Ekologija – razlika između verzija
Prijeđi na navigaciju
Prijeđi na pretragu
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
m r2.7.1) (robot Mijenja: ps:چاپېریالپوهنه |
m uklonjeno iz Category:Najstariji članci uz pomoć dodatka Cat-a-lot oznaka: ručno vraćanje |
||
| (Nisu prikazane 42 međuverzije 30 korisnika) | |||
| Red 1: | Red 1: | ||
{{infobox |
|||
Екологија је наука о животној средини.[1][2] Име науке потиче од грчких речи oikos - дом, домаћинство и logos - наука, изучавање. Термин екологија први пут је употребио немачки биолог Ернест Хекел 1866. године.[3][4] У лаичкој јавности се овај термин често користи као синоним за појам заштите животне средине, што није исправно јер је заштита животне средине само једна од области којима се бави екологија. |
|||
| title = Ekologija |
|||
| data1 = [[Datoteka:The Earth seen from Apollo 17.jpg|250px]] |
|||
| data2 = [[Datoteka:Hawk eating prey.jpg|119px]][[Datoteka:European honey bee extracts nectar.jpg|131px]] |
|||
| data3 = [[Datoteka:Bufo boreas.jpg|160px]][[Datoteka:Blue Linckia Starfish.JPG|90px]] |
|||
| data4 = Ekologija se bavi celokupnom životnim opsegom, od bakterija do procesa koji obuhvataju celokupnu planetu. Ecolozi studiraju mnoštvo raznovrsnih i kompleksnih odnosa među vrstama, kao što su [[predacija]] i [[oprašivanje]].}} |
|||
'''Ekologija''' je nauka o životnoj sredini. Ime nauke potiče od grčkih reči ''oikos'' - dom, domaćinstvo i ''logos'' - nauka, izučavanje. Termin ekologija prvi put je upotrebio nemački biolog Ernest Hekel [[1866]]. godine. U laičkoj javnosti se ovaj termin često koristi kao sinonim za pojam zaštite životne sredine, što nije ispravno jer je zaštita životne sredine samo jedna od oblasti kojima se bavi ekologija.<ref name="Odum05"/><ref name="O'Neill86"/> |
|||
U suštini, ekologija je naučna disciplina koja proučava raspored i rasprostranjenost živih organizama i biološke interakcije između organizama i njihovog okruženja. Okruženje (životna sredina) organizama uključuje fizičke osobine, koje sumirano mogu da se opišu tzv. abiotičkim faktorima kao što su klima i geološki uslovi (geologija), ali takođe uključuje i druge organizme koji dele sa njim njegov ekosistem odnosno stanište. |
|||
У суштини, екологија је научна дисциплина која проучава распоред и распрострањеност живих организама и биолошке интеракције између организама и њиховог окружења. Окружење (животна средина) организама укључује физичке особине, које сумарно могу да се опишу тзв. абиотичким факторима као што су клима и геолошки услови (геологија), али такође укључује и друге организме који деле са њим његов екосистем односно станиште. |
|||
Садржај |
|||
[сакриј] |
|||
== Polje rada == |
|||
1 Поље рада |
|||
Ekologija, koja se obično smatra granom biologije, opšta je nauka koja proučava živa bića (organizme). Organizmi mogu biti proučavani na mnogim različitim nivoima, od proteina i nukleinskih kiselina (u [[biohemija|biohemiji]] i [[molekularna biologija|molekularnoj biologiji]]), do ćelija (u [[ćelijska biologija|ćelijskoj biologiji]]), jedinki (u [[botanika|botanici]], [[zoologija|zoologiji]] i ostalim sličnim naukama), i konačno na nivou populacije, zajednica i ekosistema, do biosfere kao celine; zadnjenavedeni nivoi su glavni predmeti ekoloških istraživanja. Ekologija je multidisciplinarna nauka. Zbog usredsređenosti na više nivoe organizacije života i na međuodnos organizama i njihove okoline, ekologija ima snažan upliv na mnoge druge naučne grane, pogotovo na geologiju i geografiju, zatim meteorologiju, pedologiju, hemiju i fiziku. Zato se za ekologiju kaže da je holistička nauka i da objedinjuje tradicionalne nauke (kao npr. biologiju) koje, na taj način, postaju njene subdiscipline i sve zajedno omogućavaju daljnji razvoj ekologije. |
|||
1.1 Гране екологије |
|||
2 Историја екологије |
|||
3 Основни принципи екологије |
|||
3.1 Биосфера и биоразноврсност |
|||
3.2 Концепт екосистема |
|||
3.3 Динамика и стабилност |
|||
3.4 Просторни односи и даљња подела територије |
|||
3.5 Продуктивност екосистема |
|||
3.6 Еколошки поремећај |
|||
Kao grana nauke, ekologija ne propisuje šta je "ispravno" a šta "pogrešno". Ipak, učenje o biološkoj raznovrsnosti i s tim povezanim ekološkim temama omogućilo je naučno postavljanje ciljeva envajormentalizma i dalo mogućnost da se s tim povezane teme izražavaju naučnom metodologijom, merenjima i terminologijom. Štaviše, holistički pristup proučavanju prirode podjednako je zastupljen i u ekologiji i u envajormentalizmu. |
|||
Поље рада |
|||
Pogledajmo na koji način ekolog može proučavati život [[pčela]]: |
|||
Екологија, која се обично сматра граном биологије, општа је наука која проучава жива бића (организме). Организми могу бити проучавани на многим различитим нивоима, од протеина и нуклеинских киселина (у биохемији и молекуларној биологији), до ћелија (у ћелијској биологији), јединки (у ботаници, зоологији и осталим сличним наукама), и коначно на нивоу популације, заједница и екосистема, до биосфере као целине; задњенаведени нивои су главни предмети еколошких истраживања. Екологија је мултидисциплинарна наука. Због усредсређености на више нивое организације живота и на међуоднос организама и њихове околине, екологија има снажан уплив на многе друге научне гране, поготово на геологију и географију, затим метеорологију, педологију, хемију и физику. Зато се за екологију каже да је холистичка наука и да обједињује традиционалне науке (као нпр. биологију) које, на тај начин, постају њене субдисциплине и све заједно омогућавају даљњи развој екологије. |
|||
bihevioralni odnos među jedinkama neke vrste naziva se bihevioralna ekologija; na primer, proučavanje pčele matice i njenog odnosa prema pčelama radnicima i prema trutovima. |
|||
Као грана науке, екологија не прописује шта је "исправно" а шта "погрешно". Ипак, учење о биолошкој разноврсности и с тим повезаним еколошким темама омогућило је научно постављање циљева енвајорментализма и дало могућност да се с тим повезане теме изражавају научном методологијом, мерењима и терминологијом. Штавише, холистички приступ проучавању природе подједнако је заступљен и у екологији и у енвајорментализму. |
|||
svrsishodna aktivnost vrsta naziva se društvenom ekologijom; na primer, aktivnost pčela obezbeđuje oprašivanje biljaka. Pčelinja društva proizvode med koje u ishrani koriste druge vrste, kao npr. medvedi. |
|||
Odnos između prirodne sredine i živih vrsta naziva se ekologijom prirodne sredine; na primer, način na koji promene u prirodnoj sredini utiču na aktivnost pčela. Pčele mogu početi ugibati zbog promena u prirodnoj sredini (vidi smanjenje broja oprašivača). Dakle, prirodna sredina je istovremeno i uzrok i posledica ovih promena i samim tim je povezana sa opstankom vrsta. |
|||
=== Grane ekologije === |
|||
Погледајмо на који начин еколог може проучавати живот пчела: |
|||
Ekologija, kao nauka širokog polja proučavanja, može se podeliti na nekoliko glavnih i sporednih subdisciplina; glavne subdiscipline su (poređane po "gnezdima" od manje obimnih ka obimnijim): |
|||
* ''bihevioristička ekologija'' koja proučava ekološke i evolucionističke osnove životinjskog ponašanja i ulogu ponašanja u prilagođavanju životinja njihovim ekološkim staništima; |
|||
* ''populacijska ekologija'' (ili autoekologija) koja se bavi populacijskom dinamikom unutar vrsta i njenom povezanošću sa faktorima prirodne sredine; |
|||
* ''ekologija životne zajednice'' (ili sinekologija) koja proučava odnose među vrstama u određenoj ekološkoj zajednici; |
|||
* ''ekologija predela'' koja proučava međuodnose slabije uočljivih delova predela; |
|||
* ''ekologija ekosistema'' koja proučava razmenu energije i materije kroz ekosisteme; |
|||
* ''opšta ekologija'' koja se bavi problematikom na makroekološkom nivou. |
|||
Podela ekologije može biti i na osnovu ciljnih grupa proučavanja: |
|||
бихевиорални однос међу јединкама неке врсте назива се бихевиорална екологија; на пример, проучавање пчеле матице и њеног односа према пчелама радницима и према трутовима. |
|||
* ekologija [[životinje|životinja]], |
|||
сврсисходна активност врста назива се друштвеном екологијом; на пример, активност пчела обезбеђује опрашивање биљака. Пчелиња друштва производе мед које у исхрани користе друге врсте, као нпр. медведи. |
|||
* ekologija [[biljka|biljaka]], |
|||
Однос између природне средине и живих врста назива се екологијом природне средине; на пример, начин на који промене у природној средини утичу на активност пчела. Пчеле могу почети угибати због промена у природној средини (види смањење броја опрашивача). Дакле, природна средина је истовремено и узрок и последица ових промена и самим тим је повезана са опстанком врста. |
|||
* ekologija [[insekt|insekata]]; |
|||
ili na osnovu proučavanja određenog ekotopa (arktička ili polarna ekologija, tropska ekologija, pustinjska ekologija) |
|||
Гране екологије |
|||
Ekologija umerenih zona takođe može postojati kao posebna subdisciplina, ali, pošto ekologija u celini proučava sve temperaturne oblasti, ova dodatna subdisciplina je suvišna. |
|||
Екологија, као наука широког поља проучавања, може се поделити на неколико главних и споредних субдисциплина: главне субдисциплине су (поређане по "гнездима" од мање обимних ка обимнијим): |
|||
== Istorija ekologije == |
|||
