1884

Миленијум:	2. миленијум
Вјекови:	18. вијек – 19. вијек – 20. вијек
Деценија:	1850-е  1860-е  1870-е  – 1880-е –  1890-е  1900-е  1910-е
Године:	1881 1882 1883 – 1884 – 1885 1886 1887

1884. по календарима

Грегоријански	1884. (MDCCCLXXXIV)
Аб урбе цондита	2637.
Исламски	1301–1302.
Ирански	1262–1263.
Хебрејски	5644–5645.
Бизантски	7392–7393.
Коптски	1600–1601.
Хинду календари
• Викрам Самват	1939–1940.
• Схака Самват	1806–1807.
• Кали Yуга	4985–4986.
Кинески
• Континуално	4520–4521.
• 60 година	Yанг Дрво Мајмун (од кинеске Нг.)
Холоценски календар	11884.
Подробније: Календарска ера

Година 1884 (MDCCCLXXXIV) била је пријеступна година која почиње у уторак по грегоријанском, одн. пријеступна година која почиње у недјељу по 12 дана заостајућем јулијанском календару (линкови показују годишње календаре).

Догађаји

Јануар/Сијечањ

• 2. 1. - Први позоришни комад у Црној Гори - "Балканска царица" књаза Николе Петровића.
• 4. 1. - У Лондону основано социјалистичко Фабијанско друштво.
• 6. 1. - Херменегилдо Цапело и Роберто Ивенс на челу португалске експедиције која истражује простор између Анголе и Мозамбика.
• 9. 1. - Објављен интервју у коме Цхарлес Георге Гордон напада политику британског премијера Гладстона који жели евакуирати Судан, у коме траје Махдијев рат.
• 18. 1. - Др. Wиллиам Прице покушава кремирати свог умрлог сина.
• јануар (по ј.к.) - Избори у Србији, већина за владу (радикалска опозиција онемогућена у раду после гушења Тимочке буне прошлог новембра).

Фебруар/Вељача

• 1. 2. - Прво издање Оxфорд Енглисх Дицтионарy.
• 4. 2. - Махдијев рат, Прва битка код Ел Теба - Осман Дигна поразио Бејкер-пашу близу црвеноморске обале (Дигна ипак поражен крајем месеца у Другој бици код Ел Таба).
• фебруар - Русија анектирала оазу Мерв у данашњем Туркменистану.
• 18. 2. - Цхарлес Георге Гордон стигао у Картум, куда га је британска влада послала на инисистирање јавног мнења.
• 19. 2. (7. 2. по ј.к.) - Милутин Гарашанин нови председник владе у Србији (до 1887), уместо Николе Христића који се противио краљевим напредњацима.
• 26. 2. - Британско-португалски споразум: признање португалског суверенитета на ушћу Конга у замену за слободну пловидбу - споразум почива на историјским претензијама што ће на Берлинској конференцији бити одбачено у корист принципа ефективне окупације.

Март/Ожујак

• 6 - 24. 3. - Тонкинска кампања — Кампања Бắц Нинх: Французи поразили кинеску армију и освојили вијетнамски град.
• 13. 3. - Почела десетомесечна махдистичка Опсада Кхартоума; истог дана битка код Тамаиа, Дигна поражен уз значајне губитке на британској страни.
• 13. 3. - Битка код Тамаиа: Осман Дигна поново потучен на истоку Судана; војници из народа Хадендоа (Фуззy-Wуззy) се истакли храброшћу.
• март - Муслимански модернисти Јамал ад-Дин ал-Афгхани и Мухаммад Абдух издају новине "Најјача веза" у Паризу.
• 21. 3. - Законом Wалдецк-Роуссеау одобрено стварање синдиката у Француској.
• 25. 3. - Конференција српских нотабилитета у Будимпешти: одбачен Бечкеречки програм слободоумне странке из '69, прихватају Нагодбу из '67; основана Странка нотабилитета (Ника Максимовић, Светислав Касапиновић и др.).
• 28. 3. - У Берлину основано приватно Друштво за немачку колонизацију, од јесени делује у данашњој Танзанији.

