Шимун Кожичић Бења
Шимун Кожичић Бења или Бегна (лат. Симон Бегниус, око 1460–1536) из Задра, био је бискуп модрушки, говорник и писац.
Животопис
[уреди | уреди извор]
Рођен је у угледној задарској патрицијској обитељи Бења - Кожичића, од мајке Млечанке из угледне обитељи Цонтарини. Иако су родитељи хтјели да постане војник, он се одлучио за свећенички позив. Након школовања у Задру и Риму 1502. године постаје задарским каноником и управитељ цркве Св. Ивана изван луке у Задру.
Модрушким бискупом именује га папа Јулије II 1509. године у вријеме опће несигурности изазване поразом хрватске војске на Крбавском пољу 1493. године.
Кожичић је написао познато дјело Псалтир што је заправо књижица-молитвеник у којој се налазе неке основне кршћанске молитве, те неки псалми и друге пјесме за мољење и пјевање на миси. Такве су књижице биле уједно и почетнице из којих су приправници за свећеничку службу и други вјерници учили читати. На првој страници Кожичићева Псалтира сасвим на врху странице налази се буквар, тј. попис свих хрватских слова написан хрватским глагољским писмом. Затим долазе молитве Оченаш, Здраво Маријо и почетак Вјеровања апостолског.
На Латеранском концилу (1513. и 1516) одржао је на латинском језику говоре у којима је изнео тешко стање Хрватске (Опустошена Хрватска, лат. Де Цроатиае десолатионе) и у којима тражи да се поведе рат против Турака.
Након што су Турци упали у Модруш, Бења одлази у Ријеку, гдје 1530–1531. године оснива глагољску тискару, у којој су тискане књиге хрватском, чакавском редакцијом старословенског језика, на пример Мисал хрвацки, Житија римских архијерејов и цесаров (повијесно дјело о римским папама и царевима), Официј римски (молитвеник), Књижице крста (мали ритуал) и Од битја редовничког књижице (приручник о томе какав треба бити редовник).
Године 1532. вратио се у Задар, гдје је и умиро у ожујку 1536. године. Сахрањен ју у фрањевачком самостану Св. Јеронима у Угљану, а његов је брат Иван Донат ондје поставио надгробни споменик. Ретроспективни портрет бискупа Шимуна Кожичића Бење налази се у Народном музеју у Задру.