бихевиористичка екологија која проучава еколошке и еволуционистичке основе животињског понашања и улогу понашања у прилагођавању животиња њиховим еколошким стаништима; |
|||
Za više informacija pogledajte članak [[Istorija ekologije]]. |
|||
популацијска екологија (или аутоекологија) која се бави популацијском динамиком унутар врста и њеном повезаношћу са факторима природне средине. |
|||
екологија животне заједнице (или синекологија) која проучава односе међу врстама у одређеној еколошкој заједници; |
|||
екологија предела која проучава међуодносе слабије уочљивих делова предела; |
|||
екологија екосистема која проучава размену енергије и материје кроз екосистеме; |
|||
општа екологија која се бави проблематиком на макроеколошком нивоу. |
|||
== Osnovni principi ekologije == |
|||
Подела екологије може бити и на основу циљних група проучавања: |
|||
=== Biosfera i bioraznovrsnost === |
|||
Za više informacija videti [[biosfera]], [[bioraznovrsnost]] i zajedničke neutralne teorije o bioraznovrsnosti. |
|||
Savremeni ekolozi smatraju da se ekološka problematika može proučavati na više nivoa: populacijskom nivou (jedinke iste vrste), na nivou [[biocenoza|biocenoze]] (zajednice živih vrsta), na nivou [[ekosistem]]a i na nivou biosfere. |
|||
екологија животиња, екологија биљака, екологија инсеката; |
|||
Spoljašnji sloj Zemlje sastoji se od nekoliko delova: [[hidrosfera|hidrosfere]] (ili vodenog sloja), [[litosfera|litosfere]] (sloja zemljišta i stena) i [[Zemljina atmosfera|atmosfere]] (ili vazdušnog sloja). [[Biosfera]] (ili sfera života) ponekad se definiše i kao "četvrti omotač" i osnosi se na sve životne pojave na planeti ili na onom delu planete gde postoji život. Ona u znatnoj meri zahvata i ostala tri sloja uprkos činjenici da zapravo na postoje stalni stanovnici atmosfere. U odnosu na veličinu Zemlje, biosfera pokriva samo jedan njen tanak sloj koji se proteže od 11 000 metara ispod površine more pa do 15 000 metara iznad. |
|||
или на основу проучавања одређеног екотопа: |
|||
Život je prvo nastao u hidrosferi, u manjim dubinama, odnosno u fotičkoj zoni (dubini do koje dopire sunčeva svetlost). Tada su se pojavili višećelijski organizmi koji su nastanili [[bentos|bentalnu zonu]] (odnosno, dno mora). Život na kopnu se razvio kasnije, nakon što se formirao [[ozonski omotač]] koji je štitio živa bića od UV (ultraljubičastog) zračenja. |
|||
арктичка (или поларна екологија), тропска екологија, пустињска екологија |
|||
Smatra se da je bioraznovrsnost dobila zamah razdvajanjem (ili sudarima) kontinenata. Biosfera i bioraznovrsnost su nerazdvojive osobine Zemlje. Biosfera u sebi sadrži bioraznovrsnost. Ova bioraznovrsnost se istovremeno manifestuje na ekološkom nivou (ekosistem), populacijskom nivou (unutrašnja bioraznovrsnost) i na nivou vrsta (bioraznovrsnost vrsta). |
|||
(екологија температурних зона такође може постојати као посебна субдисциплина, али, пошто екологија у целини проучава све температурне области, ова додатна субдисциплина је сувишна). |
|||
Историја екологије |
|||
Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Историја екологије |
|||
Основни принципи екологије |
|||
Биосфера и биоразноврсност |
|||
Vista-xmag.png За више информација видети биосфера, биоразноврсност и заједничке неутралне теорије о биоразноврсности |
|||
Biosfera se sastoji od velikih količina hemijskih elemenata kao što su [[ugljenik]], [[vodik|vodonik]] i [[kiseonik]]. Ostali elementi, kao [[fosfor]], [[kalcij]]um i [[kalij]]um, takođe su važni za život, iako se nalaze u manjim količinama. U ekosistemu i slojevima biosfere postoji stalno kretanje ovih elemenata koji se mogu pronaći i u mineralnim i u organskim oblicima. Pošto je količina raspoložive geotermalne energije prilično mala, sva raznovrsnost funkcionisanja ekosistema je zasnovana na raspoloživoj solarnoj energiji. Biljke i fotosintetički mikroorganizmi pretvaraju svetlost u hemijsku energiju procesom fotosinteze, pri čemu nastaje [[glukoza]] (prosti šećer) i oslobađa se [[kiseonik]]. Tako glukoza postaje sekundarni izvor energije koji omogućuje ekosistemu da funkcioniše. Određeni deo ove glukoze koriste drugi organizmi kao izvor energije, dok se ostali deo glukoze može pretvoriti u druge molekule kao što su npr. [[aminokiselina|aminokiseline]]. Biljke koriste deo ovog šećera, koncentrovanog u obliku nektara, da privuku oprašivače koji tako pospešuju razmnožavanje biljaka. |
|||
Савремени еколози сматрају да се еколошка проблематика може проучавати на више нивоа: популацијском нивоу (јединке исте врсте), на нивоу биоценозе (заједнице живих врста), на нивоу екосистема и на нивоу биосфере. |
|||
Ćelijska respiracija je proces u kojem organizmi (kao npr. sisari) razlažu glukozu na njene sastavne delove, vodu i [[ugljen-dioksid]] na taj način obnavljajući uskladištenu energiju koju su biljke prvobitno dobile od sunčeve svetlosti. Srazmera između fotosintetičke aktivnosti biljaka i drugih nosioca fotosinteze i respiracije drugih organizama određuje poseban ustroj Zemljine atmosfere, naročito u pogledu količine kiseonika. Atmosferska strujanja mešaju atmosferu i na taj način uravnotežuju odnos elemenata i u područjima intenzivne biološke aktivnosti i u područjima slabije biološke aktivnosti. |
|||
Спољашњи слој Земље састоји се од неколико делова: хидросфере (или воденог слоја), литосфере (слоја земљишта и стена) и атмосфере (или ваздушног слоја). Биосфера (или сфера живота) понекад се дефинише и као "четврти омотач" и осноси се на све животне појаве на планети или на оном делу планете где постоји живот. Она у знатној мери захваћа и остала три слоја упркос чињеници да заправо на постоје стални становници атмосфере. У односу на величину Земље, биосфера покрива само један њен танак слој који се протеже од 11, 000 метара испод површине море па до 15, 000 метара изнад. |
|||
Voda se razmenjuje između hidrosfere, litosfere, atmosfere i biosfere u pravilnim ciklusima. Okeani, kao veliki rezervoari vode, obezbeđuju toplinsku i klimatsku stabilnost isto kao što se hemijski elementi transportuju zahvaljujući velikim okeanskim strujama. |
|||
Живот је прво настао у хидросфери, у мањим дубинама, односно у фотичкој зони (дубини до које допире сунчева светлост). Тада су се појавили вишећелијски организми који су настанили бенталну зону (односно, дно мора). Живот на копну се развио касније, након што се формирао озонски омотач који је штитио жива бића од UV (ултраљубичастог) зрачења. |
|||
Da bi bolje razumeli funkcionisanje biosfere te poremećaje povezane sa delovanjem čoveka, američki naučnici su napravili umanjenu simulaciju biosfere, nazvanu Biosfera II. |
|||
Сматра се да је биоразноврсност добила замах раздвајањем (или сударима) континената. Биосфера и биоразноврсност су нераздвојиве особине Земље. Сфера u себи садржи биоразноврсност. Ова биоразноврсност се истовремено манифестује на еколошком нивоу (екосистем), популацијском нивоу (унутрашња биоразноврсност) и на нивоу врста (биоразноврсност врста). |
|||
=== Koncept ekosistema === |
|||
Биосфера се састоји од великих количина хемијских елемената као што су угљеник, водоник и кисеоник. Остали елементи, као фосфор, калцијум и калијум, такође су важни за живот, иако се налазе у мањим количинама. У екосистему и слојевима биосфере постоји стално кретање ових елемената који се могу пронаћи и у минералним и у органским облицима. Пошто је количина расположиве геотермалне енергије прилично мала, сва разноврсност функционисања екосистема је заснована на расположивој соларној енергији. Биљке и фотосинтетички микроорганизми претварају светлост у хемијску енергију процесом фотосинтезе, при чему настаје глукоза (прости шећер) и ослобађа се кисеоник. Тако глукоза постаје секундарни извор енергије који омогућује екосистему да функционише. Одређени део ове глукозе користе други организми као извор енергије, док се остали део глукозе може претворити у друге молекуле као што су нпр. аминокиселине. Биљке користе део овог шећера, концентрованог у облику нектара, да привуку опрашиваче који тако поспешују размножавање биљака. Ћелијска респирација је процес у којем организми (као нпр. сисари) разлажу глукозу на њене саставне делове, воду и угљен-диоксид на тај начин обнављајући ускладиштену енергију коју су биљке првобитно добиле од сунчеве светлости. Сразмера између фотосинтетичке активности биљака и других носиоца фотосинтезе и респирације других организама одређује посебан устрој Земљине атмосфере, нарочито у погледу количине кисеоника. Атмосферска струјања мешају атмосферу и на тај начин уравнотежују однос елемената и у подручјима интензивне биолошке активности и у подручјима слабије биолошке активности. |
|||
Za više informacija pogledajte članak [[Ekosistem]]. |
|||
Prvi zakon ekologije kaže da svaki živi organizam razvija neprekidnu i stalnu vezu sa svim drugim elementima njegove životne sredine. Ekosistem može biti definisan kao stanje gde postoji interakcija između organizama i njihove sredine. |
|||
Вода се размењује између хидросфере, литосфере, атмосфере и биосфере у правилним циклусима. Океани, као велики резервоари воде, обезбеђују топлинску и климатску стабилност исто као што се хемијски елементи транспортују захваљујући великим океанским струјама. |
|||