Април/Травањ

• 4. 4. - Уговор из Валпараíса између Чилеа и Боливије окончава Пацифички рат, озваничен боливијски губитак излаза на море и рудника нитрата.
• 13. 4. - Кикиндска конференција - скупштина српских бирача: долази до поделе због усвајања новог програма Милетићеве странке која мења име у Српска народна странка (обрисано "слободоумна"). Странка ће се након овога поделити на радикале (Јаша Томић, новине "Застава") и либерале (Михаило Полит-Десанчић).
• 14. 4. - Умро црногорски митрополит Висарион Љубиша.
• април - У Русији забрањен књижевни магазин Отечествењије записки.
• 20. 4. - Папина енциклика Хуманум генус осуђује масонерију одн. филозофски натурализам, народни суверенитет и сепарацију државе и цркве.
• 21. 4. - Амерички бизнисмен Минор Цоопер Кеитх склопио уговор са костариканском владом: спојиће пругом престоницу Сан Јосé са атлантском луком Лимóн у замену за 3.200 кв.км земље (5% територије) и 99-годишње управљање пругом (завршена 1890); Кеитх већ гаји банане, 1899. ће бити суоснивач Унитед Фруит Цомпанy.
• 24. 4. - Почетак Њемачког колонијалног царства: Влада одлучује ставити под заштиту њемачке трговачке интересе у заљева Ангра Пеqуена, каснији Лüдеритз, Намибија (застава истакнута 7. 8.). Бизмарк се раније противио колонијализму, дајући предност европским пословима.
• 28. 4. (16. 4. по ј.к.) - Аустроугарски надвојвода Рудолф и надвојвоткиња Стéпхание у краткој посети Београду.

Мај/Свибањ

• 8. 5. - У заточеништву у Таифу убијен бивши велики везир Митхат-паша.
• 11. 5. - Тјенцински споразум предвиђа повлачење кинеске војске из Тонкина у замену за свеобухватни уговор са Француском.
• 15. 5. - Група независних уметника излаже у Паризу, у јулу оснивају Друштво независних уметника.
• мај - Спречен скуп нове (провладине) Српске народне странке у Уљми, интервенисала жандармерија и војска, крвопролиће.
• 16. 5. - Ангело Мориондо патентирао еспрессо машину.

Јун/Јуни/Липањ

Едисон Мацхине Wоркс, прво Теслино радно место у Америци

• 3. 6. (22. 5. по ј.к.) - Бугари заузели бреговску караулу на (бившем) делу српске територије на десној обали Тимока.
• 3. 6. - Етиопско-британски уговор, цар Јоханес IV добија неке уступке јер Британци имају проблеме у Судану.
• 5. 6. - Грађански рат међу Зулуима: Динузулу каЦетсхwаyо, Цетсхwаyов наследник, уз помоћ Бура поразио Зибхебху каМапхитхаа.
• 6. 6. - Никола Тесла стиже у Њујорк где се запошљава у Едисон Мацхине Wоркс.

