw, кларинетиста, лидер бенда († 2004)
• 23. 5. - Миладин Поповић, народни херој († 1945)

• 3. 6. - Паулетте Годдард, глумица († 1990)
• 3. 6. - Крсто Попивода, народни херој († 1988)
• 6. 6. - Славко Мунћан, народни херој († 1941)
• 11. 6. - Јацqуес-Yвес Цоустеау, француски истраживач мора († 1997)
• 15. 6. - Сулеиман Франгиех, председник Либана († 1992)
• 22. 6. - Конрад Зусе, конструктор компјутера († 1995)

Јул/Српањ – Септембар/Рујан

• 4. 7. - Глориа Стуарт, америчка глумица († 2010)
• 15. 7. - Александар Тирнанић, фудбалер и селектор († 1992)
• 14. 7. - Wиллиам Ханна, свјетски познати аниматор († 2001)
• 30. 7. - Едгар де Евиа, мексичко-амерички фотограф.

• 1. 8. - Бојан Ступица, редитељ, архитекта, драматург... († 1970)
• 4. 8. - Жорж Скригин, филмски редитељ и сниматељ († 1997)
• 9. 8. - Драгољуб Алексић, акробата († 1985)
• 13. 8. - Вељко Дугошевић, народни херој († 1941)
• 20. 8. - Ееро Сааринен, архитекта и дизајнер († 1961)
• 23. 8. - Гиусеппе Меазза, фудбалер († 1979)
• 26. 8. - Мајка Тереза, часна сестра и хуманитарка, нобеловка за мир и светица († 1997)

• 2. 9. - Скендер Куленовић, босански књижевник († 1978)
• 19. 9. - Маргарет Линдсаy, америчка глумица
• 22. 9. - Гyöргy Фалудy, мађарски писац, песник и преводилац

Октобар/Листопад – Децембар/Просинац

• 1. 10. - Бонние Паркер, одметница († 1934)
• 18. 10. - Војислав Вучковић, композитор, музиколог и диригент († 1942)
• 19. 10. - Субрахманyан Цхандрасекхар, астрофизичар, нобеловац († 1995)

• 2. 11. - Богдан Чиплић, књижевник и драматург († 1989)
• 7. 11. - Светолик Лазаревић, председник Врховног суда НР Србије († 1964)
• 16. 11. - Божидар Бећаревић, шеф антикомунистичке полиције († 1950)
• 19. 11. - Адриан Цонан Доyле, енглески књижевник († 1970)

• 16. 12. - Станојло Рајичић, композитор, српски академик († 2000)
• 19. 12. - Јеан Генет, књижевник († 1986)
• 24. 12. - Фритз Леибер, амерички писац

Кроз годину

• Станислав Сремчевић, народни херој († 1943)
• Мицхел Афлаq, сиријски политички теоретичар († 1989)

Смрти

Јануар/Сијечањ – Јун/Липањ

• 4. 1. - Лéон Делагранге, авијатичар (* 1872)
• 5. 1. - Лéон Wалрас, економиста (* 1834)
• 27. 1. - Тхомас Цраппер, произвођач санитарија (* 1836)
• 3. 2. - Љубомир Клерић, математичар, професор, министар, академик (* 1844)
• 14. 2. - Гиованни Пассаннанте, анархиста, атентатор (* 1849)
• 21. 2. - Боутрос Гхали, египатски премијер (* 1846)
• 23. 2. - Вера Комисаржевскаја, глумица (* 1864)
• 10. 3. - Карл Луегер, градоначелник Беча (* 1844)
• 20. 3. - Фéлиx Надар, фотограф (* 1820)
• 24. 3. - Шимун Милиновић, барски надбискуп (* 1835)
• 26. 3. - Ан Јунг-геун, корејски националиста, атентатор (* 1879)
• 26. 3. - Лепосава Мијушковић, књижевница, социјалисткиња (* 1882)
• 18. 4. - Александар Машин, српски пуковник, бивши министар (* 1857)
• 21. 4. - Марк Тwаин, књижевник (* 1835)
• 22. 4. - Винко Милић, бивши градоначелник Сплита, публицист (* 1833)
• 6. 5. - Едwард VII од Уједињеног Краљевства (* 1841)
• 17. 5. - Димитрије Путниковић, педагог (* 1859)
• 27. 5. - Роберт Коцх, лекар, нобеловац (* 1843)
• 29. 5. - Милиј Балакирев, руски композитор (* 1837)
• 5. 6. - О. Хенрy, књижевник (* 1862)
• 15. 6. - Богдан Жерајић, револуционарни омладинац, атентатор (* 1886)
• 28. 6. - Петар Убавкић, родоначелник српског вајарства (* 1852)
• 30. 6. - Иван Трнски, хрватски књижевник (* 1819.)