Ekosistem se sastoji od dve celine, života (nazvanog biocenoza) i sredine u kojoj život postoji (biotop). Unutar ekosistema, žive vrste su međusobno povezane i zavise jedna od druge preko lanca prehrane te razmenjuju energiju i materiju kako međusobno tako i sa svojom sredinom. Svaki ekosistem može se sastojati od entiteta različite veličine. Manji entitet naziva se mikroekosistem. na primer, [[kamen]] i sav život ispod njega može biti jedan ekosistem. [[Šuma]] može biti mezoekosistem, a ceo ekoregion, zajedno sa rečnim slivom, može biti makroekosistem. |
|||
Да би боље разумели функционисање биосфере те поремећаје повезане са деловањем човека, амерички научници су направили умањену симулацију биосфере, названу Биосфера II. |
|||
Концепт екосистема |
|||
Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Екосистем |
|||
Glavna pitanja kod proučavanja ekosistema su: |
|||
Први закон екологије каже да сваки живи организам развија непрекидну и сталну везу са свим другим елементима његове животне средине. Екосистем може бити дефинисан као стање где постоји интеракција између организама и њихове средине. |
|||
* koliko efikasna može biti kolonizacija sušnih oblasti? |
|||
* koje su to promene i varijeteti u ekosistemu? |
|||
* kako se ekosistem ponaša na lokalnom, regionalnom i opštem nivou? |
|||
* da li je aktuelno stanje stabilno? |
|||
* kakav je značaj ekosistema? Kakvu korist od odnosa među ekosistemima može imati čovek, pogotovo u nastojanjima da se obezbedi zdrava [[voda]]? |
|||
Ekosistemi se često razvrstavaju s obzirom na biotope koje proučavaju. Tako se mogu definisati sledeći ekosistemi: |
|||
Екосистем се састоји од две целине, живота (названог биоценоза) и средине у којој живот постоји (биотоп). Унутар екосистема, живе врсте су међусобно повезане и зависе једна од друге преко ланца прехране те размењују енергију и материју како међусобно тако и са својом средином. Сваки екосистем може се састојати од ентитета различите величине. Мањи ентитет назива се микроекосистем. на пример, камен и сав живот испод њега може бити један екосистем. Шума може бити мезоекосистем а цео екорегион, заједно са речним сливом, може бити макроекосистем. |
|||
* kontinentalni ekosistemi (ili kopneni) kao što su šumski ekosistemi, livadski ekosistemi (livade, stepe, savane) te agroekosistemi (poljoprivredni ekosistemi). |
|||
* ekosistemi kopnenih voda kao što su lentički ekosistemi ([[jezero|jezera]], bare) ili lotički ekosistemi ([[rijeka (vodotok)|reke]], [[potok|potoci]]) |
|||
* okeanski ekosistemi ([[more|mora]], [[ocean|okeani]]). |
|||
Postoji i klasifikacija s obzirom na zajednicu u određenom ekosistemu (npr. ljudski ekosistem). |
|||
Главна питања код проучавања екосистема су: |
|||
=== Dinamika i stabilnost === |
|||
колико ефикасна може бити колонизација сушних области? |
|||
Za više informacija videti [[biogeohemija]], [[homeostaza]] i [[populacijska dinamika]]. |
|||
које су то промене и варијетети у екосистему? |
|||
како се екосистем понаша на локалном, регионалном и општем нивоу? |
|||
да ли је актуелно стање стабилно? |
|||
какав је значај екосистема? Какву корист од односа међу екосистемима може имати човек, поготово у настојањима да се обезбеди здрава вода? |
|||
Ekološki faktori koji mogu uzrokovati dinamičke promene unutar celokupne populacije ili unutar pojedinih vrsta u određenoj ekološkoj sredini najčešće se dele na dve grupe: abiotičke i biotičke. |
|||
Екосистеми се често разврставају с обзиром на биотопе које проучавају. Тако се могу дефинисати следећи екосистеми: |
|||
U abiotičke faktore ubrajamo geološke, geografske i klimatološke parametre. Biotop je region sa srodnim obeležjima životne sredine u kojem postoji poseban sklop abiotičkih ekoloških faktora. Ti faktori su: |
|||
континентални екосистеми (или копнени) као што су шумски екосистеми, ливадски екосистеми (ливаде, степе, саване) те агроекосистеми (пољопривредни екосистеми). |
|||
* voda, koja je istovremeno i osnovni element živog sveta i njegov milje |
|||
екосистеми копнених вода као што су лентички екосистеми (језера, баре) или лотички екосистеми (реке, потоци) |
|||
* vazduh, koji obezbeđuje kiseonik, azot i ugljendioksid za sve žive vrste te proizvodnju i ispuštanje polena i spora |
|||
океански екосистеми (мора, океани). |
|||
* plodna zemlja, koja je u isto vreme i hrana i fizička podrška |
|||
* plodna zemlja [[PH vrednost|pH]], salinitet, azot i fosfor imaju osobinu da zadržavaju vodu pri čemu je koncentracija tih elemenata vrlo važna |
|||
* temperatura, koja ne bi smela da dostiže ekstremne vrednosti čak i u slučaju kada neka od živih vrsta može podneti visoke temperature |
|||
* svetlost, koja ekosistemu obezbeđuje energiju putem fotosinteze |
|||
* prirodne katastrofe takođe se mogu smatrati abiotičkim faktorima. |
|||
Biocenoza, ili zajednica, je grupa životinjskih ili biljnih jedinki ili [[mikroorganizmi|mikroorganizama]]. Svaka populacija je posledica akta razmnožavanja unutar jedinki iste vrste te zajedničkog života na određenom mestu u određeno vreme. Kada u određenoj populaciji postoji nedovoljan broj jedinki tada je ta populacija suočena sa izumiranjem; izumiranje vrsta može početi onog trenutka i kada počne opadati broj biocenoza (zajednica) koje se sastoje od predstavnika određene vrste. U malim populacijama, razmnožavanje među bliskim srodnicima može dovesti do smanjenja genetičke raznovrsnosti što može oslabiti samu zajednicu. |
|||
Постоји и класификација с обзиром на заједницу у одређеном екосистему (нпр. људски екосистем). |
|||
Динамика и стабилност |
|||
Vista-xmag.png За више информација видети биогеохемија, хомеостаза и популацијска динамика |
|||
Biotički ekološki faktori takođe utiču na otpornost zajednice; ovi faktori mogu delovati unutar određene vrste te između više vrsta. |
|||
Еколошки фактори који могу узроковати динамичке промене унутар целокупне популације или унутар појединих врста у одређеној еколошкој средини најчешће се деле на две групе: абиотичке и биотичке. |
|||
Odnosi unutar vrste se uspostavljaju među jedinkama istih vrsta koje, opet, sačinjavaju populaciju. To su odnosi kooperacije i kompeticije (takmičenja) uz podelu teritorije te, ponekad, i hijerarhijski postavljenu organizaciju zajednice. |
|||
У абиотичке факторе убрајамо геолошке, географске и климатолошке параметре. Биотоп је регион са сродним обележјима животне средине у којем постоји посебан склоп абиотичких еколошких фактора. Ти фактори су: |
|||
Interakcije između različitih vrsta su brojne i najčešće se opisuju s obzirom na njihov pozitivan, negativan ili neutralan upliv na zajednicu (na primer, simbioza (odnos ++) ili kompeticija (odnos --)). Najznačajniji odnos je odnos grabljivca (pojesti drugog ili sam biti pojeden ), koji nas dovodi do lanca ishrane, bazičnog koncepta u ekologiji (na primer, biljojedi jedu travu, mesojedi jedu biljojede a te mesojede jedu veći mesojedi). Prevelik broj grabljivaca u odnosu na brojnost plena negativno utiče i na zajednicu grabljivaca i na zajednicu lovine tako što smanjena količina hrane i visoka smrtnost mladih jedinki (koje još nisu dostigle punu seksualnu zrelost) mogu smanjiti (ili sprečiti porast) populacije i jednih i drugih. Selektivno izlovljavanje određenih vrsta od strane čoveka je aktuelni primer stanja u kojem postoji veći broj grabljivaca u odnosu na lovinu. Ostali faktori unutar iste vrste uključuju parazitizam, zarazna oboljenja i stalna borba za ograničene resurse u slučaju kada dve vrste dele isto ekološko stanište. |
|||
вода, која је истовремено и основни елемент живог света и његов миље |
|||
ваздух, који обезбеђује кисеоник, азот и угљендиоксид за све живе врсте те производњу и испуштање полена и спора |
|||
плодна земља, која је у исто време и храна и физичка подршка |
|||
плодна земља pH, салинитет, азот и фосфор имају особину да задржавају воду при чему је концентрација тих елемената врло важна |
|||
температура, која не би смела да достиже екстремне вредности чак и у случају када нека од живих врста може поднети високе температуре |
|||
светлост, која екосистему обезбеђује енергију путем фотосинтезе |
|||
природне катастрофе такође се могу сматрати абиотичким факторима. |
|||
Stalna interakcija između različitih živih bića odvija se istovremeno sa stalnim mešanjem minerala i organskih materija koje organizmi koriste za svoj rast, život i reprodukciju, da bi kasnije poslužili kao đubrivo. Ovo stalno kruženje elemenata (posebno ugljenika, kiseonika i azota) te vode jednim imenom se naziva biogeohemijski ciklusi. Ti ciklusi omogućavaju dugotrajnu stabilnost biosfere (ukoliko na trenutak zanemarimo još uvek slabo proučen uticaj ljudskog faktora, ekstremnih vremenskih prilika ili geoloških pojava). Ova samoregulacija, koja se kontroliše povratnom spregom obezbeđuje dugotrajnost ekosistema i naziva se homeostaza. Ekosistem takođe nastoji da se razvije do stanje idealne ravnoteže koje se dostiže nakon sukcesije događaja odnosno klimaksa (na primer, jezerce može da postane tresetište). |
|||
Биоценоза, или заједница, је група животињских или биљних јединки или микроорганизама. Свака популација је последица акта размножавања унутар јединки исте врсте те заједничког живота на одређеном месту у одређено време. Када у одређеној популацији постоји недовољан број јединки тада је та популација суочена са изумирањем; изумирање врста може почети оног тренутка и када почне опадати број биоценоза (заједница) које се састоје од представника одређене врсте. У малим популацијама, размножавање међу блиским сродницима може довести до смањења генетичке разноврсности што може ослабити саму заједницу. |