Француска Индокина

• 6. 6. - Уговор из Хуếа: француски протекторат над Тонкином и Аннамом (до 1949. с паузом у време Другог светског рата; Кочинкину на крајњем југу имају од 1862).
• 8. 6. - На приједлог Миховила Павлиновића, Далматински сабор донио одлуку да се са странкама разговара на хрватском језику и да се нитког не смије примити у државну службу ако уз талијански језик не докаже и познавање хрватскога језика.
• 9. 6. - Србија прекинула дипломатске односе са Бугарском, након што ова није пристала на ултиматум за повлачење са бреговског имања и да уклони српске емигранте са границе.
• 13. 6. - Статут о оснивању парохијских школа у Русији, под јуриздикцијом Светог синода - до 1903. број школа ће се увећати са 5.517 на 44.421.
• 13 - 19. 6. - Избори за Угарски сабор, уобичајена победа владиних либерала (изабрано 8 Срба, три чиста владиновца, само један прави народњак, Миша Димитријевић у Тителу).
• 16. 6. - Први школски рат у Белгији се окончава: клерикалац Јулес Малоу постаје премијер и поништава секуларизацију образовања.
• 16. 6. - На њујоршком Цонеy Исланд отворена Сwитцхбацк Раилwаy, први тобоган (влак смрти, роллер цоастер).
• 17. 6. - Француски протекторат у Камбоџи: покушај збацивања краља Нородома, појачан протекторат.
• 23. 6. (11. 6. по ј.к.) - Нови или измењени закони у Србији, као последице Тимочке буне: умањена слобода штампе, отежано оснивање странака и држање зборова, сужена самоуправа општина, предвиђено је њихово увећање (најмање 500 пореских глава), уместо "сејмена" уведена жандармерија као редован кадар.
• 23. 6. - Уведен парламентаризам у Норвешкој (тада у унији са Шведском).
• 23. 6. - Французи тврде да су их Кинези сачекали у заседи код Бắц Лệа на северу Вијетнама - гнев у Паризу води ка ратној опцији.
• 26. 6. - Реформисан порески систем у Србији; уведен монопол на трговину дуваном.

Јул/Јули/Српањ

• 2. 7. - Основана Народна банка Србије, под именом Привилегована народна банка Краљевине Србије; први гувернер Алекса Спасић.
• 5 и 14. 7. - Успостављени немачки протекторати у Тоголанду и Камеруну (први гувернер Густав Нацхтигал).
• 6. 7. - У Немачкој донесен закон о незгодама на раду.
• 11. 7. - Либерал Петко Каравелов по други пут на челу бугарске владе (до 1886).
• 14. 7. - Британски Сомалиланд: Британци се инсталирали у Бербери (колонија траје 1884-1940. и 1941-60).
• 20. 7. - Побуна народа Массингире у португалском Мозамбику.
• 27. 7. - У Француској озакоњен развод, укинут у време Рестаурације 1816.

Август/Аугуст/Коловоз

Железничка станица у Београду

• 1. 8. - Француски функционер Лéонце Лагарде преузима положај гувернера Територије Обоцк - касније склапа уговоре са локалним поглаварима, из чега настаје Француска Сомалска Обала (од 1977. Џибути).
• 3. 8. - Завршен је железнички мост у Београду на реци Сави, а наредног месеца пуштена је у саобраћај пруга Земун-Београд. Мост је разаран у оба светска рата и потом обнављан.
• 5. 8. - Почели радови на пиједесталу за Кип слободе.
• 5. 8. - Бури основали Ниеуwе Републиек на земљи коју им је дао Динузулу каЦетсхwаyо (траје до 1888).
• 5. 8. - Кеелуншка кампања: Французи се искрцавају на северу кинеског Тајвана, али се већ сутрадан морају повући.
• 7. 8. - Истакнута њемачка застава у заљеву Ангра Пеqуена, каснији Лüдеритз, чиме настаје Њемачка Југозападна Африка (до 1915).
• 12. 8. - Митрофан Бан именован за црногорског митрополита (до 1920).
• август - Почиње Грађански рат у Колумбији (1884-85), који ће довести до трансформације Сједињених Колумбијских Држава у централизованију Републику Колумбију 1886.
• 23 - 26. 8. - Битка код Фузхоуа је почетак Кинеско-француског рата, француски Далекоисточни ескадрон уништио кинеску Фукиенску флоту.
• 28. 8. - Хрватски Сабор прихватио законску основу уређења српске црквено-школске аутономије и употребе ћирилице, али Куен одлаже потврду до '87.
• 30. 8. -
  • Завршио се мандат Јовану Радановићу а почео Стевану Пеци Поповићу као градоначелнику Новог Сада
  • Након четири године градње, свечано је отворена зграда Београдске железничке станице.

