1820

Ово је чланак о години 1820.

Миленијум:	2. миленијум
Вјекови:	18. вијек – 19. вијек – 20. вијек
Деценија:	1790-е  1800-е  1810-е  – 1820-е –  1830-е  1840-е  1850-е
Године:	1817 1818 1819 – 1820 – 1821 1822 1823

Откриће Антарктика

1820. по календарима

Грегоријански	1820. (MDCCCXX)
Аб урбе цондита	2573.
Исламски	1235–1236.
Ирански	1198–1199.
Хебрејски	5580–5581.
Бизантски	7328–7329.
Коптски	1536–1537.
Хинду календари
• Викрам Самват	1875–1876.
• Схака Самват	1742–1743.
• Кали Yуга	4921–4922.
Кинески
• Континуално	4456–4457.
• 60 година	Yанг Метал Змај (од кинеске Нг.)
Холоценски календар	11820.
Подробније: Календарска ера

Година 1820 (MDCCCXX) била је пријеступна година која почиње у суботу по грегоријанском календару одн. пријеступна година која почиње у четвртак по 12 дана заостајућем јулијанском календару.

Догађаји

Јануар/Сијечањ – Март/Ожујак

• 1. 1. - Револуције 1820.: Револуција у Шпанији - војници у Кадизу се побунили и заклели на устав из 1812..
• 22. 1. - Португалско освајање Банде Ориентал: битка код Тацуаремба је одлучујућа португалско-бразилска победа која води анексији данашњег Уругваја (провинција Цисплатина 1821-28).
• 28. 1. (16. 1. по ј.к.) - Руска антарктичка експедиција Белингсхаузена и Лазарева опазила Антарктички ледени штит.
• 29. 1. - Умро Георге III, тако да Георге IV постаје краљ УК Велике Британије и Ирске (до 1830) након што је девет година био регент.
• 30. 1. - Ирски капетан Едwард Брансфиелд видио антарктички полуоток Тринитy.
• 1. 2. - Битка код Цепеде (1820): федералисти поразили унитаристе у данашњој Аргентини.
• 6. 2. - Чилеански рат за независност: Заузеће Валдивије оставља Шпанцима у Чилеу само острво Цхилоé.
• 14. 2. - Од последица атентата умро Цхарлес-Фердинанд д'Артоис, син краља Шарла X - у септембру ће добити сина Анрија.
• 14. 2. - Минх Мạнг је нови цар Вијетнама (до 1841), други из династије Нгуyễн.
• 23. 2. - Разоткривена Завера из улице Цато, план да се убије читава британска влада.
• 23. 2. - Пиларски уговор установљава федерални карактер Уједињених Провинција Рио де ла Плате (Аргентине) - крај Федералне Лиге.
• 6. 3. - У САД успостављен Мисури компромис: забрањено ропство у западним територијама северно од 36°30′, осим у Мисурију (практично поништено Законом Канзас-Небраска 1854).
• 9. 3. - Шпански краљ Фердинанд VII. прихватио устав, чиме почиње Триенио Либерал ("Либералне три године").
• 15. 3. - Захваљујући Мисури компромису Мејн постаје 23. држава САД, без ропства.
• март - У Босну стиже Џелалудин-паша који заводи оштре мере. На јуриш заузети Сребрница, Мостар и Сарајево; преко 300 коленовића изгубило животе.

Април/Травањ – Јун/Липањ

Øрстед открио везу електрицитета и магнетизма

• 1. 4. - Шкотска побуна ("Радикални рат") - низ штрајкова и нереда којима се захтева реформа у УК.
• 8. 4. - Сељак открио Милоску Венеру; поморски официр Јулес Думонт д'Урвилле ће убрзо затим издејствовати да буде послана у Француску.
• 12. 4. - Александрос Ипсилантис постаје вођа Хетерије - удружење планира устанке у Србији, Црној Гори, Влашкој, нереде у Цариграду и револуцију у Грчкој почевши од Пелопонеза.
• април - Епископ Венедикт Краљевић се вратио у Шибеник из Беча - Срби га више не признају јер је прихватио унију.
• 21. 4. - Ханс Цхристиан Øрстед приметио везу између електрицитета и магнетизма.
• пролеће - Кнез Милош послао изасланике у Цариград (кнез Павле Сретеновић и хазнадар Ђорђије Поповић Ћелеш) - Турци им издају ферман којим се одређује висина пореза, да нема муселима у унутрашњости итд. али и да се Срби одричу даљих захтева - што они не прихватају
  • Касније: долази до прекида односа између кнеза Милоша и Марашли Али-паше, који је покушао инструирати београдске Турке да убију Милоша.
• 8. 6. - Ступио на снагу Бечки завршни акт - истиче се монархијски принцип и право Њемачког Савеза на унутрашњу интервенцију у случају проблема.