|||
=== Prostorni odnosi i daljnja podela teritorije === |
|||
Биотички еколошки фактори такође утичу на отпорност заједнице; ови фактори могу деловати унутар одређене врсте те између више врста. |
|||
Za više informacija videti [[biom]] i [[ekozona]]. |
|||
Ekosistemi nisu striktno odvojeni jedni od drugih već su u stalnim međuodnosima. Na primer, voda može cirkulisati među ekosistemima u vidu reke ili okeanske struje. Voda i sama po sebi, kao tečna materija, definiše ekosisteme. Pojedine vrste, kao [[lososi]] ili slatkovodne [[jegulje]] stalno se kreću između morskih i slatkovodnih sistema. Odnosi među ekosistemima dovode nas do koncepta bioma. |
|||
Односи унутар врсте се васпостављају међу јединкама истих врста које, опет, сачињавају популацију. То су односи кооперације и компетиције (такмичења) уз поделу територије те, понекад, и хијерархијски постављену организацију заједнице. |
|||
Biom je homogena ekološka formacija koju nalazimo na prostranim oblastima kao što je [[tundra]] ili [[stepa]]. Biosfera u sebi uključuje sve Zemaljske biome - sva mesta na kojima je moguć život - od najviših planina do najdubljih delova okeana. |
|||
Односи међу врстама; интеракције између различитих врста су бројни и најчешће се описују с обзиром на њихове позитиван, негативан или неутралан уплив на заједницу (на пример, симбиоза (однос ++) или компетиција (однос --)). Најзначајнији однос је однос грабљивца (појести другог или сам бити поједен ), који нас доводи до ланца исхране, базичног концепта у екологији (на пример, биљоједи једу траву, месоједи једу биљоједе а те месоједе једу већи месоједи). Превелик број грабљиваца у односу на бројност плена негативно утиче и на заједницу грабљиваца и на заједницу ловине тако што смањена количина хране и висока смртност младих јединки (које још нису достигле пуну сексуалну зрелост) могу смањити (или спречити пораст) популације и једних и других. Селективно изловљавање одређених врста од стране човека је актуелни пример стања у којем постоји већи број грабљиваца у односу на ловину. Остали фактори унутар исте врсте укључују паразитизам, заразна обољења и стална борба за ограничене ресурсе у случају када две врсте деле исто еколошко станиште. |
|||
Raspored bioma najčešće korespondira sa geografskom širinom i to od ekvatora do polova, uz različitosti koji su zasnovane na fizičkim karakteristikama sredine (na primer, okeani ili planinski lanci) i na klimi. Te varijacije su povezane sa distribucijom vrsta u skladu s njihovom tolerantnošću na temperaturne ekstreme i/ili na sušu. Na primer, fotosintetičke alge mogu se pronaći samo u fotičkom delu okeana (dokle dopire svetlost), dok se četinari najčešće nalaze u planinskim oblastima. |
|||
Стална интеракција између различитих живих бића одвија се истовремено са сталним мешањем минерала и органских материја које организми користе за свој раст, живот и репродукцију, да би касније послужили као ђубриво. Ово стално кружење елемената (посебно угљеника, кисеоника и азота) те воде једним именом се назива биогеохемијски циклуси. Ти циклуси омогућавају дуготрајну стабилност биосфере (уколико на тренутак занемаримо још увек слабо проучен утицај људског фактора, екстремних временских прилика или геолошких појава). Ова саморегулација, која се контролише повратном спрегом обезбеђује дуготрајност екосистема и назива се хомеостаза. Екосистем такође настоји да се развије до стање идеалне равнотеже које се достиже након сукцесије догађаја односно климакса (на пример, језерце може да постане тресетиште). |
|||
Просторни односи и даљња подела територије |
|||
Vista-xmag.png За више информација видети биом и екозона |
|||
Iako se radi o pojednostavljenju mnogo složenije šeme, geografska širina i visina daju prilično dobar uvid u distribuciju bioraznovrsnosti unutar biosfere. Vrlo uopšteno govoreći, bogatstvo bioraznovrsnosti (kako životinjskih tako i biljnih vrsta) mnogo brže se smanjuje u blizini ekvatora (kao npr. u [[Brazil]]u) nego u blizini polova. |
|||
Екосистеми нису стриктно одвојени једни од других већ су у сталним међуодносима. На пример, вода може циркулисати међу екосистемима у виду реке или океанске струје. Вода и сама по себи, као течна материја, дефинише екосистеме. Поједине врсте, као лососи или слатководне јегуље стално се крећу између морских и слатководних система. Односи међу екосистемима доводе нас до концепта биома. |
|||
Biosfera se takođe može podeliti na ekozone, koje su danas precizno određene i prvenstveno prate granice kontinenata. Ekozone se dalje dele na ekoregione, iako se još uvek ne znaju tačno njihove granice. |
|||
Биом је хомогена еколошка формација коју налазимо на пространим областима као што је тундра или степа. Биосфера у себи укључује све Земаљске биоме -- сва места на којима је могућ живот -- од највиших планина до најдубљих делова океана. |
|||
=== Produktivnost ekosistema === |
|||
Распоред биома најчешће кореспондира са географском ширином и то од екватора до полова, уз различитости који су засноване на физичким карактеристикама средине (на пример, океани или планински ланци) и на клими. Те варијације су повезане са дистрибуцијом врста у складу с њиховом толерантношћу на температурне екстреме и/или на сушу. На пример, фотосинтетичке алге могу се пронаћи само у фотичком делу океана (докле допире светлост), док се четинари најчешће налазе у планинским областима. |
|||
U određenom ekosistemu veze među vrstama su zasnovane na hrani te na ulozi svake vrste u lancu ishrane. S obzirom na to, postoje tri vrste organizama: |
|||
* ''proizvođači'' - biljke, koje imaju sposobnost fotosinteze |
|||
* ''potrošači'' - životinje, koje mogu biti primarni potrošači (biljojedi), ili sekundarni odnosno tercijarni potrošači (mesojedi). |
|||
* ''razlagači'' - bakterije, gljivice, koje razlažu sve organske materije i na taj način vraćaju minerale u životnu okolinu. |
|||
Ove veze formiraju scenario u kojem svaka jedinka jede prethodnu ali i biva pojedena od naredne što se naziva lanac ishrane ili mreža ishrane. U mreži prehrane na svakom nivou ima sve manje organizama kada se prate spojevi mreže uz lanac. Ovakvi koncepti nas dovode do ideja o biomasi (sveukupnoj živoj materiji na određenom mestu), o primarnoj produktivnosti (povećanju količine biljaka u određenom trenutku) i o sekundarnoj produktivnosti (sveukupna živa materija koju proizvode potrošači i razlagači u određenom periodu). |
|||
Иако се ради о поједностављењу много сложеније шеме, географска ширина и висина дају прилично добар увид у дистрибуцију биоразноврсности унутар биосфере. Врло уопштено говорећи, богатство биоразноврсности (какоживотињскихе тако и биљних врста) много брже се смањује у близини екватора (као нпр. у Бразилу) него у близини полова. |
|||
Dve zadnje navedene ideje su ključ za razumevanje i evaluaciju kapaciteta ekosistema - broja organizama koji može podneti određeni ekosistem. U svakoj mreži prehrane, energija koja se javlja na nivou proizvođača nikad se u potpunosti ne prenosi do potrošača. Zbog toga je, sa energetske tačke gledišta, za ljudsku vrstu mnogo pragmatičnije da bude primarni potrošač (da se hrani žitaricama i povrćem) nego da bude sekundarni potrošač (hraneći se biljojedima kao što su npr. goveda), a najlošije je da bude tercijarni potrošač (hraneći se mesojedima). |
|||
Биосфера се такође може поделити на екозоне, које су данас прецизно одређене и првенствено прате границе континената. Екозоне се даље деле на екорегионе, иако се још увек не знају тачно њихове границе. |
|||
Продуктивност екосистема |
|||
Produktivnost ekosistema se ponekad proceljuje poređenjem tri vrste kopnenih ekosistema te svih vodenih ekosistema: |
|||
У одређеном екосистему везе међу врстама су засноване на храни те на улози сваке врсте у ланцу исхране. С обзиром на то, постоје три врсте организама: |
|||
* [[šuma|šume]] (1/3 Zemljine kopnene površine) sadrže bogatu biomasu i vrlo su produktivne. Ukupna produktivnost svih svetskih šuma je ravna polovine celokupne primarne produkcije. |
|||
* [[savana|savane]], pašnjaci i [[močvara|močvare]] (1/3 Zemljine kopnene površine) sadrže oskudniju biomasu ali su takođe produktivne. Ovi ekosistemi su glavni izvori sirovina za ljudsku prehranu. |
|||
* ekstremni ekosistemi u oblastima sa ekstremnim klimatskim uslovima - [[pustinja|pustinje]] i polupustinje, [[tundra]], [[alpski pašnjaci]] i [[stepa|stepe]] - (1/3 Zemljine površine) imaju siromašnu biomasu i nisku produktivnost. |
|||
* konačno, morski i slatkovodni ekosistemi (3/4 Zemljine površine) sadrže oskudnu biomasu (ne računajući priobalne zone). |
|||
Čovekovim delovanjem u nekoliko zadnjih vekova ozbiljno su smanjene površine Zemlje pod šumama (krčenje šuma), a povećan je broj agroekosistema (poljoprivreda). Zadnjih decenija se povećavaju površine sa ekstremnim ekosistemima (stvaranje pustinja). |
|||
произвођачи -- биљке, које имају способност фотосинтезе |
|||
потрошачи -- животиње, које могу бити примарни потрошачи (биљоједи), или секундарни односно терцијарни потрошачи (месоједи). |
|||
разлагачи -- бактерије, гљивице, које разлажу све органске материје и на тај начин враћају минерале у животну околину. |
|||
=== Ekološki poremećaj === |
|||
