Конгломерат (геологија)
Конгломерат припада групи кластичних стена, подгрупи псефита. Настаје везивањем шљунка неким од природних везива. Име је добио од латинске речи conglomerare – нагомилавати. Крупноћа валутица и степен заобљавања су као код шљунка.
Конгломерат је стена која се састоји од заобљених крупних фрагмената стена, који могу бити хомогеног или хетерогеног састава. Хомогени конгломерати називају се мономиктни, а хетерогени полимиктни. Чешћи су хетерогени конгломерати. Везивна супстанца може бити различита – карбонатна, силицијска, лапоровита, итд.
Боја конгломерата зависи како од боје фрагмената тако и од везивне супстанце. Конгломерати могу бити бели, сиви, шарени, црвени (када су везани гвожђевитим цементом). Према врсти валутака, разликују се кварцни, доломитски, кречњачки, хетерогене конгломерате и др. По месту постанка, разликујемо речне и обалске конгломерате, док се конгломерати вулканског порекла називају агломерати.
Каткад се конгломерат означава према геолошкој формацији у којој лежи, на пример – црвени конгломерат у перму, или верукано конгломерати, и др. Постоји и подела конгломерата према средини стварања, на копнене, језерске и маринске. Копнени се могу стварати радом река, ветра, ледника и вулкана. Глацијални конгломерати имају и посебно име – називају се тилити. Они садрже валутке са стријама – траговима (браздама) трења о корито глечера.
Конгломерати могу бити и слојевити и масивни. Уједначеност крупноће зрна углавном постоји, мада се јављају и случајеви када сортираности нема (фангломерати), нарочито код тилита.
Према геолошком месту постанка, конгломерате означавамо као:
- трансгресивне, ако обележавају почетак трансгресивне серије;
- интраформацијске, који само означавају период прикупљања грубокластичног материјала у серији, а не прекид таложења;
- регресивне , који обележавају завршни део седиментационог циклуса.
Од алувијалног материјала допремљеног у депресије у које су некада залазила језера и мора, стварају се конгломерати моласа.
Конгломерат има врло ограничену примену. Употребљивост ове стене у грађевинске сврхе зависи од неколико фактора: од врсте валутица, од врсте цемента, степена везаности валутака и степена обрадљивости материјала. Добро везани конгломерати употребљавају се као ломљени камен и, пошто се углавном доста тешко обрађују, ретко се користе у грађевинске сврхе.