Џон Флемстид — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci |
м Разне исправке |
||
Ред 21:
'''Џон Флемстид''' ({{јез-енг|John Flamsteed}}; 19. август 1646 — 31. децембар 1719) је био енглески [[астроном]], [[Краљевско друштво|члан Краљевског друштва]] и први [[Краљевски астроном]]. Он је каталогизирао преко 3000 звезда..<ref>Chambers, Robert (1864) ''[[Chambers Book of Days]]</ref>
==
Флемстид је рођен Дарбију у Дарбиширу у [[Енглеска|Енглеској]] као једини син Стивена Флемстида и његове прве жене, Мери Спедмен. Школован је у бесплатној школи Дарбија, и школован је у школи Дарбија, у дворишту цркве Светог Петра у Дарбију, недалеко од места где је његов отац водио посао са сладом. У то време, већина старешина школе били су пуританци. Флемстид је имао солидно знање [[Латински језик|латинског језика]], што је било кључно за читање литературе тог времена, и гајио је велику љубав према историји, мада је напустио школу у мају 1662. године.<ref name=birks>Биркс, Џон Л. . ''Џон Флемстид, први Краљевски астроном''. Лондон, Ејвон књиге. {{page|year=1999
Његов прелазак на Исусов Колеџ у [[Кембриџ]]у, препоручен од стране старешине школе у Дарбију, био је одложен за неколико година због хроничне болести. Током тих година, Флемстид је помагао свом оцу у вођењу посла, и од свог оца је научио [[Аритметика|аритметику]] и употребу разломака, на тај начин развивши велико интересовање према [[Математика|математици]] и [[Астрономија|астрономији]]. У јулу 1662. године, био је одушевљен делом Јохана де Сакробоскоа ''De sphaera mundi'', и 12, септембра је посматрао своје прво [[Помрачење Сунца|делимично помрачење Сунца]]. Почетком 1663. године, прочитао је „Уметност окретања“ (''The Art of Dialling'') што је покренуло интересовање за Сунчане часовнике. На лето 1663. Прочитао је Вингејтов „Топ“, „Топ“ Вилијама Огтреда, и „Уметност окретања“ (Art of Dialling) од Томаса Стирупа. Отприлике у исто време, дошао је у посед дела ''Astronomia Carolina'', то јест нове теорије кретања небеских тела (Каролина табеле). Повезао се са локалном господом заинтересованом за астрономију, укључујући и Вилијама Личфорда, чија библиотека је уклучивала и дела астролога Џона Гадбурија која су укључивала астрономске табеле Џеремаје Хорокса, који је умро 1641. године. У двадесет другој години, Флемстид је био дубоко имресиониран (као и [[Исак Њутн]]) са делом Хорокса..<ref name=birks/>
Ред 31:
У септембру 1670. године, Флемстид је посетио Кембриџ и уписао се као редован студент Исусовог колеџа. Иако се никада није преселио за стално, био је тамо два месеца 1674. године, и имао је прилику да чује „Лукасијанова предавања“ Исака Њутна.<ref name=birks/>
Након постављења за декана, припремао се за живот у Дарбиширу када је позван у Лондон. Дана 4. марта 1675. године постављен је по краљевском налогу за „Краљевског астрономског посматрача“ – први енглески [[Краљевски астроном]], са платом од 100 фунти годишње. У јуну 1675. године, новим краљевским налогом обезбеђено је оснивање Краљевске опсерваторије у [[Гринич]]у, и Флемстид је поставио камен темељац у августу. У фебруару 1676. године примљен је за члана [[Краљевско друштво|Краљевског друштва]], а у јулу преселио се у опсерваторију где је живео све до 1684. године, када је напокон постављен за свештеника у Бурстовској парохији у Сурију. Био је на том месту, као и на месту Краљвског астронома све до смрти. Сахрањен је у Бурстову, и источни прозор цркве је посвећен њему у част.<ref name="VCH42952">{{cite web|url=https://www.british-history.ac.uk/report.aspx?compid=42952|title = Историјат округа Сури: Том 3. Парохије: Бурстоу|last=Молден|first=Х. E. (ed)|year=1911|work=Историјат округа Викторија из Сурија|publisher=Британска историја онлајн|accessdate = 14. 6. 2013|pages=176–182}}</ref>
После његове смрти, његове радове и научне инструменте узела је његова удовица. Радови су враћени много година касније, али инструменти су нестали.<ref name="AWH">
{{cite book
}}</ref>
Ред 47:
[[Датотека:John Flamsteed Royal Greenwich Observatory Museum.jpg|мини|Биста Џона Флемстида у музеју Краљевске опсерваторије у Гриничу]]
Флемстид је прецизно прорачунао помрачења Сунца од 1666. до 1668. Одоговоран је за неке од најранијих записаних виђења планете Уран, коју је погрешно сврстао у звезде и каталогизирао као „34 Таури“. Прво од њих је из децембра 1690, које остаје најраније знано виђење Урана од стране астронома.