Ове везе формирају сценарио у којем свака јединка једе претходну али и бива поједена од наредне што се назива ланац исхране или мрежа исхране. У мрежи прехране на сваком нивоу има све мање организама када се прате спојеви мреже уз ланац. Овакви концепти нас доводе до идеја о биомаси (свеукупној живој материји на одређеном месту), о примарној продуктивности (повећању количине биљака у одређеном тренутку) и о секундарној продуктивности (свеукупна жива материја коју производе потрошачи и разлагачи у одређеном периоду). |
|||
Uopšteno govoreći, ekološki poremećaj nastaje kada životna sredina počne negativno delovati na opstanak živih [[Vrsta (biologija)|vrsta]] ili određene populacije. |
|||
To se dešava i kad faktori životne sredine počnu gubiti na svom kvalitetu u poređenju sa potrebama živih vrsta i to nakon promene abiotičkih ekoloških faktora (na primer, porast [[temperatura|temperature]] ili smanjenje količine [[kiša|kiše]]). |
|||
Две задњенаведене идеје су кључ за разумевање и евалуацију капацитета екосистема -- броја организама који може поднети одређени екосистем. У свакој мрежи прехране, енергија која се јавља на нивоу произвођача никад се у потпуности не преноси до потрошача. Због тога је, са енергетске тачке гледишта, за људску врсту много прагматичније да буде примарни потрошач (да се храни житарицама и поврћем) него да буде секундарни потрошач (хранећи се биљоједима као што су нпр. говеда), а најлошије је да буде терцијарни потрошач (хранећи се месоједима). |
|||
To se takođe dešava kada životna sredina počne negativno delovati na opstanak vrsta (ili populacije) usled pojačane aktivnosti grabežljivaca (na primer, prekomerni [[ribolov]]). Napokon, to se dešava i kad faktori okoline počnu negativno delovati na kvalitet života živih vrsta (ili populacije) usled porasta broja jedinki (prenaseljenost). |
|||
Продуктивност екосистема се понекад процељује поређењем три врсте копнених екосистема те свих водених екосистема: |
|||
Ekološki poremećaji mogu biti veći ili manji (i varirati u trajanju od nekoliko meseci do nekoliko miliona godina). Mogu biti biti uzrokovani prirodnim ili ljudskim faktorima. Takođe, mogu zahvatiti jednu vrstu ili manji broj njih, a mogu pogoditi i velik broj njih (vidi članak [[uništenje vrsta]]). |
|||
шуме (1/3 Земљине копнене површине) садрже богату биомасу и врло су продуктивне. Укупна продуктивност свих светских шума је равна половине целокупне примарне продукције. |
|||
саване, пашњаци и мочваре (1/3 Земљине копнене површине) садрже оскуднију биомасу али су такође продуктивне. Ови екосистеми су главни извори сировина за људску прехрану. |
|||
екстремни екосистеми у областима са екстремним климатским условима -- пустиње и полупустиње, тундра, алпски пашњаци и степе -- (1/3 Земљине површине) имају сиромашну биомасу и ниску продуктивност. |
|||
коначно, морски и слатководни екосистеми (3/4 Земљине површине) садрже оскудну биомасу (не рачунајући приобалне зоне). |
|||
Na kraju, ekološki poremećaj može biti lokalni (kao kod izlivanja [[nafta|nafte]]) ili globalni (porast nivoa mora povezan za [[globalno zatopljenje|globalnim zagrevanjem]]). |
|||
Човековим деловањем у неколико задњих векова озбиљно су смањене површине Земље под шумама (крчење шума), а повећан је број агроекосистема (пољопривреда). Задњих деценија се повећавају површине са екстремним екосистемима (стварање пустиња). |
|||
Еколошки поремећај |
|||
U skladu sa navedenim stepenima ograničenosti, lokalni poremećaj može imati značajne ili manje značajne posledice koje idu od ugibanja većeg broja jedinki pa do potpunog uništenja vrsta. Kakav god bio uzrok, nestajanje jedne ili više živih vrsta redovno uzrokuje poremećaj u lancu ishrane sa dalekosežnim posledicama na opstanak ostalih vrsta. U slučaju globalnog poremećaja posledice mogu biti daleko izraženije; u nekim nestancima vrsta više od 90% vrsta koje su živele u određenom vremenu izumrlo je. Naravno, mora se napomenuti da je nestanak određenih vrsta (kao što su dinosauri) doveo do oslobađanja određenog staništa omogućivši pojavu i diversifikaciju sisara. Ovde je ekološki poremećaj, paradoksalno, pospešio beodiversifikaciju. |
|||
Уопштено говорећи,еколошки поремећај настаје када животна средина почне негативно деловати на опстанак живих врста или одређене популације. |
|||
Ponekad je ekološki poremećaj ograničenog obima i bez većih posledica za ekosistem. Ali, najčešće te posledice traju mnogo duže. U stvari, najčešće se radi o povezanom nizu događaja sa završnim događajem. Na ovoj tački nije moguć povratak na prethodno stabilno stanje i novo stabilno stanje će se postepeno vaspostaviti (vidi homeoreza). Na kraju, isto kao što može izazvati nestanak vrsta, ekološki poremećaj može smanjiti kvalitet života preostalih jedinki. Prema tome, iako se smatra da je raznovrsnost ljudskog roda ugrožena, neki smatraju da je nestanak ljudske vrste vrlo blizu. Bilo kako bilo, epidemije, zagađenje hrane, negativan uticaj onečišćenja vazduha na zdravlje, manjak hrane, manjak životnog prostora, nagomilavanje otrovnog i teško razgradivog otpada te ugrožavanje opstanka ključnih vrsta (veliki majmuni, pande i [[kit]]ovi) takođe su faktori koji utiču na ljudsko blagostanje. |
|||
То се дешава и кад фактори животне средине почну губити на свом квалитету у поређењу са потребама живих врста и то након промене абиотичких еколошких фактора (на пример, пораст температуре или смањење количине кише). |
|||
U proteklih nekoliko desetaka godina jasno se uočava sve veći uticaj čoveka na ekološke poremećaje. Zahvaljujući tehnološkom napretku i brzom priraštaju stanovništva ljudski rod ima mnogo veći upliv na svoje životno okruženje nego ijedan drugi faktor ekosistema. |
|||
То се такође дешава када животна средина почне негативно деловати на опстанак врста (или популације) услед појачане активности грабежљиваца (на пример, прекомерни риболов). Напокон, то се дешава и кад фактори околине почну негативно деловати на квалитет живота живих врста (или популације) услед пораста броја јединки (пренасељеност). |
|||
Neki od najčešće pominjanih primera ekoloških poremećaja su: |
|||
Еколошки поремећаји могу бити већи или мањи (и варирати у трајању од неколико месеци до неколико милиона година). Могу бити бити узроковани природним или људским факторима. Такође, могу захватити једну врсту или мањи број њих, а могу погодити и велик број њих (види чланак уништење врста). |
|||
* permsko-trijasko istrebljenje pre 250 miliona godina |
|||
* kredno-tercijarno istrebljenje pre 65 miliona godina |
|||
* globalno zagrevanje povezano sa efektom "staklene bašte". Zagrevanje može prouzrokovati poplave oko delta azijskih reka (vidi takođe ekoizbeglice), češće pojave ekstremnih vremenskih poremećaja i kvalitativne i kvantitativne promene u proizvodnje hrane |
|||
* pojava rupe u [[ozonski omotač|ozonskom omotaču]] |
|||
* [[krčenje šuma]] i povećanje pustinja, uz nestanak mnogih vrsta |
|||
* [[černobilska katastrofa|topljenje nuklearnog jezgra u Černobilju 1986.]] izazvalo je smrt mnogo ljudi i životinja i uzrokovalo brojne mutacije na ljudima i životinjama. Oblast oko nuklearke je napuštena zbog velike količine radijacije ispuštene pri topljenju jezgra. |
|||
== Reference == |
|||
На крају, еколошки поремећај може бити локални (као код изливања нафте) или глобални (пораст нивоа мора повезан за глобалним загревањем). |
|||
{{Reflist|colwidth=30em|refs= |
|||
<!-- |
|||
<ref name="Acot97">{{Cite journal |last=Acot |first=P. |title=The Lamarckian cradle of scientific ecology |journal=Acta Biotheoretica |volume=45 |issue=3–4 |pages=185–193 |year=1997 |doi=10.1023/A:1000631103244 }}</ref> |
|||
<ref name="Aguirre09">{{Cite journal |last=Aguirre |first=A. A. |title=Biodiversity and human health |journal=EcoHealth |year=2009 |doi=10.1007/s10393-009-0242-0 |volume=6 |pages=153–156 }}</ref> |
|||
У складу са наведеним степенима ограничености, локални поремећај може имати значајне или мање значајне последице које иду од угибања већег броја јединки па до потпуног уништења врста. Какав год био узрок, нестајање једне или више живих врста редовно узрокује поремећај у ланцу исхране са далекосежним последицама на опстанак осталих врста. У случају глобалног поремећаја последице могу бити далеко израженије; у неким нестанцима врста више од 90% врста које су живеле у одређеном времену изумрло је. Наравно, мора се напоменути да је нестанак одређених врста (као што су диносаури) довео до ослобађања одређеног станишта омогућивши појаву и диверсификацију сисара. Овде је еколошки поремећај, парадоксално, поспешио беодиверсификацију. |
|||
<ref name="Allee32">{{Cite book |last=Allee |first=W. C. |title=Animal Life and Social Growth |url=https://archive.org/details/animallifesocial00allerich |publisher=The Williams & Wilkins Company and Associates |location=Baltimore |year=1932}}</ref> |
|||
Понекад је еколошки поремећај ограниченог обима и без већих последица за екосистем. Али, најчешће те последице трају много дуже. У ствари, најчешће се ради о повезаном низу догађаја са завршним догађајем. На овој тачки није могућ повратак на претходно стабилно стање и ново стабилно стање ће се постепено васпоставити (види хомеореза). На крају, исто као што може изазвати нестанак врста, еколошки поремећај може смањити квалитет живота преосталих јединки. Према томе, иако се сматра да је разноврсност људског рода угрожена, неки сматрају да је нестанак људске врсте врло близу. Било како било, епидемије, загађење хране, негативан утицај онечишћења ваздуха на здравље, мањак хране, мањак животног простора, нагомилавање отровног и тешко разградивог отпада те угрожавање опстанка кључних врста (велики мајмуни, панде и китови) такође су фактори који утичу на људско благостање. |
