Портал:Босна и Херцеговина
|
Добродошли на
|
 Босна и Херцеговина је држава у југоисточној Европи, на Балканском полуострву. То је претежно планинска земља. Заузима површину од 51.209,2 km². На сјеверу, западу и југу се граничи са Хрватском, на југоистоку са Црном Гором, и Србијом на истоку, док код Неума — дужином обале од 21,2 km — излази на Јадранско море. Главни град БиХ је Сарајево. Босна и Херцеговина се састоји од два ентитета: Федерације Босне и Херцеговине и Републике Српске, док Брчко Дистрикт има посебан статус. У БиХ живе три народа: Бошњаци, Срби и Хрвати; они су конститутивни на цијелој територији Босне и Херцеговине. Уз конститутивне народе, Босна и Херцеговина је земља и бројних националних мањина попут Рома, Јевреја, Црногораца, Словенаца, Украјинаца и других заједница. Према резултатима пописа становништва из 2014. године, Босна и Херцеговина има 3.871.643 становника. СР Босна и Херцеговина је била једна од шест република Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. По распаду Југославије, у држави је избио рат, који је завршен 14. децембра 1995. године, потписивањем Дејтонског мировног споразума. |
 Босна и Херцеговина је држава у југоисточној Европи на Балканском полуострву. Заузима површину од 51.209,2 km². На сјеверу, западу и југу се граничи са Хрватском, на југoистоку са Црном Гором, и Србијом на истоку, док код Неума с дужином обале од 21,2 km излази на Јадранско море. Главни град Босне и Херцеговине је Сарајево. Босна и Херцеговина се састоји од два ентитета: Републике Српске и Федерације Босне и Херцеговине и посебног дистрикта Брчко. У њој живе три народа: Бошњаци, Срби и Хрвати, који су конститутивни на цијелој територији Босне и Херцеговине. Према процјени Агенције за статистику Босне и Херцеговине од 30. јуна 2007. године број становника је 3.842.942. Босна и Херцеговина је била једна од 6 република Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. По распаду Југославије у њој је вођен грађански рат између сва три најбројнија народа. Рат је завршен 14. децембра 1995. 
|
 Јездимир — Језда Дангић (рођен 4. маја 1897. Братунац — стрељан 1947. Сарајево, НР БиХ, ФНР Југославија) је био правник, жандармеријски официр, командант у чину мајора јединице Дворске жандармерије, која је била задужена за обезбеђење краљевске породице, њихових објеката као и владиних министара и здања у Краљевини Југославији. Мајор Дангић је у Другом светском рату био начелник Команде Источне Босне и Херцеговине Југословенске војске у Отаџбини и вођа Српског устанка од августа 1941. до априла 1942. године у Источној Босни која се тада налазила у саставу НДХ. Против мајора Дангића и српских устаника немачко-хрватске окупационе снаге су предузеле више непријатељских офанзива, током једне, јанауара 1942. његове снаге су претрпеле значајне губитке у људству и територији, али га нису уништиле. Тада му Немачка војна команда окупиране Србије на челу са генералом Паулом Бадером, чије су снаге биле задужене за овај простор НДХ, нуде преговоре о статусу iсточне Босне, које је у договору са осталим српским вођама устаника прихватио. Почетком фебруара 1942. у Београду су одржани преговори између вође српских устаника мајора Јездимира Дангића са једне стране и немачких војни власти у Србији и представника власти НДХ са друге стране, док је посредник била влада Милана Недића. Ови преговори су убрзо пропали јер је званичан Загреб упутио протестну ноту у Берлину уз образложење да се део територија НДХ као међународно признате државе не може одвајати од њене целине, после чега је и немачка команда у Србије обавештена да прекине преговоре сваке врсте са побуњеницима. Након овог хрватске-немачке снаге предузимају највећу до тада офанзиву на српске устанике на челу са мајором Дангићем априла 1942. под шифрованим називом Операција Трио чију је главну удурну снагу представљала хрватска Црна легија под командом Јуре Францетића која је извршила масовне злочине над српским цивилима и заробљеним четницима у селу Стари Брод на реци Дрини. Током ове офанзиве немачке снаге заробљавају мајора Дангића и одводе у заробљеништво у логор Стриј у Пољској. Авуста 1944. мајор Дангић успева да побегне из заробљеништва и придружује се пољском покрету отпора током Варшавског устанка у коме има значајне заслуге. Након слома устанка заробљава га Црвена армија која га као особу од високог значаја спроводи у злогласни затвор Лубљанку у Москву а потом су га испоручили ФНР Југославији у којој је на власт дошла КПЈ на челу са Ј. Б. Титом. Осуђен је на казну смрти и погубљен је у Сарајеву 1947. Потребни чланци: Иво Миро Јовић - Босмал сити центар - Јозо Крижановић - Бериз Белкић - Седреник - Ломница (планина) - Власуља - Малован - Боровац (планина) - Словињ - Луњевача - Рујиште (планина) - Планине у Босни и Херцеговини - Химна Федерације Босне и Херцеговине - Кратки чланци: Гази Хусрев-бегова џамија - Кошево - Стари мост у Мостару - Грбавица (Сарајево) - Требова - Вогошћа (ријека) - Просара - Зец планина -Шћит - - Плазеница Чланци без слика: |
