0 (број)
Пређи на навигацију
Пређи на претрагу
- За остале употребе, в. 0 (разврставање).
0 нула | |
-3 · -2 · -1 · 0 · 1 · 2 · 3 -30 · -20 · -10 · 0 · 10 · 20 · 30 -300 · -200 · -100 · 0 · 100 · 200 · 300 -3000 · -2000 · -1000 · 0 · 1000 · 2000 · 3000 | |
редни број: | нулти |
делиоци: | / |
разлагање: | / |
други записи | |
---|---|
римски: | / |
бинарно: | 0 |
октално: | 0 |
дуодецимално: | 0 |
хексадецимално: | 0 |
вредности функција теорије бројева | |
φ(0) = 0 | τ(0) = није деф. |
σ(0) = није деф. | π(0) = 0 |
μ(0) = 1 | M(0) = 0 |
Природан број Списак природних бројева |
0 (нула) је број, нумерал и име глифа који представља тај број. То је цео број који следи после броја -1, а претходи броју 1.
У математици
[уреди | уреди извор]За сваки број x важи:
- x+0 = 0+x = x
- x-0 = x, 0- x = -x
- x·0 = 0·x = 0
- 0/x = 0
- x/0 → ∞, за x различито од 0
- 0/0 - недефинисано
- 0x = 0 , ако је x различито од 0
- x0 = 1 , ако је x различито од 0
- 00 = 1
Хисторија
[уреди | уреди извор]Први пут се спомиње у џаинистичком тексту Локавибхага у Индији 458.
Знаменка »0« (ништица) омогућила је настанак декадског бројевног сустава, и с тиме развитак сувремене математике. Разумијевање природе нуле као броја, тј. као предмет аритметике се је развио тек након изума ништице.