Чибча

Балса превози поглавицу чије је тијело посипано златним прахом. Према легенди 'златни поглавица' окупао би се у језеру Гуатавита па би сав златни прах остао у језеру. Одавде прича о легендарном Ел Дораду.

Цхибцха (Муисца, Муyсца; изговор чибча).-Индијански народ породице Цхибцхан настањен до свога нестанка у 18. стољећу у Цордиллерама Колумбије. Цхибцхе су били најразвијенији народ Колумбије са развијеном пољопривредом, ткалаштвом и лончарством . Знали су топити и лијевати злато и бакар, те производити лијепе орнаменте. Настамбе су им биле од балвана обљепљене блатом, кровови су били прекривени сламом. Друштво је било подијељено на класе, састојало се од племића и обичног пука који се бавио земљорадњом. Пук је био организиран патрилинеарно. Свећенство је било насљедно. Религиозне церемоније Цхибцха укључивале су и приношење људских жртава. Цхибцха држава коју је Гонзало Јимéнез де Qуесада, шпањолски конквистадор, освојио између 1536. и 1541. ударила је темеље сувременој Колумбији. Та држава почивала је на јединству савеза племена, било их је 25 у 5 независних федерација:

• 1) Бацатá (или) Боготá: ова конфедерација имала је 20 племена под водством зипе (зипа), подручје је припадало департману Цундинамарца.
• 2) Хунза (или) Туња: на сјеверу департмана Цундинамарца и великом дијелу Боyаце (Боyацá). Владар се звао Заqуе.
• 3) Тундама (или) Дуитама.
• 4) Согамосо (или) Ираца.
• 5) Конфедерација Индијанаца Гуанес, чинили су подгрупу Муисца са ријека Суарез и Цхицамоцха, те подручју Лериде (Лéрида) и Сантандера.

привреда

Кукуруз је био главна култура Цхибцха, затим неколико врста крумпира (бијеле, жуте и пурпурне боје), маниока, 'аррацацха' , више врста грахаи друго. Кока се такођер узгајала а користила се у њиховим вјерским обредима. Лишће коке, мијешано са кречом, непрекидно се жвакала као и код других андских скупина; користили су и датуру. Сол су такођер знали производити. Слану воду коју су налазили по изворима или језерцима стављали су у глинене лонце и држали изнад ватре док не евапорира. Лонац је касније требало разбити да би се дошло до соли. Овај опис дао је Цастелланос (1886) а за њега је чуо и Пиедрахита (1942). Лов, (зец, медвјед, пума, јагуар и неке врсте свиња) опскрбљкивбали су их свјежим месом. Рибе и неке врсте птица такођер су се користиле у прехрани.

куће и насеља

Куће Цхибцха биле су овалне, четири косе кровне греде давале су крову облик пирамиде, били су покривени сламаом или травом. Дрвене настамбе обљепљиване су мјешавином глине и траве. Прозори и врата били су малени. Врата су била учињена од трске и могла су се затворити дрвеним квакама. Куће Цхибцха, по Епитоми (Епитоме, 1920), биле су најмање двособне, једна за мушкарца, друга за његову жену или жене. –Светишта (храмови) ових Индијанаца били су веома велики, дрвени, с покривеним кровом. Палача цациqуеа (изг. касик) у Боготи имала је чак 14 вратију. Средиште Цхибцха, Богота, имала је 20,000 кућа или обитељи, неки њихови други градови нису били много мањи. Насеља су била заштичена палисадама од великих балвана забијених у земљу.

одјећа

Одијећа Цхибцха била је од памука или коже, вуне нису имали. Дезене су бојили биљном црном (од јагуе; Генипа америцана) и црвеном (Биxа ореллана) бојом. Класне разлике су се такођер обиљежавале дезенима на ношњи. Четвртасти комад платна везан око појаса чинио је тубуларну тунику кокја је досезала до кољена. Горњи дио тијела покривали су платном које су на рамену везали у чвор. –Женска тубуларна сукња сукња од памука око појаса учвршћена је широким појасом. Горњи дио тијела жене су штитиле четвртастим плаштевима (огртачима) и груди 'грудњацима' од златних или сребрних плочица лима. Мислим да је ово прва употреба грудњака код такозваних 'примитивних' народа. –Своју одјећу Цхибцхе су добили од Боцхице, ово божанство када је дошло међу њих ходало је у униформи какву су они преузели од њега, био је бос. Цхибцхе нису носили сандале као саусједна племена, јер их није носио ни Боцхица. Направити су их сигурно знали.

Технологија и трговина

Злато, сребро и бакар имало је највећу вриједност и религиозно значење. Израђивале су се фигуре идола и животиња. Рудници су били под контролом града Туња (изговор тунха), најпознатији су рудници Сомондоцо. Рударски су се послови обављали наравно у сезони киша, када је било обиља воде ради испирања. –Лончарство (грнчарија) није имала много декорације, били су то предмети који су се користили у кућанским пословима а не у декоративне сврхе, првенствено за кухање хране и слане воде, ради соли. –Трговина је такођер значајкна, тржнице су особито биле распоређене око градова на граници Цхибцха територија, како би се могла одвијати трговина са племенима извана. Главна трговачка роба биле су кока и сол која је била најфинија у овим крајевима.

Политика

Политичка управа код Цхибцха разликовала се између Боготе, феудалне државе и апсолутне монархије, те на другу страну Туње, која је била савез слободних градова. Владари Боготе живјели су у многоженству док је у Туњи владао целибат

религија

Цхибцхе су били многобошци а Боцхица, сунчево божанство, имао је најважнију улогу и био је цивилизатор овога народа. Остала божанства била су: Цхибцхацум, био је задужен да носи Земљу на раменима, приликом премјештања Земље са рамена на раме, долазило би до потреса. Цхибцхацум је био и заштитник фармера и трговаца; Цхíа, божица Мјесеца; Цхимингагуа, према некима врховно бог; Бацхуе, мајка божица. Цхибцхе су вјеровали да душе након смрти одлазе у 'земљу мртвих' у средишту земље, гдје их чека земља коју морају обрађивати. Да би дошли у подземни свијет они морају пријећи преко једне широке ријеке. Ријеку прелазе у чамцима од паучине.

вањске повезнице

• Култура [1]
• Језик [2]
• Богота, повијест [3]