|||
<ref name="Allee49">{{Cite book |last1=Allee |first1=W. C. |last2=Park |first2=O. |last3=Emerson |first3=A. E. |last4=Park |first4=T. |last5=Schmidt |first5=K. P. |title=Principles of Animal Ecology |publisher=W. B. Sunders, Co. |year=1949 |page=837 |url=http://www.archive.org/stream/principlesofanim00alle#page/n5/mode/2up |isbn=0-7216-1120-6}}</ref> |
|||
У протеклих неколико десетака година јасно се уочава све већи утицај човека на еколошке поремећаје. Захваљујући технолошком напретку и брзом прираштају становништва људски род има много већи уплив на своје животно окружење него иједан други фактор екосистема. |
|||
<ref name="Allègre95">{{Cite journal |last1=Allègre |first1=Claude J. |last2=Manhès |first2=Gérard |last3=Göpel |first3=Christa |title=The age of the Earth |journal=Geochimica et Cosmochimica Acta |volume=59 |issue=8 |year=1995 |pages=1455–1456 |doi=10.1016/0016-7037(95)00054-4 |bibcode=1995GeCoA..59.1445A}}</ref> |
|||
Неки од најчешће помињаних примера еколошких поремећаја су: |
|||
<ref name="Anderson61">{{Cite journal |last=Anderson |first=J. D. |title=The courtship behaviour of ''Ambystoma macrodactylum croceum'' |journal=Copeia |volume=2 |pages=132–139 |year=1961 |issue=2 |jstor=1439987}}</ref> |
|||
пермско-тријаско истребљење пре 250 милиона година |
|||
кредно-терцијарно истребљење пре 65 милиона година |
|||
глобално загревање повезано са ефектом "стаклене баште". Загревање може проузроковати поплаве око делта азијских река (види такође екоизбеглице), чешће појаве екстремних временских поремећаја и квалитативне и квантитативне промене у производње хране (види глобално загревање и пољопривреда) |
|||
појава рупе у озонском омотачу |
|||
крчење шума и повећање пустиња, уз нестанак многих врста |
|||
топљење нуклеарног језгра у Чернобиљу 1986. изазвало је смрт много људи и животиња и узроковало бројне мутације на људима и животињама. Област око нуклеарке је напуштена због велике количине радијације испуштене при топљењу језгра. |
|||
<ref name="Anderson95">{{Cite journal |last=Anderson|first=P. K. |title=Competition, predation, and the evolution and extinction of Stellar's sea cow, ''Hydrodamalis gigas'' |year=1995 |journal=Marine Mammal Science |volume=11 |issue=3 |pages=391–394 |doi=10.1111/j.1748-7692.1995.tb00294.x }}</ref> |
|||
[[ltg:Apleiczineiba]] |
|||
<ref name="Avise94">{{Cite book |last=Avise |first=J. |title=Molecular Markers, Natural History and Evolution |publisher=Kluwer Academic Publishers |year=1994 |url=http://books.google.com/books?id=2zYnQfnXNr8C |isbn=0-412-03771-8}}</ref> |
|||
[[af:Ekologie]] |
|||
[[als:Ökologie]] |
|||
<ref name="Avise00">{{Cite book |last=Avise |first=J. |title=Phylogeography: The History and Formation of Species |publisher=President and Fellows of Harvard College |year=2000 |url=http://books.google.com/books?id=lA7YWH4M8FUC |isbn=0-674-66638-0}}</ref> |
|||
[[an:Ecolochía]] |
|||
[[ar:علم البيئة]] |
|||
<ref name="Begon05">{{Cite book |last1=Begon |first1=M. |last2=Townsend |first2=C. R. |last3=Harper |first3=J. L. |title=Ecology: From Individuals to Ecosystems |year=2005 |edition=4th |publisher=Wiley-Blackwell |page=752 |isbn=1-4051-1117-8 |url=http://ca.wiley.com/WileyCDA/WileyTitle/productCd-1405111178.html}}</ref> |
|||
[[ast:Ecoloxía]] |
|||
[[az:Ekologiya]] |
|||
<ref name="Benson00">{{Cite journal |last=Benson |first=Keith R. |title=The emergence of ecology from natural history |journal=Endeavour |volume=24 |issue=2 |pages=59–62 |year=2000 |doi=10.1016/S0160-9327(99)01260-0 |pmid=10969480 }}</ref> |
|||
[[bat-smg:Ekuoluogėjė]] |
|||
[[be:Экалогія]] |
|||
<ref name="Berryman92">{{Cite journal |last=Berryman |first=A. A. |title=The origins and evolution of predator-prey theory |journal=Ecology |volume=73 |issue=5 |pages=1530–1535 |year=1992 |doi=10.2307/1940005 |jstor=1940005}}</ref> |
|||
[[be-x-old:Экалёгія]] |
|||
[[bg:Екология]] |
|||
<ref name="Beyer10">{{Cite journal |last1=Beyer |first1=Hawthorne, L. |last2=Haydon |first2=Daniel, T. |last3=Morales |first3=Juan M. |last4=Frair |first4=Jacqueline L. |last5=Hebblewhite |first5=Mark |last6=Mitchell |first6=Michael |last7=Matthiopoulos |first7=Jason |title=The interpretation of habitat preference metrics under use–availability designs |journal=Philosophical Transactions of the Royal Society B |volume=365 |issue=1550 |pages=2245–2254 |year=2010 |pmid=20566501 |pmc=2894962 |doi=10.1098/rstb.2010.0083 }}</ref> |
|||
[[bm:Kungodon]] |
|||
[[bn:পরিবেশবিজ্ঞান]] |
|||
<ref name="Boerner82">{{Cite journal |last=Boerner |first=R. E. J. |title=Fire and nutrient cycling in temperate ecosystems |journal=BioScience |volume=32 |issue=3 |pages=187–192 |year=1982 |doi=10.2307/1308941 |jstor=1308941}}</ref> |
|||
[[br:Ekologiezh]] |
|||
[[bs:Ekologija]] |
|||
<ref name="Boucher82">{{Cite journal |last=Boucher |first=D. H. |last2=James |first2=S. |last3=Keeler |first3=K. H. |title=The ecology of mutualism |journal=Annual Review of Ecology and Systematics |volume=13 |pages=315–347 |year=1982 |doi=10.1146/annurev.es.13.110182.001531 }}</ref> |
|||
[[ca:Ecologia]] |
|||
[[ceb:Ekolohiya]] |
|||
<ref name="Bronstein01">{{cite journal | last1=Bronstein | first1= J. L. | year=2001 | title=The exploitation of mutualisms | journal=Ecology Letters | volume=4 | pages=277–287 | doi=10.1046/j.1461-0248.2001.00218.x| issue=3 }}</ref> |
|||
[[co:Eculugia]] |
|||
[[cs:Ekologie]] |
|||
<ref name="Campbell06">{{Cite book |last=Campbell |first=Neil A. |last2=Williamson |first2=Brad |last3=Heyden |first3=Robin J. |title=Biology: Exploring Life |publisher=Pearson Prentice Hall |year=2006 |location=Boston, Massachusetts |url=http://www.phschool.com/el_marketing.html |isbn=0-13-250882-6}}</ref> |
|||
[[cv:Экологи]] |
|||
[[cy:Ecoleg]] |
|||
<ref name="Carpenter01">{{Cite journal |last1=Scheffer |first1=M. |last2=Carpenter |first2=S. |last3=Foley |first3=J. A. |last4=Walker |first4=B. |last5=Walker |first5=B. |title=Catastrophic shifts in ecosystems |journal=Nature |volume=413 |issue=6856 |pages=591–596 |url=http://bio.classes.ucsc.edu/bioe107/Scheffer%202001%20Nature.pdf |doi=10.1038/35098000 |pmid=11595939 |year=2001 |bibcode=2001Natur.413..591S}}</ref> |
|||
[[da:Økologi]] |
|||
[[de:Ökologie]] |
|||
<ref name="Catling05">{{Cite journal |last1=Catling |first1=D. C. |last2=Claire |first2=M. W. |title=How Earth's atmosphere evolved to an oxic state: A status report |journal=Earth and Planetary Science Letters |volume=237 |year=2005 |pages=1–20 |url=http://www.atmos.washington.edu/~davidc/papers_mine/Catling2005-EPSL.pdf |doi=10.1016/j.epsl.2005.06.013 |bibcode=2005E&PSL.237....1C}}</ref> |
|||
[[dv:އިކޮލޮޖީ]] |
|||
[[el:Οικολογία]] |
|||
<ref name="Ceballos02">{{Cite journal |last=Ceballos |first=G. |last2=Ehrlich |first2=P. R. |title=Mammal population losses and the extinction crisis |journal=Science |volume=296 |issue=5569 |pages=904–907 |year=2002 |url=http://epswww.unm.edu/facstaff/gmeyer/envsc330/CeballosEhrlichmammalextinct2002.pdf |accessdate=2010-03-16 |doi=10.1126/science.1069349 |pmid=11988573 |bibcode=2002Sci...296..904C}}</ref> |
|||
[[en:Ecology]] |
|||
[[eo:Ekologio]] |
|||
<ref name="Clark98">{{Cite journal |last1=Clark |first1=J. S. |last2=Fastie |first2=C. |last3=Hurtt |first3=G. |last4=Jackson |first4=S. T. |last5=Johnson |first5=C. |last6=King |first6=G. A. |first7=M. |last8=Lynch |first8=J. |last9=Pacala |first9=S. |title=Reid's paradox of rapid plant migration |journal=BioScience |volume=48 |issue=1 |year=1998 |pages=13–24 |url=http://www.mathstat.ualberta.ca/~mlewis/publications/25Clark1998B.pdf |doi=10.2307/1313224|display-authors=9 }}</ref> |
|||
[[es:Ecología]] |
|||
[[et:Ökoloogia]] |
|||
<ref name="Coleman04">{{Cite book |last1=Coleman |first1=D. C. |last2=Corssley |first2=D. A. |last3=Hendrix |first3=P. F. |title=Fundamentals of Soil Ecology |publisher=Academic Press |year=2004 |edition=2nd |isbn=0-12-179726-0 |url=http://books.google.com/books?id=pKKDJwu_OlkC}}</ref> |
|||
[[eu:Ekologia]] |
|||
[[fa:بومشناسی]] |
|||
<ref name="Cooper60">{{Cite journal |last=Cooper |first=C. F. |title=Changes in vegetation, structure, and growth of southwestern pine forests since white settlement |journal=Ecological Monographs |volume=30 |issue=2 |pages=130–164 |year=1960 |jstor=1948549}}</ref> |
|||
[[fi:Ekologia]] |
|||
[[fiu-vro:Ökoloogia]] |
|||
<ref name="Cooper61">{{Cite journal |last=Cooper |first=C. F. |title=The ecology of fire |journal=Scientific American |volume=204 |issue=4 |pages=150–160 |year=1961 |doi=10.1038/scientificamerican0461-150 }}</ref> |
|||
[[fr:Écologie]] |
|||
[[fur:Ecologjie]] |
|||
<ref name="Cooper10">{{Cite journal |last=Cooper |first=W. E. |last2=Frederick |first2=W. G. |title=Predator lethality, optimal escape behavior, and autotomy |journal=Behavioral Ecology |volume=21 |issue=1 |pages=91–96 |year=2010 |doi=10.1093/beheco/arp151 }}</ref> |
|||
[[fy:Ekology]] |
|||
[[ga:Éiceolaíocht]] |
|||
