1509

Ово је чланак о години 1509.

Миленијум:	2. миленијум
Вјекови:	15. вијек – 16. вијек – 17. вијек
Деценија:	1470-е  1480-е  1490-е  – 1500-е –  1510-е  1520-е  1530-е
Године:	1506 1507 1508 – 1509 – 1510 1511 1512

1509. по календарима

Грегоријански	1509. (MDIX)
Аб урбе цондита	2262.
Исламски	914–915.
Ирански	887–888.
Хебрејски	5269–5270.
Бизантски	7017–7018.
Коптски	1225–1226.
Хинду календари
• Викрам Самват	1564–1565.
• Схака Самват	1431–1432.
• Кали Yуга	4610–4611.
Кинески
• Континуално	4145–4146.
• 60 година	Yин Земља Змија (од кинеске Нг.)
Холоценски календар	11509.
Подробније: Календарска ера

Година 1509 (MDIX) била је редовна година која почиње у понедјељак (1. јан./сиј. по јулијанском календару).

Догађаји

• 21. 1. - Беатрица Франкопан, удовица бана Иваниша, удала се за Георга Бранденбуршког, нећака краља Владислава II..

• 3. 2. - Битка код Диуа: Португалци Францисца де Алмеиде поразили коалицију Гуџарата, каликутског заморина, египатских мамелука, Османлија, као и Венеције и Дубровника - овим је за читаво столеће осигурана португалска трговачка доминација.
• вељача - Краљ Владислав II. одлази у Чешку, гдје остаје цијеле године због куге у Угарској.

• 11. 3. - Мали Људевит II Јагеловић после угарске круне добио и чешку.

• 21. 4. - Хенрy VIII постаје енглески краљ (до 1547, од 1541. и први краљ Ирске).
• 27. 4. - Рат Цамбраиске лиге: папа Јулије II. ставио Венецију под интердикт и екскомуникацију јер није вратила Ромагну под папску власт (Луј XII је већ ушао на млетачку територију).

• 14. 5. - Битка код Агнаделла: Французи поразили Венецијанце, Луј продире све до Бресцие.

• 1. 6. - Објављена књига Де дивина пропортионе Луце Пациолија с илустрацијама Леонарда Да Винција.
• 8. 6. - Писа се због глади предала Фирентинцима после 15 година слободе.
• 11. 6. - Хенрy VIII се венчао са Катарином Арагонском (крунисани 24. 6., брак траје до 1533).
• липањ - Снаге цара Максимилијана I узимају од Млечана Ровередо, Верону, Вицензу и Падову; доњоаустријске чете узимају Трст, Горицу, аустријску Истру, а напокон и Ријеку.
  • Цара помажу бан Андрија Бот и кнез Бернардин Франкопан - нападају Крк, млетачку Истру око Лабина и Пломина; Крсто Франкопан узео Млецима Дивин и Пазин.
• 24. 6. - Василије III., велики кнез Москве примио српско посланство.

• 9. 7. - Диего Цолумбо, Кристофоров син, стигао на Хиспаниолу као нови гувернер; током године Шпанци се учвршћују на Јамајци (Јуан де Есqуивел).
• 17. 7. - Падова се вратила Венецији након побуне грађана против немачког царског гувернера.

• 10. 9. - Истамбулски земљотрес 1509., прозван "Мали кијамет" (судњи дан) - срушено 109 џамија, процењује се да је погинуло 10.000 људи.
• 11. 9. - Португалац Диого Лопес де Сеqуеира стигао у Малаку (Малајски полуоток), неуспешан контакт са султаном Махмудом.
• 15 - 30. 9. - Лига неуспешно опседа Падову.

• 2. 10. - Млечани под командом Ангела Тревисанија повратили Ријеку - град запаљен и убијено много грађана.
  • У ово доба Турци похарали области Бернардина, Анжа и Михајла (Миховила) Франкапана.

• 10. 11. - Алонсо де Оједа кренуо у експедицију према дан. Колумбији (учествује и Францисцо Пиззаро).
• 15. 11. - Млетачки посланик Петар Пасqуалиго стигао у Загреб - у Угарску не може отићи јер је краљ у Чешкој, а циљ му је да спријечи његов пристанак уз Цамбраиску лигу (прошлог љета вијеће у Будиму одлучило да нападне Млетке, али "већина господе није марила за рат").

Током/тијеком године

• Почиње градња манастира Крушедол (до 1514), задужбине Бранковића; негде у ово време се замонашила Мати Ангелина.
• Шимун Кожичић Бења именован модрушким бискупом.
• Еразмо Ротердамски написао "Похвалу лудости" (објављена 1511).
• Шпанац Педро Наварро заузео гусарски Оран.
• Октоих Марка Требињца и Марка Пивца у манастиру Тврдош (са забелешком о "многима" који су добровољно прешли на ислам).
• 1509-11 - У Венецији се тискају књиге складатеља Фрање Босанца.

Рођења

• 10. 7. - Јеан Цалвин, религијски реформатор († 1564)

Смрти

• јануар - Адам Крафт, немачки скулптор (* ца. 1460?)
• 14. 2. - Дмитриј Иванович Унук, бивши московски престолонаследник (* 1483)
• 21. 4. - Хенрy VII, енглески краљ (* 1457)
• 28. 5. - Цатерина Сфорза, господарица Форлија (* 1463)
• 29. 6. - Маргарет Беауфорт, мајка Хенрyја VIII (* ца. 1443)
• јул - Јоãо да Нова, португалски морепловац (* ца. 1460)
• Јурај Шижгорић, хрватски хуманист из Шибеника

Референце

• Вјекослав Клаић, Свезак други: дио трећи.... Трећа књига: Доба краља Матијаша Корвина и Јагеловића (1458-1526) (арцхиве.орг)