1780
Пређи на навигацију
Пређи на претрагу
- Ово је чланак о години 1780.
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Вјекови: | 17. вијек – 18. вијек – 19. вијек |
| Деценија: | 1750-е 1760-е 1770-е – 1780-е – 1790-е 1800-е 1810-е |
| Године: | 1777 1778 1779 – 1780 – 1781 1782 1783 |
| Грегоријански | 1780. (MDCCLXXX) |
| Аб урбе цондита | 2533. |
| Исламски | 1193–1195. |
| Ирански | 1158–1159. |
| Хебрејски | 5540–5541. |
| Бизантски | 7288–7289. |
| Коптски | 1496–1497. |
| Хинду календари | |
| • Викрам Самват | 1835–1836. |
| • Схака Самват | 1702–1703. |
| • Кали Yуга | 4881–4882. |
| Кинески | |
| • Континуално | 4416–4417. |
| • 60 година | Yанг Метал Миш (од кинеске Нг.) |
| Холоценски календар | 11780. |
| Подробније: Календарска ера | |
Година 1780 (MDCCLXXX) била је пријеступна година која почиње у суботу по грегоријанском календару одн. пријеступна година која почиње у сриједу по јулијанском календару.
Догађаји
[уреди | уреди извор]- 16. 1. - Амерички рат за независност: Битка на мјесечини у којој британска морнарица наноси пораз шпанској флоти испред обала Португала и омогућава опскрбу Гибралтара опсадом; позната као једна од ријетких битака Доба једрењака која се одиграла ноћу.
- 11. 3. - Руска царица Катарина проглашава тзв. оружану неутралност и обавезује се да ће штитити поморску трговину држава неутралних у Америчком рату за независност; декларацију ће убрзо подржати Данска-Норвешка и Шведска, створивши тако тзв. Лигу оружане неутралности.
- 2 - 7. 6. - Гордонови нереди у Лондону приликом којих покушај радикалних протестаната да спријече еманципацију британских католика доводи до насиља и војне интервенције у којој је убијено неколико стотина људи.
- 11. 7. - Амерички рат за независност: Француске трупе се први пут искрцавају на тлу Тринаест колонија како би подржале сјеверноамеричке побуњенике.
- 24. 8. - Француски краљ Лоуис XVI доноси указ којим је укинуто кориштење тортуре у сврху добијања признања у кривичним поступцима.
- 3. 10. - Саванна-ла-Марски ураган: хиљаде људи страдале на Јамајци и британским бродовима у околини.
- 10 - 16. 10. - Велики ураган је најжешћа позната атлантска олуја - страдало је 20 - 24.000 људи на Малим Антилима. Британска Краљевска морнарица је доживела велике губитке.
- 19. 10. - Умро васељенски патријарх Софроније II, наслеђује га Гаврило IV (до 1785).
- 20. 10. - Соланов ураган: страдале две хиљаде људи шпанске флоте близу британске Западне Флориде.
- 23. 10. - Још један ураган погађа Барбадос и Санта Луцију.
- 16. 11. - У Млетачкој републици је укинута обавеза православних епископа и свештеника да исповедају фирентинску унију.[1]
- 29. 11. - Након смрти аустријске царице Марије Терезије њен син римско-њемачки цар Јосип II преузима формалну власт над свим хабсбуршким територијама (до 1790).
- 30. 11. - Царски рескрипт увјерава угарско-хрватске сталеже да ће поштивати њихова права.
- 20. 12. - Након што се Низоземска прикључила Лиги оружане неутралности Велика Британија јој објављује рат чиме започиње Четврти англо-низоземски рат.
Кроз годину
[уреди | уреди извор]- Донесен је коначни хрватски урбар, за загребачку, вараждинску и крижевачку жупанију (укинут 1848). Већина племства вара народ при евиденцији обавеза и окрутна је ако ови приговоре.[2]
- Почетком '80-тих, Бечка банка продаје банатске пустаре властели (Кисс, Карáцсонyи, Лáзáр, Буттлер, Нáкó и др.) а ови насељују сељаке на новим поседима, и тзв. "духанџије", "кертисе", већином Мађаре и Словаке.[3]
- Извозна трговина преко Ријеке износи 2.781.000 форинти а увозна 1.341.000 форинти; цифре за Бакар су 83.000 увоза и 368.000 извоза. Трговина према Турском царству преко Хрватске и Славоније износи 1.042.000 форинти увоза и 325.000 увоза; транзит према аустријским насљедним земљама је 1.700.000 увоза и 490.000 извоза.[4]
- Царински приходи код Земуна доносе Аустрији 100.000 форинти годишње.[5]
- Сељаци у инкорпорираном Банату су добили урбар знатно повољнији него у остатку Угарске, работа је већим делом претворена у новчану обавезу.[6]
- У Рудама крај Самобора реорганизирана рударска братимска благајна.[7]
- 1780-81 - Теодор Крачун и Јаков Орфелин сликају иконостас Саборне цркве у Сремским Карловцима.
- Из Босне је у Аустрију прешло неколико група са мањим бројем породица.[8]
- Куга у Сарајеву: за три године умире 8.000 Сарајлија, на врхунцу је било око 100 мртвих на дан.[9]
- Босански паша је Сарајлија Абдулах-паша Тефтедаровић (до 1785) - "био је раји добар".[10]
- Црногорци се сукобљавају са млетачким поданицима; у земљи је неслога између владике Саве и гувернадура Радоњића и многих главара.[11]
- Нереди у Македонији: разбојничка банда упала у манастир Слепче, убила игумана, опљачкала црквене ствари и манастирску стоку.[12]
Рођења
[уреди | уреди извор]- 18. 3. - Милош Обреновић (рођ. Теодоровић), српски кнез († 1860)
- 21. 8. - Јернеј Копитар, словеначки слависта, помагач Вука Караџића († 1844)
Смрти
[уреди | уреди извор]- 15. 4. - Емерик Павић, фрањевац, књижевник (* 1716)
- 12. 11. - Јулије Бајамонти, сплитски полихистор (* 1744)
- 29. 11. - Марија Терезија, аустријска надвојвоткиња, царица римско-њемачког царства, краљица Угарске, Чешке, Хрватске и Славоније (* 1717)
- 1780/81 - Баба-Алија, сарајевски тамбураш[13]
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ Историја с. н. IV-2, 57-8
- ↑ Хисторија н. Ј. II, 1077
- ↑ Хисторија н. Ј. II, 1170
- ↑ Хисторија н. Ј. II, 1088
- ↑ Хисторија н. Ј. II, 1360
- ↑ Историја с. н. IV-1, 213
- ↑ Хисторија н. Ј. II, 1082
- ↑ Историја с. н. IV-1, 354
- ↑ Хисторија н. Ј. II, 1337
- ↑ Историја с. н. IV-1, 447
- ↑ Историја с. н. IV-1, 523
- ↑ Хисторија н. Ј. II, 1307
- ↑ Историја с. н. IV-2, 112
- Литература
- Хисторија народа Југославије II, Школска књига Загреб, 1959
- Историја српског народа, Четврта књига, први том, Срби у XVIII веку, СКЗ Београд 1986 (IV-1), други том (IV-2)