<ref name="Cox00">{{Cite journal |last1=Cox |first1=Peter M. |last2=Betts |first2=Richard A. |last3=Jones |first3=Chris D. |last4=Spall |first4=Steven A. |last5=Totterdell |first5=Ian J. |title=Acceleration of global warming due to carbon-cycle feedbacks in a coupled climate model |journal=Nature |volume=408 |pages=184–187 |year=2000 |url=http://quercus.igpp.ucla.edu/teaching/papers_to_read/cox_etal_nat_00.pdf |doi=10.1038/35041539 |pmid=11089968 |issue=6809 }}</ref> |
|||
[[gd:Eigeòlas]] |
|||
[[gl:Ecoloxía]] |
|||
<ref name="Cronk01">{{Cite book |last1=Cronk |first1=J. K. |last2=Fennessy |first2=M. S. |title=Wetland Plants: Biology and Ecology |location=Washington, D.C. |publisher=Lewis Publishers |year=2001 |url=http://books.google.com/books?id=FNI1GFbH2eQC |isbn=1-56670-372-7}}</ref> |
|||
[[gv:Eggoaylleeaght]] |
|||
[[haw:Kālaikaiaola]] |
|||
<ref name=Darwin>{{Cite book |last=Darwin |first=Charles |authorlink=Charles Darwin |year=1859 |title=On the Origin of Species |location=London, UK |publisher=John Murray |edition=1st |page=1 |url=http://darwin-online.org.uk/content/frameset?itemID=F373&viewtype=text&pageseq=16 |isbn=0-8014-1319-2}}</ref> |
|||
[[he:אקולוגיה]] |
|||
[[hi:पारिस्थितिकी]] |
|||
<ref name="Daubenmire75">{{Cite journal |last=Daubenmire |first=R. |title=Floristic plant geography of eastern Washington and northern Idaho |journal=Journal of Biogeography |volume=2 |issue=1 |pages=1–18 |year=1975 |doi=10.2307/3038197 |jstor=3038197}}</ref> |
|||
[[hif:Ecology]] |
|||
[[hr:Ekologija]] |
|||
<ref name="Davic04">{{Cite journal |last1=Davic |first1=R. D. |last2=Welsh |first2=H. H. |title=On the ecological role of salamanders |journal=Annual Review of Ecology and Systematics |volume=35 |pages=405–434 |year=2004 |url=http://www.fs.fed.us/psw/publications/welsh/captured/psw_2004_welsh008.pdf |doi=10.1146/annurev.ecolsys.35.112202.130116 }}</ref> |
|||
[[ht:Ekoloji]] |
|||
[[hu:Ökológia]] |
|||
<ref name="David03">{{Cite journal |last=Davic |first=R. D. |title=Linking keystone species and functional groups: a new operational definition of the keystone species concept |journal=Conservation Ecology |volume=7 |issue=1 |pages=r11 |year=2003 |url=http://www.consecol.org/vol7/iss1/resp11/ }}</ref> |
|||
[[hy:Էկոլոգիա]] |
|||
[[ia:Ecologia]] |
|||
<ref name="Davidson06">{{Cite journal |last1=Davidson |first1=Eric A. |last2=Janssens |first2=Ivan A. |title=Temperature sensitivity of soil carbon decomposition and feedbacks to climate change |journal=Nature |volume=440 |pages=165–173 |year=2006 |doi=10.1038/nature04514 |pmid=16525463 |issue=7081 |bibcode=2006Natur.440..165D}}</ref> |
|||
[[id:Ekologi]] |
|||
[[ie:Ecologie]] |
|||
<ref name="de Groot02">{{Cite journal |last=de Groot |first=R. S. |last2=Wilson |first2=M. A. |last3=Boumans |first3=R. M. J. |title=A typology for the classification, description and valuation of ecosystem functions, goods and services |journal=Ecological Economics |volume=41 |issue=3 |pages=393–408 |year=2002 |url=http://yosemite.epa.gov/SAB/sabcvpess.nsf/e1853c0b6014d36585256dbf005c5b71/1c7c986c372fa8d485256e29004c7084/$FILE/deGroot%20et%20al.pdf |doi=10.1016/S0921-8009(02)00089-7 }}</ref> |
|||
[[io:Ekologio]] |
|||
[[is:Vistfræði]] |
|||
<ref name="DeLong09">{{Cite journal |last=DeLong |first=E. F. |title=The microbial ocean from genomes to biomes |journal=Nature |volume=459 |pages=200–206 |year=2009 |url=http://researchpages.net/media/resources/2009/07/30/nature08059.pdf |doi=10.1038/nature08059 |pmid=19444206 |issue=7244 |bibcode=2009Natur.459..200D}}</ref> |
|||
[[it:Ecologia]] |
|||
[[ja:生態学]] |
|||
<ref name="Dingle96">{{Cite book |last=Dingle |first=H. |title=Migration: The Biology of Life on the Move |publisher=Oxford University Press |isbn=0-19-509723-8 |page=480 |url=http://books.google.com/books?id=adguyA_ZlAMC|date=1996-01-18 }}</ref> |
|||
[[jv:Ékologi]] |
|||
[[ka:ეკოლოგია]] |
|||
<ref name="Duffy07">{{Cite journal |last1=Duffy |first1=J. Emmett |last2=Cardinale |first2=Bradley J. |last3=France |first3=Kristin E. |last4=McIntyre |first4=Peter B. |last5=Thébault |first5=Elisa |last6=Loreau |first6=Michel |title=The functional role of biodiversity in ecosystems: incorporating trophic complexity |journal=Ecology Letters |volume=10 |issue=6 |pages=522–538 |year=2007 |doi=10.1111/j.1461-0248.2007.01037.x |pmid=17498151 }}</ref> |
|||
[[kl:Økologi]] |
|||
[[ko:생태학]] |
|||
<ref name="Eastwood04">{{Cite journal |last=Eastwood |first=R. |title=Successive replacement of tending ant species at aggregations of scale insects (Hemiptera: Margarodidae and Eriococcidae) on ''Eucalyptus'' in south-east Queensland |journal=Australian Journal of Entomology |volume=43 |pages=1–4 |year=2004 |url=http://www.oeb.harvard.edu/faculty/pierce/people/eastwood/resources/pdfs/Scale-ant2004.pdf |doi=10.1111/j.1440-6055.2003.00371.x }}</ref> |
|||
[[ku:Ekolojî]] |
|||
[[ky:Экология]] |
|||
<ref name="Edwards83">{{Cite journal |last=Edwards |first=J. |last2=Fraser |first2=K. |title=Concept maps as reflectors of conceptual understanding |journal=Research in Science Education |volume=13 |pages=19–26 |year=1983 |doi=10.1007/BF02356689 |bibcode=1983RScEd..13...19E}}</ref> |
|||
[[la:Oecologia]] |
|||
[[lad:Ekolojiya]] |
|||
<ref name="Egerton01">{{Cite journal |last=Egerton |first=F. N. |title=A history of the ecological sciences: early Greek origins |journal=Bulletin of the Ecological Society of America |volume=82 |issue=1 |pages=93–97 |year=2001 |url=http://esapubs.org/bulletin/current/history_list/history_part1.pdf |format=PDF }}</ref> |
|||
[[lb:Ecologie]] |
|||
[[lmo:Eculugia]] |
|||
<ref name="Egerton07">{{Cite journal |last=Egerton |first=F. N. |title=A history of the ecological sciences, part 23: Linnaeus and the economy of nature |journal=Bulletin of the Ecological Society of America |volume=88 |issue=1 |pages=72–88 |year=2007 |doi=10.1890/0012-9623(2007)88[72:AHOTES]2.0.CO;2 |issn=0012-9623}}</ref> |
|||
[[lo:ນິເວດສາດ]] |
|||
[[lt:Ekologija]] |
|||
<ref name="Egerton07b">{{Cite journal |last=Egerton |first=Frank N. |title=Understanding food chains and food webs, 1700–1970 |year=2007 |journal=Bulletin of the Ecological Society of America |volume=88 |pages=50–69 |doi=10.1890/0012-9623(2007)88[50:UFCAFW]2.0.CO;2 |issn=0012-9623}}</ref> |
|||
[[lv:Ekoloģija]] |
|||
[[mdf:Экологиесь]] |
|||
<ref name="Emmerson">{{Cite journal |last1=Emmerson |first1=M. |last2=Yearsley |first2=J. M. |title=Weak interactions, omnivory and emergent food-web properties |journal=Philosophical Transactions of the Royal Society B |volume=271 |issue=1537 |pages=397–405 |doi=10.1098/rspb.2003.2592 |year=2004 |url=http://www.ucc.ie/people/memmers/pdfs/Emmerson.Yearsley.Proc.Roy.Soc.B.2004.pdf}}</ref> |
|||
[[mg:Ekolojia]] |
|||
[[mi:Mātauranga taupuhi kaiao]] |
|||
<ref name="Ernest03">{{Cite journal |last1=Morgan Ernest |first1=S. K. |last3=Brown |first3=James H. |last4=Charnov |first4=Eric L. |last5=Gillooly |first5=James F. |last6=Savage |first6=Van M. |last7=White |first7=Ethan P. |last8=Smith |first8=Felisa A. |last9=Hadly |first9=Elizabeth A. |title=Thermodynamic and metabolic effects on the scaling of production and population energy use |journal=Ecology Letters |volume=6 |issue=11 |year=2003 |pages=990–995 |url=https://www.msu.edu/~maurerb/Ernest_etal_2003.pdf |doi=10.1046/j.1461-0248.2003.00526.x |last2=Enquist |first2=Brian J. |last10=Haskell |first10=John P. |last11=Lyons |first11=S. Kathleen |last12=Maurer |first12=Brian A. |last13=Niklas |first13=Karl J. |last14=Tiffney |first14=Bruce }}</ref> |
|||
[[mk:Екологија]] |
|||
[[ml:പരിതഃസ്ഥിതിക ശാസ്ത്രം]] |
|||
<ref name="Etemad01">{{Cite journal |last1=Etemad-Shahidi |first1=A. |last2=Imberger |first2=J. |title=Anatomy of turbulence in thermally stratified lakes |journal=Limnolology and Oceanography |volume=46 |issue=5 |year=2001 |pages=1158–1170 |url=http://nospam.aslo.org/lo/toc/vol_46/issue_5/1158.pdf |doi=10.4319/lo.2001.46.5.1158 }}</ref> |
|||
[[mn:Экологи]] |
|||
[[ms:Ekologi]] |
|||
<ref name="Evans99">{{Cite journal |last=Evans |first=D. H. |last2=Piermarini |first2=P. M. |last3=Potts |first3=W. T. W. |title=Ionic transport in the fish gill epithelium |journal=Journal of Experimental Zoology |volume=283 |issue=7 |pages=641–652 |year=1999 |url=http://people.biology.ufl.edu/devans/DHEJEZ.pdf |doi=10.1002/(SICI)1097-010X(19990601)283:7<641::AID-JEZ3>3.0.CO;2-W }}</ref> |
|||
[[mt:Ekoloġija]] |
|||
[[new:इकोलोजी]] |
|||
<ref name="Falkowoski08">{{Cite journal |last1=Falkowski |first1=P. G. |last2=Fenchel |first2=T. |last3=Delong |first3=E. F. |title=The microbial engines that drive Earth's biogeochemical cycles |pmid=18497287 |journal=Science |volume=320 |issue=5879 |pages=1034–1039 |year=2008 |doi=10.1126/science.1153213 |bibcode=2008Sci...320.1034F}}</ref> |
|||
[[nl:Ecologie]] |
|||
[[nn:Økologi]] |
|||
<ref name="Fisher06">{{Cite journal |last1=Fischer |first1=J. |last2=Lindenmayer |first2=D. B. |last3=Manning |first3=A. D. |title=Biodiversity, ecosystem function, and resilience: ten guiding principles for commodity production landscapes |journal=Frontiers in Ecology and the Environment |volume=4 |issue=2 |pages=80–86 |year=2006 |url=http://www.tecniflora.com.br/1_-_Guidelines_commodity_production.pdf |doi=10.1890/1540-9295(2006)004[0080:BEFART]2.0.CO;2 |issn=1540-9295}}</ref> |
|||
[[no:Økologi]] |
|||
[[nov:Ekologia]] |
|||