Септембар/Рујан

• 3. 9. - Богати филантроп Грегорио Пацхецо је нови председник Боливије (до 1884), улази у савез са конзервативцима који остају на власти до 1899.
• 4. 9. (23. 8. по ј.к.) - Нови универзитетски статут у Русији, укинута аутономија универзитета, забрањена студентска удружења.
• 5. 9. - Из манастира Ждребаоника у Бјелопавлићима, у манастир Косијерево пренесене мошти Св. Арсенија, другог српског архиепископа и ученика Св. Саве.
• 10. 9. - Пуштен је у промет коњски трамвај у Осијеку.
• 15. 9. (3. 9. по ј.к.) - Из Београда је кренуо први путнички воз на прузи Београд-Ниш, првој у Србији, започетој 21. јуна 1881. Испраћају воза, искићеног цвећем и српским тробојкама, поред великог броја грађана, присуствовали су угледни гости из Беча, Будимпеште и Париза. Воз је кренуо у 8:30, а у Ниш је стигао у 18:23. Истовремено отворена аустроугарска пруга Суботица-Земун-Београд.
• 15. 9. - Карл Коллер презентирао кокаин као локални анестетик у операцијама ока.
• септембар - Битка на "Бојној планини" у Qуеенсланду, преко 200 Абориџина Калкадоона убијено из одмазде за ранија убиства насељеника.
• 15 - 17. 9. - Састанак три цара, руског, немачког и аустроугарског, у Скјерњевицама, у руској Пољској.
• 16 - 19. 9. - Избори за хрватски сабор, побједа Народне странке; међу новоизабранима је и Јосип Франк као самостални заступник.
• 29. 9. - Спајањем две раније партије, у Угарској основана Партија независности и '48.

Октобар/Листопад

Гринички меридијан

• 1. 10. - Кеелуншка кампања: Французи успевају заузети тврђаву Кеелунг, али се затим налазе под опсадом до априла.
• 4. 10. - Српска влада договорила инострани зајам од номиналних 40 милиона динара за исплату заосталих дугова; стране банке контролишу продају таксених марки (залог за враћање дуга).
• 7. 10. - Густаво Бианцхи и још двојица италијанских истраживача убијени у Афарској депресији.
• 8. 10. - Битка код Тамсуија: Кинези поразили Французе који су се искрцали на северу Тајвана.
• 13. 10. - Конференција о међународном меридијану у Wасхингтону, DC - одређено да почетни меридијан пролази кроз Гриничку опсерваторију (→ Гринички меридијан, Универзално вријеме).
• 16. 10. - Српски самосталци покренули "Србобран" у Загребу (опозиционо према Куеновој влади).

Митраљез Максим

• октобар - У Србији изашао радикалски лист "Одјек".
• октобар - Угарска влада забранила увоз свиња из Србије - разочарање у аустрофилску политику.
• октобар - Чланови Српске самосталног клуба у Хрватском сабору ће истовремено бити и чланови провладиног Клуба Народне странке.
• октобар - Хирам Маxим представио прототип митраљеза касније прозваног "Максим".
• 18. 10. - Након смрти Мутеесе I, нови краљ Буганде је Мwанга II, прогањаће мисионаре и хришћане.
• 23. 10. - На Борнеу долази до Мандорске побуне Кинеза и Дајака против холандске власти, што води нестанку кинеске Републике Ланфанг.
• 28. 10. - Избори у Немачкој: католички Центар остаје највећа партија, социјалдемократи удвостручили број места, упркос Бизмарковим напорима да их ослаби.
• 31. 10. - Цхицхибуски инцидент: велика сеоска буна у Јапану, угушена десетак дана касније.