Јул/Српањ – Септембар/Рујан

Унион Бридге

• јул - Карбонарска побуна на Сицилији, краљ Фердинанд I потписао устав по узору на шпански из 1812.
• 26. 7. - Отворен Унион Бридге преко ријеке Тwеед између Енглеске и Шкотске, са 137 метара најдужи мост од кованог жељеза.
• јул - Герасим Зелић послат у Беч због противљења епископу Краљевићу - ту и у Будиму ће бити конфиниран до краја живота.
• 24. 9. - Револуције 1820.: Либерална револуција у Порту - тражи се устав и повратак двора из Бразила.
• септембар - Сукоб султана Махмуда II и Али-паше Јањинског: османска војска опсела Јањину (за предводника је одређен Хуршид-паша).
• 2. 9. - Даогуанг (Тао-куанг) је нови кинески цар (до 1850).
• 7. 9. - Прстенасто помрачење Сунца, видљиво од уже Хрватске и Истре до Црногорског приморја, ануларитет траје од око 5 мин. 40 сек. у Истри до око 2 мин. 15 сек. у Црној Гори, другде прекривено бар 90% диска.
• 15. 9. - Револуција у Португалу захватила и Лисабон.
• септембар - Босански везир Џелалудин-паша нападао Морачане али поражен у Горњој Морачи.

"Рођење Анрија од Бурбона"

• 29. 9. - Анри, војвода од Бордоа, рођен након смрти свог оца као "дете чуда", наследник старије лозе Бурбонаца.

Октобар/Листопад – Децембар/Просинац

• 9. 10. - У Гвајакилу (Краљевска Аудијенција Кито) проглашена независност од Шпаније - почиње Еквадорски рат за независност.
• 8. 10. - Хенри Цхристопхе, једини краљ северне Краљевине Хаити, суочен с побуном извршио самоубиство и сахрањен у новоизграђеној цитадели Лаферриèре. Његов наследник Јацqуес-Вицтор Хенрy је убијен 10 дана касније, а Хаити је поново уједињен, под Боyером.
• 25. 10. - 20. 11. - Троппауски конгрес пет европских сила се бави револуцијом у Краљевини двију Сицилија.
• 6. 11. - Давид Јеwетт подигао заставу Уједињених Провинција Рио де ла Плате на Фалкландима.
• новембар - Скупштина у Крагујевцу: шаљу се нови посланици у Цариград - траже се границе из времена Букурешког уговора, Милошева наследност, право на подизање цркава и школа итд..
• 17. 11. - Ловац на фоке Натханиел Палмер видео Антарктик.
• 20. 11. - Кит потопио китоловца Ессеx у источном Пацифику - преживели плутају до фебруара, прибегавају канибализму. Догађај ће послужити као инспирација за Мобy-Дицка.
• 1. 12. - Кнез Милош Обреновић одобрио организовану сечу шума у Србији.
• 4. 12. - Али-паша Јањински склопио савез са Сулиотима (међу њима је и Маркос Боцарис).
• 6. 12. - Амерички председник Јамес Монрое реизабран с великом већином гласова.
• децембар? - Суђења Србима у Србији пренето у искључиву надлежност српских старешина, за разлику од ранијих мешовитих судова са Турцима; у Крагујевцу основан Суд народни српски ("обшченародни сербски").
• 17. 12. - Велико Војводство Хессен добило устав.

