Скела (Обреновац)
Скела | |
---|---|
Основни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Београдски |
Општина | Обреновац |
Становништво | |
Становништво (2011) | ▲ 1858 |
Положај | |
Координате | 44°40′33″N 20°03′06″E / 44.6758°N 20.0517°E |
Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
Надморска висина | 74 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 11509 |
Позивни број | 011 |
Регистарска ознака | BG |
Координате: 44° 40′ 33" СГШ, 20° 03′ 06" ИГД
Скела је насеље у градској општини Обреновац у граду Београду. Према попису из 2011. било је 1858 становника.
За време Другог светског рата, 15. августа 1941. године село Скела је било прво место у Југославији које је било жртва немачке окупаторске казнене експедиције.
У току јула и августа, 1941. године у Србији избио устанак против окупатора, а једна од првих устаничких акција изведена је у ноћи 11/12. јул у Скели, свега неколико дана по званичном избијању устанка (7. јул). Тада је део Космајско-посавског партизанског одреда упао у село, напао и разоружао жандармеријску станицу и прекинуо тт линије између Обреновца и Лајковца. Диверзије, саботаже и друге акције усмерене против окупатора на територији читаве Србије биле све чешће, због чега су Немци одлучили да пооштре казнене мере против свих антинемачких елемената. Дана 14. августа делови Посавског партизанског одреда, су у близини Скеле наишли на путнички аутомобил у коме су се налзили Немци - један официр и тројица подофицира. Немце су убили, а аутомобили запалили.
Немачке окупационе власти, предвођене војним командантом у Србији Хајнрихом Данкелманом, су одлучиле да после овог убиста, а у циљу заплашивања становништва и спречавања сличних противокупаторских акција, изврше одмазду. У село је послата казнена експедиција - спаљено је око 350 кућа и стрељано 67 талаца. Међу стрељанима било је 15 мештана Скеле, а остала 42 таоца су била доведена из Београда - из Бањичког логора и затвора Специјалне полиције. После стрељања тела убијених су била обешена и остављена да висе цео дан.
Вест о одмазди у селу Скела, ради застрашивања становништва је објављена путем радија и новина, а био је штампан и посебан плакат. Плакатом са крупним словима становништо Београда, али и других места у Србији је било обавештено о овој злочиначкој акцији. Један примерак овог плаката о спаљивању села Скеле изложен је у сталној поставци Војног музеја у Београду.
Свега два дана после злочина у Скели, немачки окупатор је 17. августа у Београду на Теразијама обесио петорицу затвореника Бањичког логора. Иако су ове акције вршене у циљу застрашивања становништа и спречавања антиокупаторских акција, до тога није дошло, па је 10. октобра 1941. године опуномоћени командујући генерал у Србији Франц Беме издао наредбу којом се прописује стрељање 100 талаца за једног убијеног, а 50 за рањеног немачког војника.
У периоду после слома устанка у Србији, децембра 1941. године село је живело мирним, али тешким окупацијским животом. У току припремних борби за ослобођење Београда, почетком октобра 1944. године Скелу је ослободила Четврта војвођанска ударна бригада, која је у саставу 16. војвођанске дивизије НОВЈ наступала долином Саве ка Обреновцу и Београду.
У току завршних борби за ослобођење Београда, село Скела је била поприште окршаја јединица НОВЈ и Црвене армије са остацима немачке борбене групе генерала Штетнера. Ова немачка борбена група, се на почетку борби за ослобођење Београда налазила у Смедереву и имала је задатак да у току борби изненади и нападне јединице НОВЈ и Црвене армије са леђа. У том циљу ова група је 16. октобра кренула са нападним дејствима на ослободиоце из правца Смедеревског друма. Ова немачка намера је била осујећена и у веома тешким борбама ова група се повукла ка Авали, где је такође у тешким борбама 18. октобра разбијена, а генерал Штетнер погинуо. Бројни остаци ове разбијене борбене групације су тада отпочели панично повлачење ка Сави, у циљу пребацивања у Срем. У потрази за превозом (скелом) око 3.000 немачких војника је избило у рејон села Скела и заузело га. У дводневним борбама 20. и 21. октобра јединице 16. војвођанске дивизије потпомогнуте снагама Црвене армије успеле су да разбију ове немачке остатке. У овим борбама погинуло је око 800, а заробљено око 1.000 немачких војника, док се остатак делом пробио према Шапцу, а делом расуо по терену, где је касније био уништен или заробљен.
Новембра 1951. године, у селу је подигнут „Споменик стрељаним таоцима“, а његов аутор био је вајар Божидар Обрадовић. Овај споменик је у облику саркофага украшеног рељефима у бронзи, који представљају борбу и стрељање талаца.
У насељу Скела живи 1512 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,1 година (40,8 код мушкараца и 43,3 код жена). У насељу има 627 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,96.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
---|---|---|---|---|
Срби | 1.796 | 96,81% | ||
Македонци | 10 | 0,53% | ||
Југословени | 8 | 0,43% | ||
Словаци | 3 | 0,16% | ||
Црногорци | 2 | 0,10% | ||
Хрвати | 2 | 0,10% | ||
Муслимани | 2 | 0,10% | ||
Словенци | 1 | 0,05% | ||
Руси | 1 | 0,05% | ||
Немци | 1 | 0,05% | ||
Албанци | 1 | 0,05% | ||
непознато | 18 | 0,97% |
м | ж | |||
? | 4 | 6 | ||
80+ | 17 | 13 | ||
75-79 | 26 | 47 | ||
70-74 | 56 | 70 | ||
65-69 | 63 | 82 | ||
60-64 | 56 | 64 | ||
55-59 | 44 | 50 | ||
50-54 | 76 | 68 | ||
45-49 | 70 | 70 | ||
40-44 | 73 | 59 | ||
35-39 | 73 | 51 | ||
30-34 | 57 | 57 | ||
25-29 | 52 | 53 | ||
20-24 | 52 | 52 | ||
15-19 | 64 | 57 | ||
10-14 | 58 | 46 | ||
5-9 | 44 | 44 | ||
0-4 | 41 | 40 | ||
просек | 40.8 | 43.3 |
|
|
Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 783 | 234 | 478 | 35 | 32 | 4 |
Женски | 799 | 142 | 463 | 165 | 23 | 6 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 396 | 115 | - | - | 57 | 43 | 38 | 27 | 4 | 60 |
Женски | 197 | 58 | - | - | 13 | 4 | 6 | 35 | 4 | 13 |
Оба | 593 | 173 | - | - | 70 | 47 | 44 | 62 | 8 | 73 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | - | 4 | 14 | 5 | 9 | 10 | - | - | 10 | |
Женски | - | 5 | 4 | 16 | 31 | 8 | - | - | - | |
Оба | - | 9 | 18 | 21 | 40 | 18 | - | - | 10 |
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
- Србија у Народноослободилачкој борби - Београд. „Просвета“, Београд и „Нолит“, Београд 1964. година.