Јул/Српањ – Децембар/Просинац

• 4. 7. - Гиованни Сцхиапарелли, астроном (* 1835)
• 10. 7. - Јоханн Готтфриед Галле, астроном (* 1812)
• 12. 7. - Цхарлес Роллс, енглески произвођач аутомобила и пилот. (* 1877)
• 14. 7. - Мариус Петипа, балетски играч, кореограф, педагог (* 1818)
• 29. 7. - Глигор Соколовић, четнички војвода у Македонији (* 1870)
• 13. 8. - Флоренце Нигхтингале, медицинска сестра (* 1820)
• 23. 8. - Теодор Георгиевић, политичар (* 1849)
• 30. 8. - Глигор Соколовић, четнички војвода (* 1872)
• 8. 8. - Јанко Полић Камов, хрватски пјесник, приповједач и драматичар
• 13. 8. - Флоренце Нигхтингале, британска болничарка и хуманитарна радница
• 2. 9. - Хенри Роуссеау, сликар (* 1844)
• 7. 9. - Wиллиам Холман Хунт, сликар (* 1827)
• 12. 10. - Доситеј Јовић, бококоторски владика (* 1856)
• 19. 10. - Луиги Луцхени, анархиста, атентатор (* 1873)
• 23. 10. - Цхулалонгкорн, краљ Тајланда (* 1853)
• 30. 10. - Хенрy Дунант, оснивач Црвеног крста, први нобеловац за мир (* 1828)
• 16. 11. - Иван Козарац, књижевник (* 1885)
• 20. 11. - Лав Толстој, руски књижевник (* 1828)
• 23. 11. - Хаwлеy Харвеy Цриппен, убица (* 1862)
• 3. 12. - Марy Бакер Еддy, оснивачица Хришћанске науке (* 1821)
• 8. 12. - Пашкал Буцоњић, резиденцијални бискуп Мостарско-дувањске бискупије (* 1834)
• 9. 12. - Лаза Костић, српски песник (* 1841)
• 19. 12. - Филип Франо Накић, сплитски бискуп (* 1837)
• 19. 12. - Голуб Бабић, харамбаша и војвода (* 1824)

Кроз годину

• Али-бег Фирдус, босанскохерцеговачки политичар
• Лазар Сочица, првак херцеговачког устанка (* 1838)
• Мијајло Вучинић, црногорски војвода, гувернер (* 1834)
• Новак Рамов Јововић, црногорски бригадни барјактар (* 1834)
• Катарина Константиновић, унука Јеврема Обреновића (* 1848)
• Александар Машин, српски пуковник (* 1857)

Нобелове награде

• Физика: Јоханнес Дидерик ван дер Wаалс, Холандија (једнаџба стања плинова и текућина)
• Кемија: Отто Wаллацх, Њемачка (пионирски рад у области алицикличних спојева)
• Физиологија и медицина: Албрецхт Коссел, Њемачка (одређење кемијског састава нуклеинских киселина)
• Књижевност: Паул Хеyсе, Њемачка (умјетнички дар прожет идеализмом... дуга каријера лирског пјесника, драмског писца, новелиста и писца кратких прича)
• Мир: Перманент Интернатионал Пеаце Буреау

Литература

---

Види такође: Годишњи календар - Дневни календар

1910 на Wикимедијиној остави