Кроз годину

• Војвода Мина Радовић присајединио Морачу Црној Гори, прикључили се и Ровчани. Босански везир Џелалудин-паша слао Дели-пашу на ова племена.
• Вуколај Радоњић опет добио гувернадурско звање, које више нема ранији значај.
• Двојица дечанских монаха обешена у Новом Пазару и један у Приштини.
• Вук Караџић изабран за члана Ученог друштва у Кракову. Превео је Нови завјет али биће објављен тек 1847.
• Основан Археолошки музеј у Сплиту.
• Јосепх Смитх, оснивач мормонске цркве, наводно имао Прву визију.
• Почиње издавање 6. издања Енцyцлопæдије Британнице (1820-23): репринт 5. издања модернијим фонтом.
• Хенри Цхристопхе, самопроглашени краљ северног Хаитија завршио цитаделу Лаферриèре, највећу фортификацију западне хемисфере.
• Британци насељавају колонисте у јужноафрички Еастерн Цапе.
• Цавентоу и Пеллетиер изолирали кинин.
• Откривен Биот-Савартов закон о односу електричне струје и магнетског поља.
• Прва епидемија колере на Блиском истоку.
• Сматра се да је Ћинговска Кина највећа економија на свету, са 32,9% глобалног ГДП.

Рођења

• 17. 1. - Анне Бронтë, књижевница († 1849)
• 8. 2. - Wиллиам Тецумсех Схерман, амерички генерал († 1891)
• 12. 2. - Ђуро Црнадак, трговац и политичар († 1908)
• 15. 2. - Сусан Б. Антхонy, сифражеткиња († 1906)
• 14. 3. - Витторио Емануеле II, први краљ модерне Италије († 1878)
• 20. 3. - Алеxандру Иоан Цуза, ујединитељ Румуније († 1873)
• 6. 4. - Надар, фотограф († 1910)
• 7. 4. - Гyöргy Клапка, мађарски генерал († 1892)
• 27. 4. - Херберт Спенцер, британски филозоф и један од утемељитеља социологије († 1903)
• 15. 5. - Флоренце Нигхтингале, енглеска болничарка († 1910)
• 5. 7. - Wиллиам Јохн Мацqуорн Ранкине, физичар и математичар († 1872)
• 19. 8. - Мирко Петровић, војвода, отац краља Николе († 1867)
• 29. 9. - Анри, војвода од Бордоа, последњи из старије бурбонске лозе († 1883)
• 6. 10. - Јеннy Линд, сопранистица, "Шведски славуј" († 1887)
• 9. 10. - Антон Моллинарy, аустријски генерал († 1904)
• 23. 10. – Штеван Селмар, словенски писац, преводитељ и католички свећеник
• 28. 11. - Фриедрицх Енгелс, њемачки социолог, филозоф и револуционар († 1895)
• ? - Харриет Тубман, америчка црначка активистица († 1913)
• ? - Јован Машин, лекар († 1884)

Смрти

• 29. 1. - Георге III, краљ Уједињеног Краљевства (* 1738)
• 14. 2. - Цхарлес-Фердинанд д'Артоис, син Шарла X (* 1778)
• 13. 3. - Ђуро Ферић, пјесник (* 1739)
• 20. 4. - Брно Џамањић (Бернардус Замагна), свећеник и преводитељ (* 1735)
• 19. 6. - Јосепх Банкс, ботаничар (* 1743)
• 20. 6. - Мануел Белграно, аргентински генерал и политичар (* 1770)
• 2. 9. - Јиаqинг, кинески цар (* 1760)
• 14. 9. - Франçоис Јосепх Лефебвре, бивши француски маршал (* 1755)
• 26. 9. - Даниел Бооне, амерички пионир (* 1734)
• 8. 10. - Хенри Цхристопхе, самопроглашени краљ Хаитија (* 1767)
• 15. 10. - Карл Пхилипп зу Сцхwарзенберг, аустријски фелдмаршал (* 1771)
• 25. 12. - Јосепх Фоуцхé, француски политичар (* 1759)
• ? - Данило Кажанегра, игуман манастира Дечани (* 1708)
• ? - Пјерко Соркочевић, пјесник (* 1749)

Референце

Литература

• Историја српског народа, Од Првог устанка до Берлинског конгреса 1804-1878, Београд 1981
  • Пета књига први том (5-1)
  • Пета књига други том (5-2)

Вањске повезнице

У Wикимедијиној остави има још материјала везаних за: 1820.