Датума 16. августа 1680. године Фламстед је каталогизирао звезду, 3 Cassiopeiae, коју каснији астрономи нису могли да потврде. Триста година касније, амерички астрономски историчар Вилијам Ешворт предложио је да је оно што је Флемстид уочио можда била најскорија супернова у историји [[Галаксија|галаксије]], догађај који је оставио као остатак најјачи извор радио таласа изван [[Сунчев систем|Сунчевог система]], познатом у трећем Кембиџовом каталогу као 3С 461 и уобичајено зван ''Cassiopeia A'' од стране астронома. Зато што се позиција „3 Cassiopeiae“ не поклапа у потпуности са оном од Касиопеје А, и зато што порачун уназад простирућег таласа који је повезан са том експолозијом доводи до године 1667. а не 1680, неки историчари мисле да је можда све што је Флемстид у ствари урадио било погрешно бележење позиције већ познате звезде.
Ред 53:
Године 1681. Флемстид је предложио да две велике комете виђене у новембру и децембру 1680. године нису различита тела већ једна комета која је прво путовала ка [[Сунце|Сунцу]] а онда од њега. Иако је [[Исак Њутн]] био први који се није сложио са Флемстидом, касије се сложио са њим и изнео теорију да се комете, као и планете, крећу око Сунца у великим затвореним елиптичним орбитама. Бесни Флемстид је касније сазнао да је Њутн стекао увид у његова опажања и податке уз помоћ Едмунда Халеја.<ref name=bbc/>
Као [[Краљевски астроном]], Флемстид је провео неких четрдесетак година посматрајући и педантно бележећи податке за његов каталог [[звезда]], који ће на послетку имати три пута већи број података него у Тихо Браховом звезданом атласу. Невољан да ризикује своју репутацију тако што би објавио непотврђене податке, држао је некомплетне податке сакривене у [[Гринич]]у. 1712. године , Исак Њутн, тада председник [[Краљевско друштво|Краљевског друштва]], и [[Едмунд Халеј]] су поново прибавили Флемстидове податке и објавили преписани зведани каталог.<ref name=bbc>{{cite web|last=Жардин|first=Лиса|title = Начин гледања: Комете које праве гужву|url=http://www.bbc.co.uk/news/magazine-21802843|work=Magazine|publisher=BBC News|accessdate = 20. 5. 2013|date = 15. 3. 2013}}</ref> Флемстид је успео да прикупи три стотине од четиристо копија и спалио их. „Уколико би господин И.Њ. био разуман, учинио сам њему и Др Халеју велику усрдност“ , написао је свом асистенту Абрахаму Шарпу.<ref>{{Cite book |last=Собел|first=Дава| authorlink= Дава Собел| title = Лонгитуда: Истинита прича о усамљеном генију који је решио највећи научни проблем свог времена | location=Њујорк | publisher=Вокер и компанија |year=1995| |isbn=978-0-8027-1529-6|pages=}}</ref>
Године 1725 Флемстидова сопствена верзија „-{Historia Coelestis Britannica}-“ објављена је постхумно, уређена од стране његове жене, Маргарет. Она је садржала Флемстидова опажања као и каталог од преко 2935 звезда са много већом прецизношћу од било ког претходног дела. Сматрана је првим значајним доприносом Опсерваторији у Гриничу, и Флемстидове нумеричке ознаке које су накнадно додате француском издању и даље су у употреби.<ref>{{cite web |last=Ридпат|first=Ијан |title = Флемстидови бројеви – одакле стварно долазе |url=http://www.ianridpath.com/startales/flamsteed.htm |accessdate = 8. 1. 2012}}</ref>Године 1729. његова жена је објавила ''Atlas Coelestis'', потпомогнута од стране Џозефа Кроствејта и Абрахама Шарпа, који су били одговорни за техничку страну.
== Почасти ==
Ред 69:
== Литература ==
* {{Cite book | ref = harv |last=Собел|first=Дава| authorlink= Дава Собел| title = Лонгитуда: Истинита прича о усамљеном генију који је решио највећи научни проблем свог времена | location=Њујорк | publisher=Вокер и компанија |year=1995| |isbn=978-0-8027-1529-6}}
{{Commonscat|John Flamsteed}}
| |||