Новембар/Студени

Берлинска конференција

• 2. 11. - Темишвар постаје први европски град с електричном уличном расвјетом.
• 3. 11. - Немачка Нова Гвинеја: под окриљем Немачке новогвинејске компаније истакнута немачка застава на Новој Гвинеји (Земља Кајзера Вилхелма, североисточни део острва) и Бизмарковом архипелагу.
• 4. 11. - Њујоршки гувернер Гровер Цлевеланд изабран с малом разликом за предсједника САД као први демократ након грађанског рата (одн. од 1856).
• 6. 11. - Територија Папуа (југоисточни део Нове Гвинеје) постаје британски протекторат, уз финансијску помоћ аустралских колонија.
• 6 - 12. 11. - Катовичка конференција група Ховевеи Зион из разних земаља: подршка јеврејским насељима у Палестини.
• 8. 11. - Будући патријарх српски Димитрије изабран за епископа нишког.
• 9. 11. - У Загребу отворена Строссмаyерова галерија старих мајстора.
• 15. 11. - Почиње Берлинска конференција (названа и Конгоанска или Западноафричка конференција) о регулисању европске колонизације и трговине у Африци - траје до фебруара, сматра се формализацијом Утрке за Африку (→ Нови империјализам).
• 17. 11. - Основано прво Велосипедско (бициклистичко) друштво у Београду.
• 19. 11. - Битка код Yу Оца: Французи поразили Армију црне заставе на северу Вијетнама.
• 24. 11. - Опсада Туyêн Qуанга: Кинези започињу неуспешну опсаду града у северном Вијетнаму (до марта).
• 25. 11. - Први течај енглеског на Великој школи у Београду.

Децембар/Просинац

Порфирио Дíаз, председник Мексика до 1911.

• 1. 12. - Порфирио Дíаз по трећи пут председник Мексика: период Порфириато означен стабилношћу и модернизацијом али и репресијом и сиромашењем сељаштва - биће збачен у револуцији 1911.
• 1. 12. - У Немачком Рајху ступа на снагу закон о здравственом осигурању.
• 1. 12. - Отворен први Салон независних уметника у Паризу, Георгес Сеурат изложио "Купаче код Асниèреса".
• 2. 12. - У данашњој Танзанији умро Мирамбо, поглавица Њамвезија.
• 4. 12. - Царл Петерс склопио уговор са поглавицом региона Узагара - претходница Немачке Источне Африке.
• 4. 12. - Гапсински пуч: пројапански официри у Кореји изводе удар који кинески гарнизон сузбија.

Завршавање Wасхингтоновог споменика

• 6. 12. - Wасхингтонов споменик завршен постављањем алуминијумског врха, тренутно највећег изливеног комада алуминијума на свету, који сада има вредност сличну сребру. Споменик је са 169 м највиша грађевина на свету до подизања Ајфелове куле 1889.
• 6. 12. - Тзв. Трећи реформски акт проширује право гласа у УК на 60% мушкараца (у Енглеској и Велсу 2/3, у Ирској 1/2).
• 10. 12. - У УК и Канади објављен Тwаинов роман Адвентурес оф Хуцклеберрy Финн.

Кроз годину

• Прво електрично осветљење у Србији прорадило у погону Војно-техничког завода у Крагујевцу.
• У оквиру Памучне индустрије у Дугој Реси направљена и мала хидроелектрана.
• Први хотел на Јадрану је "Кварнер" у Опатији.
• Модра шпиља на Бишеву отворена за јавност након што је минирањем отворен улаз.
• Поново отворен Папински хрватски завод светог Јеронима (под именом Цоллегиум Хиеронyмиум про цхроатиа генте).
• Оснива се прва модерна солана у Тузли.
• У Завидовићима основана фирма Еисслер унд Ортлиеб за експлоатацију шуме у базену Криваје.
• Аустроугарска влада основала православну богословију у Рељеву код Сарајева.
• Стеван Стојановић Мокрањац наставља своје студије у Риму које је привремено прекинуо годину дана раније.
• Епископ Никодим Милаш издаје једно од својих важнијих дела Крмчија Савинска.
• Паника 1884. у САД (део Депресије 1882-85).
• Британци успоставили Протекторат Нафтних река у делти Нигера.
• У Француској је основано Централно друштво за побољшање раса паса.
• Наука и техника
  • Георге Еастман патентирао филм у ролни.
  • Леwис Wатерман патентирао налив-перо.
  • Јацобус Хенрицус ван 'т Хофф објавио "Студије хемијске динамике".
  • Сванте Аренијус описао у докторској дисертацији на Универзитету у Упсали механизам кретања честица према катоди или аноди.
  • Лудwиг Болтзманн реформулирао Стефан-Болцманов закон.
  • Енгелсова књига "Порекло породице, приватне имовине и државе".

