1597
Пређи на навигацију
Пређи на претрагу
- Ово је чланак о години 1597.
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Вјекови: | 15. вијек – 16. вијек – 17. вијек |
| Деценија: | 1560-е 1570-е 1580-е – 1590-е – 1600-е 1610-е 1620-е |
| Године: | 1594 1595 1596 – 1597 – 1598 1599 1600 |
| Грегоријански | 1597. (MDXCVII) |
| Аб урбе цондита | 2350. |
| Исламски | 1005–1006. |
| Ирански | 975–976. |
| Хебрејски | 5357–5358. |
| Бизантски | 7105–7106. |
| Коптски | 1313–1314. |
| Хинду календари | |
| • Викрам Самват | 1652–1653. |
| • Схака Самват | 1519–1520. |
| • Кали Yуга | 4698–4699. |
| Кинески | |
| • Континуално | 4233–4234. |
| • 60 година | Yин Ватра П(иј)етао (од кинеске Нг.) |
| Холоценски календар | 11597. |
| Подробније: Календарска ера | |
Година 1597 (MDXCVII) била је редовна година која почиње у сриједу по грегоријанском календару одн. редовна година која почиње у суботу по 10 дана заостајућем јулијанском календару.
Догађаји
[уреди | уреди извор]- јануар - Устанак Срба у Херцеговини (племена Никшићи, Дробњаци, Пивљани и др., на челу војвода Грдан).
- 24. 1. - Осамдесетогодишњи рат: Битка код Турнхоута је холандска и енглеска победа.
- сијечањ? - Надвојвода Фердинанд издао заштитно писмо за славонске влахе којим гарантира ослобођење од "намета, работа и сличних терета" ("ускочке слобоштине")[3].
- 5. 2. - Двадесет шест јапанских мученика: хришћани разапети у Нагасакију.
- фебруар - Холанђанин Цорнелис де Хоутман на Балију.
- 11. 3. - Франко-шпански рат (1595-1598): Шпанци лукавством заузимају Амиенс, почиње полугодишња француска опсада града.
- 29/30. 3. - Ускоци опљачкали млетачке и турске лађе у Ровињу и заробили двојицу официра; на повратку опљачкали још два брода[4].
- 23. 4. - Могућа праизведба Шекспирових "Веселих жена виндзорских".
- 26. 4. - Умро главни провидур Тиеполо, наследиће га Гиованни Бембо који ће у борби против ускока блокирати хрватско (Ријека - Карлобаг) али и аустријско приморје (Ријека - Раша [сиц] и око Трста).
- Хрватски генерал Јурај Ленковић ће због напада на Ровињ објесити седам ускока[5].
- 20. 5. - На Хрватском сабору одобрена градња Хусарског града на лијевој обали Купе код Петриње (завршен исте године), обнова Чазме, поправак Крижеваца, Ђурђевца и др.[6].
- мај - У Венецији одштампан Буквар инока Саве, први српски буквар.
- 2. 6. - Астроном Тyцхо Брахе напустио Данску услед лоших односа са краљем Кристијаном IV.
- липањ - Крижевачки капетан Грегорије Лаибацхер четовао у турској Славонији, спалио нека села између Вировитице и Ораховице, повео са собом нешто Влаха[7].
- јун - август - Ессеx-Ралеигхева експедиција (или "Путовање на острва"): неуспешан англо-холандски удар на Шпанце код Азора.
- 15. 8. - Имџински рат: Опсада Намwона окончана јапанским заузећем.
- 27. 8. - Битка код Цхилцхеоллyанга је једина јапанска поморска победа над Корејцима у овом рату.
- ца. 10. 9. - Генерал Херберстеин накратко опсједа Вировитицу, а за то време спаљена Слатина и доведено 1700 Влаха са доста стоке (насељени у Ровишћу, почетак сеобе Влаха 1597-1600)[8].
- 25. 9. - Краљ Анри IV повратио Амиен.
- рујан - Кршћанска војска опсједа Гyőр али ради "неповољнога поднебља" и доласка Сатурџи-паше одлази 2. 10.[9].
- рујан - Двојица српских калуђера послата у Рим за помоћ од папе[1]; то су Дамјан Љубибратић и Павле који предлажу напад на Херцег Нови и нуде признање папине власти[10].
- 4. 10. - Јакоб је нови цар Етиопије.
- 4. 10. - Хуаниљова побуна: индијанско племе Гуале се побунило против Шпанаца у данашњој Џорџији.
- 15. 10. - Максимилијан I. је нови баварски војвода (до 1651), након абдикације оца Wилхелма V..
- 26. 10. - Поморска битка код Мyеонгнyанга је важна корејска победа.
- 27. 10. - Алфонсо II д'Есте умро без потомака - у царским ленима Модени и Ређу га наслеђује рођак Цесаре д'Есте, а Ферару узима папа јер не признаје Чезара.
Током/тијеком године
[уреди | уреди извор]- Томаж Хрен именован за љубљанског бискупа, сузбија протестантизам.
- Прво штампано издање Шекспировог Ромео анд Јулиет.
- Алцхемиа Андреаса Либавиуса је први систематски уџбеник хемије.
- У великој бици код Херата шах Абас Велики поразио Узбеке и протерао их из Персије.
Рођења
[уреди | уреди извор]- Мартин Борковић, загребачки бискуп († 1687)
Смрти
[уреди | уреди извор]- 6. 2. - Фране Петрић, филозоф, полихистор (* 1529)
- 20. 6. - Wиллем Барентз, морепловац (* ца. 1550)
- 4. 10. - Сарса Денгел, етиопски цар
- 27. 10. - Алфонсо II д'Есте, војвода Фераре (* 1533)
- 21. 12. - Петар Канизије, исусовац, црквени научитељ (* 1521)
Референце
[уреди | уреди извор]- Литература
- Вјекослав Клаић, Свезак трећи: дио први..... Прва књига: Доба краљева Фердинанда I., Максимилијана и Рудолфа (1527-1608) (арцхиве.орг)
- Хисторија народа Југославије II, Школска књига Загреб, 1959