Иван Црнојевић — разлика између измена

{{Закључано-анон}}{{Инфокутија владар

'''Иван Црнојевић''' (умро 1490) је био владар [[Срби|српске]] средњовековне државе [[Зета у доба Црнојевића|Зете]], односно [[Историја Црне Горе|Црне Горе]] у раздобљу од 1465. до 1479. године и поново од 1481. до 1490. године. Био је син и наследник [[Стефан I Црнојевић|Стефана Црнојевића]].{{sfn|Благојевић|Спремић|1982|pp=414—430}}

У условима присуства моћне [[ТурскаОсманско царство|Турске]] империје]] под [[султан]]ом [[Мехмед II Освајач|Мехмедом II]], познатим под именом Освајач, Иван веома брзо уочава погрешност политике отвореног сукоба са Млечанима и већ [[1466]]. са [[Венеција|Венецијом]], уз доста муке, склапа мир. Тиме он поново постаје Млетачки вазал, али и поред тога морао је да призна и султанову врховну власт и да му плаћа годишњи [[харач]] од 1000 дуката. Да би учврстио своју моћ Иван је од непослушних локалних моћника тражио синове — таоце и тако их приморавао на покорност. Да би Ивана чвршће везала за своје интересе [[Млетачка република]] у фебруару 1474. је дала своје племство и Ивану и његовој деци.

[[Османско царство]] у успону покренуло је [[1474]]. велики напад на [[Скадар]] који је тада био контролисан од стране Млечана. У тим борбама учествовале су и Иванове снаге. Исте године ова турска офанзива је сломљена, међутим, Иван осећа да његова престолница на истуреном [[Жабљак Црнојевића|Жабљаку]] више није сигурна, јер се Турци утврђују с леве стране [[Морача|Мораче]] и обнављају [[Подгорица|Подгорицу]], и већ [[1475]]. почиње градњу [[Ријека Црнојевића|Ријечког Града]] на [[Обод]]у. Ово мјесто је још за Ивановог живота име Обод променило у име [[Ријека Црнојевића]]. Спремајући се да по други пут нападну Скадар Турци стално нападају Иванове територије с десне стране Мораче и у околини [[Скадарско језеро|Скадарског језера]].

После пада Скадра Турци започињу офанзиву на Ивана и након тешких окршаја потискују га тако да је Иван принуђен да напусти Црну Гору. Он, дакле, 1479. преко [[Котор]]а одлази са породицом и дворском властелом у изгнанство у Млетке код својих савезника у [[Италија|Италију]]. Убрзо затим, маја [[1481]]. године умире [[султан]] [[Мехмед II Освајач|Мехмед II]] и у превирањима око наследства престола настају многи сукоби како у самој [[Турска|Турској]] тако и по балканским територијама које су [[Турци]] освојили.

У таквим околностима Иван се враћа у [[Црна Гора|Црну Гору]] и веома брзо успева да врати своје претходне територије а тиме и да поврати власт. Нови турски [[султан]] [[Бајазит II]] се мири са насталом ситуацијом и крајем 1481. или почетком [[1482]]. прихвата Ивана као господара [[Црна Гора|Црне Горе]] и свог сакупљача [[харач]]а. С друге стране Млечани и даље прихватају Ивана као свог [[војводаВојвода|војводу]]. Тај двојни статус се задржава до краја Иванове власти.

Иван Црнојевић обнавља своју државу 1481. из нове престонице — [[Цетиње|Цетиња]]. Обнављањем власти Иван је подигао двор на [[Цетиње|Цетињу]] где се и преселио [[1485]]. године. Ту је подигао и [[Цетињски манастир|манастир Свете Богородице]] и у њега пренео седиште Зетске митрополије [[1483]]. Да би показао оданост и признање врховне власти новом турском султану, Иван је 1485. године свог најмлађег — четрнаестогодишњег сина [[Станко Црнојевић|Станка]] (Станишу) послао [[султан]]у као [[талац|таоца]]. [[Турска|Турци]] су младог Станка преобратили у [[ислам]] и том приликом он је добио име [[Станко Црнојевић|Скендербег]].

{{refbeginЛитература|2}}