Рођења

Јануар/Сијечањ – Март/Ожујак

• 12. 1. - Теxас Гуинан, глумица, предузетница († 1933)
• 13. 1. - Сопхие Туцкер, глумица, комичарка, певачица († 1966)
• 23. 1. - Георге МцМанус, цртач стрипа († 1954)
• 28. 1. - Аугусте Пиццард, физичар, проналазач, истраживач († 1962)
• 28. 1. - Јеан Пиццард, хемичар, инжењер, балониста († 1963)
• 31. 1. - Тхеодор Хеусс, први председник СР Немачке († 1963)
• 1. 2. - Јевгениј Замјатин, књижевник († 1937)
• 4. 2. - Вељко Петровић, српски књижевник († 1967)
• 6. 2. - Стјепан Бојничић, хрватски глумац († 1927)
• 12. 2. - Маx Бецкманн, уметник († 1950)
• 12. 2. - Марие Вассилиефф, сликарица († 1957)
• 23. 2. - Цасимир Функ, проучавалац витамина († 1967)
• 13. 3. - Ђуро Басаричек, хрватски политичар († 1928.)

Април/Травањ – Јун/Липањ

• 4. 4. - Исороку Yамамото, јапански адмирал († 1943)
• 7. 4. - Бронисłаw Малиноwски, антрополог († 1942)
• 1. 5. - Иринеј Ћирић, епископ бачки († 1955)
• 8. 5. - Харрy Труман, председник САД († 1972)
• 14. 5. - Цлауде Дорниер, немачки произвођач авиона († 1969)
• 20. 5. - Леон Сцхлесингер, филмски продуцент († 1949)
• 27. 5. - Маx Брод, писац († 1968)
• 28. 5. - Едвард Бенеш, председник Чехословачке († 1948)
• 13. 6. - Антон Дреxлер, немачки политичар († 1942)
• 14. 6. - Михајло Петровић, српски пилот († 1913)
• 16. 6. - Милутин Ускоковић, српски писац († 1915)
• 18. 6. - Éдоуард Даладиер, премијер Француске († 1970)
• 21. 6. - Цлауде Ауцхинлецк, британски фелдмаршал († 1981)
• 30. 6. - Франз Халдер, немачки генерал († 1972)

Јул/Српањ – Септембар/Рујан

• 7. 7. - Лион Феуцхтwангер, књижевник († 1958)
• 12. 7. - Амедео Модиглиани, талијански сликар жидовског подријекла († 1920.)
• 19. 7. - Сава Горњокарловачки, епископ СПЦ, свештеномученик († 1941)
• 21. 7. - Иван Ђаја, српски биолог и физиолог († 1957)
• 23. 7. - Емил Јаннингс, глумац († 1950)
• 13. 8. - Стјепан Ившић, језикословац († 1962)
• 27. 8. - Винцент Ауриол, председник Француске († 1966)
• 6. 9. - Секула Дрљевић, црногорски политичар († 1945)
• 23. 9. - Боривоје Мирковић, генерал ЈВ († 1969)
• 24. 9. - Војислав Јовановић - Марамбо, дипломата, књижевник († 1968)
• 24. 9. - Хуго Сцхмеиссер, пројектант оружја († 1953)
• 24. 9. - İсмет İнöнü, турски генерал и председник († 1973)

