Призренско-тимочки дијалекат

Шаблон:Сххсјезици Призренско-тимочки дијалект је дијалект српског језика, староштокавске групе, којим се говори на простору од Призрена на југу до реке Тимок на северу. Његова источна граница је, почев јужно од Зајечара, граница са Бугарском, до границе са Македонијом, а западна - од границе са Албанијом, преко Дечана и Вучитрна до Сталаћа.

Подела

Штокавски поддијалекти

Према Павлу Ивићу, подручје Призренско-тимочког дијалекта се дели у три мање дијалекатске целине: Призренско-јужноморавску, Сврљишко-заплањску и Тимочко-лужничку.

Нагласак

Постоји један нагласак, који може бити на било ком слогу у речи. Нагласак није променио положај у речи у односу на старосрпски. Положај нагласка је сличан оном у косовско-ресавском дијалекту, као и свим староштокавским дијалектима.

Падежни систем

Падежни систем је аналитички - у синтетичком облику постоји номинатив, акузатив и вокатив, где је акузатив, уз предлог, преузео улогу коју у стандардном језику има већина других падежа (дошьл са снају - дошао са снахом, разговара о дете - разговара о детету).

Преглед падежа по изворима из 1903. године:

1. падеж. - У 1. падежу стоји предмет: Ја говорим. - Ти писујеш(пишеш). - Он спије(спава). - Ми појемо (певамо). - Ви обедујете.

2. падеж. - 2. падежом казује се присвајање и припадање:

Ова је кућа на мојега брата. Ја стадо куде(код) врата, а искочи на нашег Петра мајка. (у неким крајевима - нашему Петру мајка) Од ову девојку брат и од њојног оца сестра одоше на жетву. (у неким крајевима - Ове девојке брат и њојном оцу сестра отоше на жетву.)

Дај том детету леба да не плаче.

3. падеж. - 3. падеж иде са свим предлозима: У наше село има свакави људи, сас неки живујем, сас неки сам у омражу. - Куд мојега брата у бачу(башту) славуји поје (славуји певају). - Јутредан (сутрадан) дође Милева у нашу кућу а по њума (за њом) идеше њојна ћерка.

4. падеж. - У 4. падежу стоји предмет: Куј си нема оно што му треба, мора да си набави.

5. падеж. - 5. падеж се користи за дозивање! - Мој девере, грано од босиљак! - Мој синко! - Мајке моја!

Облика других падежа нема.

Гласови

Овај дијалект је карактеристичан по великој сличности са старосрпским, старословенским, односно протословенским језиком у погледу гласова, јер је задржао велики део гласова које су у другим дијалектима изгубљене. Чува се стари полугласник, који је у свим другим дијалектима промењен у -а (дьн - дан, тьньк - танак). Самогласно л (упореди стандардни језик - самогласно р) је у неким деловима дијалекта задржано (плн - пун, длг - дуг, слнце - сунце, слза - суза), док је у другим деловима прешло у -лу (плун, длуг, слунце, слуза). Сугласници ћ и ђ у овом дијалекту најчешће прелазе у ч и џ: свеча, меџа.

Глаголски облици

Постоје сви глаголски облици као у стандардном језику, али се разликују у творби и положају нагласка. Футур се гради помоћу ћу/ћеш/ће + презент. На крају мушког рода радног глаголског придева задржано је првобитно л (казал, работал), али је у неким деловима замењено са -ја (казаја). Аорист се много чешће користи него имперфекат.

Остало

Сугласника х често нема (страота - страхота, греота - грехота).

Примери употребе прилога: "cи“, и прилога „ги“ „га" и „гу“.

А што си идеш там? - Зашто идеш тамо? Немој од то да ги причаш. - Немој о томе да им причаш.

Примери са футуром: Ћу дођем вечерас. - Доћи ћу вечерас. Ће дођеш сутра. - Сутра ћеш доћи. Ће га видимо вечерас. - Видећемо га вечерас. Ће гу видимо вечерас. - Видећемо је вечерас. Ће ги видимо вечерас. - Видећемо их вечерас.

Пример употребе (присвојне заменице?) „си“. (себи)

Ћу си идем кући. - Отићи ћу својој кући. (у неким крајевима - Ћу си идем дома). Гледај си посо. - Гледај своја посла.

У неким крајевима се уместо упитне речце шта користи речица кво Кво работиш? - Шта радиш? Кво си работил? - Шта си радио? (у неким крајевима је „работио“ уместо „работил").

Дијалект и друштвене прилике

Друштвене прилике изразито не погодују овом говору. Како се он највише разликује у односу на стандардни језик, највише и трпи. Са спољних страна (телевизије), долазе поруке како је то језик који није способан да служи комуникацији међу другим становницима Србије. Све ово полако доводи до његовог потискивања и изумирања.