Октобар/Листопад – Децембар/Просинац

• 8. 10. - Wалтхер вон Реицхенау, немачки фелдмаршал († 1942)
• 11. 10. - Елеанор Роосевелт, Прва дама САД († 1962)
• 27. 10. - Милоје Милојевић, српски композитор († 1946)
• 4. 11. - Јелена Карађорђевић, најстарије дете Петра Карађорђевића († 1962)
• 4. 11. - Харрy Фергусон, инжењер, изумитељ († 1960)
• 8. 11. - Херманн Рорсцхацх, психијатар († 1922)
• нов. - Милош Московљевић, лингвиста, филолог, политичар († 1968)
• 22. 11. - Јован Хаџи, биолог, академик († 1972)
• 23. 11. - Смаил-ага Ћемаловић, мостарски градоначелник († 1945)
• 3. 12. - Рајендра Прасад, први председник Индије († 1963)
• 20. 12. - Едуард Милославић, хрватски патолог († 1953)
• 25. 12. - Душан Поповић, новинар, публициста, преводилац, политичар († 1918)
• 25. 12. - Евелyн Несбит, глумица, модел († 1967)
• 30. 12. - Хидеки Тōјō, јапански генерал и премијер († 1948)

Смрти

Јануар/Сијечањ – Јун/Липањ

• 6. 1. - Грегор Мендел, зачетник класичне генетике (* 1822)
• 14. 1. - Пхилиппе Суцхард, произвођач чоколаде (* 1797)
• 8. 2. - Цетсхwаyо каМпанде, бивши краљ Зулуа (* ца. 1826)
• 17. 2. - Сидонија Ердöдy Рубидо, оперна пјевачица, сопран (* 1819)
• 17. 2. - Хеинрицх Бергхаус, картограф (* 1797)
• 19. 3. - Нестор Поповић, епископ нишки (* 1833)
• 28. 3. - Принце Леополд, Дуке оф Албанy, најмлађи син краљице Викторије (* 1853)
• 6. 4. - Емануел Геибел, њемачки књижевник (* 1815)
• 14. 4. - Висарион Љубиша, црногорски митрополит (* 1823)
• 22. 4. - Марие Таглиони, балерина (* 1804)
• 23. 4. - Андрија Вуковић, инжењер, архитекта (* 1812)
• 2. 5. - Михаил Рајевски, руски свештеник, научник (* 1811)
• 4. 5. - Марија Ана Савојска, удовица цара Фердинанда I (* 1803)
• 12. 5. - Бедřицх Сметана, чешки складатељ (* 1824.)
• 13. 5. - Цyрус МцЦормицк, пројектант механичке жетелице (* 1809)
• 16. 5. - Игнац Кристијановић, кајкавски књижевник (* 1796)
• 13. 6. - Јан Арношт Смолер, лужичкосрпски филолог (* 1816)
• 19. 6. - Јоханн Густав Дроyсен, хисторичар (* 1808)
• 21. 6. - Алеxандер ван Орање-Нассау, холандски престолонаследник (* 1851)
• 26. 6. - Јацqуес-Јосепх Мореау, психијатар, истраживач дрога (* 1804)

Јул/Српањ – Децембар/Просинац

• 1. 7. - Аллан Пинкертон, амерички детектив (* 1819)
• 10. 7. - Карл Рицхард Лепсиус, египтолог (* 1810)
• 10. 7. - Паул Морпхy, шахиста (* 1837)
• 8. 8. - Мирослав Тирш, филозоф, оснивач Соколског покрета (* 1832)
• 14. 8. - Ђорђе Карађорђевић, зет Мише Анастасијевића (* 1827)
• 10. 9. - Георге Бентхам, ботаничар (* 1800)
• 12. 10. - Емерих Линденмајер, лекар у Србији (* 1806)
• 17. 10. - Димитрије Матић, филозоф, политичар (* 1821)
• 31. 10. - Марие Басхкиртсефф, сликарица (* 1858)
• 11. 11. - Алфред Брехм, зоолог (* 1829)
• 25. 11. - Херманн Колбе, хемичар (* 1818)
• 24. 12. - Јован Машин, лекар у Србији, свекар Драге Луњевица (* 1820)

Кроз годину

• Ђорђе Бркић, геолог (* 1832)

V. такођер

• Бејзбол 1884

1884 на Wикимедијиној остави