<ref name="Flematti04">{{Cite journal |last=Flematti |first=Gavin R. |last2=Ghisalberti |first2=Emilio L. |last3=Dixon |first3=Kingsley W. |last4=Trengove |first4=R. D. |title=A compound from smoke that promotes seed germination |journal=Science |volume=305 |issue=5686 |page=977 |year=2004 |url=http://www.sciencemag.org/content/305/5686/977.full.pdf?sid=f51e6d8f-5ad8-4a3a-90da-824b5c3a2c58 |format=PDF |doi=10.1126/science.1099944 |pmid=15247439}}</ref> |
|||
[[nrm:Êcologie]] |
|||
[[oc:Ecologia]] |
|||
<ref name="Folke04">{{Cite journal |last1=Folke |first1=C. |last2=Carpenter |first2=S. |last3=Walker |first3=B. |last4=Scheffer |first4=M. |last5=Elmqvist |first5=T. |last6=Gunderson |first6=L. |title=Regime shifts, resilience, and biodiversity in ecosystem management |journal=Annual Review of Ecology and Systematics |year=2004 |volume=35 |pages=557–581 |doi=10.1146/annurev.ecolsys.35.021103.105711 |url=http://www.colorado.edu/AmStudies/lewis/ecology/ecobiodiver.pdf |last7=Holling |first7=C.S. |jstor=2096802}}</ref> |
|||
[[pih:Ekolojii]] |
|||
[[pl:Ekologia]] |
|||
<ref name="Forbes1887">{{Cite journal |last=Forbes |first=S. |title=The lake as a microcosm |journal=Bulletin of the Scientific Association |pages=77–87 |location=Peoria, IL |year=1887 |url=http://www.uam.es/personal_pdi/ciencias/scasado/documentos/Forbes.PDF }}</ref> |
|||
[[pnb:ایکالوجی]] |
|||
[[ps:چاپېریالپوهنه]] |
|||
<ref name="Foster08">{{Cite journal |last1=Foster |first1=J. B. |last2=Clark |first2=B. |title=The sociology of ecology: ecological organicism versus ecosystem ecology in the social construction of ecological science, 1926–1935 |journal=Organization & Environment |volume=21 |issue=3 |pages=311–352 |year=2008 |url=http://ibcperu.org/doc/isis/10408.pdf |doi=10.1177/1086026608321632 }}</ref> |
|||
[[pt:Ecologia]] |
|||
[[qu:Kawsay pacha yachay]] |
|||
<ref name="Friederichs58">{{Cite journal |doi=10.2307/1929981 |last=Friederichs |first=K. |title=A definition of ecology and some thoughts about basic concepts |journal=Ecology |volume=39 |issue=1 |pages=154–159 |year=1958 |jstor=1929981}}</ref> |
|||
[[ro:Ecologie]] |
|||
[[ru:Экология]] |
|||
<ref name="Friedman04">{{Cite journal |last=Friedman |first=J. |last2=Harder |first2=L. D. |title=Inflorescence architecture and wind pollination in six grass species |journal=Functional Ecology |volume=18 |issue=6 |pages=851–860 |year=2004 |url=http://www.bio.ucalgary.ca/contact/faculty/pdf/FriedmanHarder2004.pdf |doi=10.1111/j.0269-8463.2004.00921.x }}</ref> |
|||
[[rue:Еколоґія]] |
|||
[[sah:Экология]] |
|||
<ref name="Garren43">{{Cite journal |last=Garren |first=K. H. |title=Effects of fire on vegetation of the southeastern United States |journal=Botanical Review |volume=9 |issue=9 |pages=617–654 |year=1943 |doi=10.1007/BF02872506 }}</ref> |
|||
[[scn:Ecoluggìa]] |
|||
[[sco:Ecologie]] |
|||
<ref name="Garnter10">{{Cite journal |last1=Gartner |first1=Gabriel E.A. |last2=Hicks |first2=James W. |last3=Manzani |first3=Paulo R. |last4=Andrade |first4=Denis V. |last5=Abe |first5=Augusto S. |last6=Wang |first6=Tobias |last7=Secor |first7=Stephen M. |last8=Garland Jr. |first8=Theodore |displayauthors=3 |title=Phylogeny, ecology, and heart position in snakes |journal=Physiological and Biochemical Zoology |volume=83 |issue=1 |pages=43–54 |year=2010 |url=http://www.naherpetology.org/pdf_files/1407.pdf |doi=10.1086/648509 |pmid=19968564 }}</ref> |
|||
[[simple:Ecology]] |
|||
[[sk:Ekológia]] |
|||
<ref name="Ghilarov95">{{Cite journal |last=Ghilarov |first=A. M. |title=Vernadsky's biosphere concept: an historical perspective |journal=The Quarterly Review of Biology |volume=70 |issue=2 |pages=193–203 |year=1995 |doi=10.1086/418982 |jstor=3036242}}</ref> |
|||
[[sl:Ekologija]] |
|||
[[sq:Ekologjia]] |
|||
<ref name="Gilbert90">{{Cite book |last=Gilbert |first=F. S. |title=Insect life cycles: Genetics, evolution, and co-ordination |publisher=Springer-Verlag |year=1990 |location=New York, NY |page=258 |url=http://books.google.com/?id=2jIgAQAAMAAJ&q=Insect+Life+Cycles:+Genetics,+Evolution,+and+Co-ordination&dq=Insect+Life+Cycles:+Genetics,+Evolution,+and+Co-ordination |isbn=0-387-19550-5}}</ref> |
|||
[[sr:Екологија]] |
|||
[[su:Ékologi]] |
|||
<ref name="Gleason26">{{Cite journal |last=Gleason |first=H. A. |title=The individualistic concept of the plant association |journal=Bulletin of the Torrey Botanical Club |year=1926 |volume=53 |issue=1 |pages=7–26 |url=http://www.ecologia.unam.mx/laboratorios/comunidades/pdf/pdf%20curso%20posgrado%20Elena/Tema%201/gleason1926.pdf |doi=10.2307/2479933 |jstor=2479933 }}</ref> |
|||
[[sv:Ekologi]] |
|||
[[ta:சூழ்நிலையியல்]] |
|||
<ref name="Goldblatt06">{{Cite journal |last1=Goldblatt |first1=Colin |last2=Lenton |first2=Timothy M. |last3=Watson |first3=Andrew J. |title=Bistability of atmospheric oxygen and the Great Oxidation |journal=Nature |volume=443 |pages=683–686 |year=2006 |url=http://lgmacweb.env.uea.ac.uk/ajw/Reprints/goldblatt_et_al_2006.pdf |doi=10.1038/nature05169 |pmid=17036001 |issue=7112 |bibcode=2006Natur.443..683G}}</ref> |
|||
[[te:జీవావరణ శాస్త్రము]] |
|||
[[tg:Экология]] |
|||
<ref name="Goodland75">{{Cite journal |last=Goodland |first=R. J. |title=The tropical origin of ecology: Eugen Warming's jubilee |journal=Oikos |volume=26 |issue=2 |pages=240–245 |year=1975 |doi=10.2307/3543715 |jstor=3543715}}</ref> |
|||
[[th:นิเวศวิทยา]] |
|||
[[tk:Ekologiýa]] |
|||
<ref name="Goubitz03">{{Cite journal |last1=Goubitz |first1=S. |last2=Werger |first2=M. J. A. |last3=Ne'eman |first3=G. |title=Germination response to fire-related factors of seeds from non-serotinous and serotinous cones |journal=Plant Ecology |volume=169 |issue=2 |pages=195–204 |year=2009 |doi=10.1023/A:1026036332277 }}</ref> |
|||
[[tl:Ekolohiya]] |
|||
[[tr:Ekoloji]] |
|||
<ref name="Gould82">{{Cite journal |last1=Gould |first1=Stephen J. |last2=Vrba |first2=Elizabeth S. |title=Exaptation–a missing term in the science of form |journal=Paleobiology |volume=8 |issue=1 |year=1982 |pages=4–15 }}</ref> |
|||
[[tt:Экология]] |
|||
[[uk:Екологія]] |
|||
<ref name="Grace04">{{Cite journal |last=Grace |first=J. |title=Understanding and managing the global carbon cycle |journal=Journal of Ecology |volume=92 |pages=189–202 |year=2004 |doi=10.1111/j.0022-0477.2004.00874.x |issue=2}}</ref> |
|||
[[ur:بيئيات]] |
|||
[[vi:Sinh thái học]] |
|||
<ref name="Gross04">{{Cite journal |last1=Gross |first1=M. |year=2004 |title=Human geography and ecological sociology: the unfolding of human ecology, 1890 to 1930 – and beyond |journal=Social Science History |volume=28 |issue=4 |pages=575–605 |url=http://ssh.dukejournals.org/cgi/content/abstract/28/4/575 |doi=10.1215/01455532-28-4-575}}</ref> |
|||
[[war:Ekolohiya]] |
|||
[[yi:עקאלאגיע]] |
|||
<ref name="Hamner85">{{Cite journal |last=Hamner |first=W. M. |title=The importance of ethology for investigations of marine zooplankton |journal=Bulletin of Marine Science |volume=37 |issue=2 |pages=414–424 |year=1985 |url=http://www.ingentaconnect.com/content/umrsmas/bullmar/1985/00000037/00000002/art00005 }}</ref> |
|||
[[zh:生态学]] |
|||
[[zh-min-nan:Seng-thài-ha̍k]] |
|||
<ref name="Hammond09">{{Cite book |last=Hammond |first=H. |title=Maintaining Whole Systems on the Earth's Crown: Ecosystem-based Conservation Planning for the Boreal Forest |location=Slocan Park, BC |publisher=Silva Forest Foundation |year=2009 |page=380 |url=http://www.silvafor.org/crown |isbn=978-0-9734779-0-0}}</ref> |
|||
[[zh-yue:生態學]] |
|||
<ref name="Hanski98">{{Cite journal |last=Hanski |first=I. |title=Metapopulation dynamics |journal=Nature |volume=396 |pages=41–49 |year=1998 |url=http://www.helsinki.fi/~ihanski/Articles/Nature%201998%20Hanski.pdf |doi=10.1038/23876 |issue=6706|bibcode=1998Natur.396...41H }}</ref> |
|||
<ref name="Hanski04">{{Cite book |editor-last=Hanski |editor-first=I. |editor2-last=Gaggiotti |editor2-first=O. E. |title=Ecology, Genetics and Evolution of Metapopulations |publisher=Elsevier Academic Press |year=2004 |location=Burlington, MA |url=http://books.google.com/books?id=EP8TAQAAIAAJ |isbn=0-12-323448-4}}</ref> |
|||
<ref name="Harder09">{{Cite journal |last1=Harder |first1=L. D. |last2=Johnson |first2=S. D. |title=Darwin's beautiful contrivances: evolutionary and functional evidence for floral adaptation |journal=New Phytologist |volume=183 |issue=3 |pages=530–545 |year=2009 |url=http://www.bio.ucalgary.ca/contact/faculty/pdf/Harder_Johnson_09.pdf |doi=10.1111/j.1469-8137.2009.02914.x |pmid=19552694 }}</ref> |
|||
<ref name="Hardesty75">{{Cite journal |doi=10.1007/BF01552263 |first=Hardesty |last=D. L. |title=The niche concept: suggestions for its use in human ecology |journal=Human Ecology |volume=3 |issue=2 |pages=71–85 |year=1975 |jstor=4602315}}</ref> |
|||
<ref name="Hardin60">{{Cite journal |last=Hardin |first=G. |title=The competitive exclusion principal |year=1960 |journal=Science |volume=131 |issue=3409 |pages=1292–1297 |doi=10.1126/science.131.3409.1292 |pmid=14399717 |bibcode=1960Sci...131.1292H}}</ref> |
|||
<ref name="Hariston93">{{Cite journal |last1=Hairston Jr. |first1=N. G. |last2=Hairston Sr. |first2=N. G. |title=Cause-effect relationships in energy flow, trophic structure, and interspecific interactions |journal=The American Naturalist |volume=142 |issue=3 |pages=379–411 |year=1993 |url=http://limnology.wisc.edu/courses/zoo955/Spring2005/food%20web%20seminar%20papers/hairston93AmNat.pdf |doi=10.1086/285546}}</ref> |
|||
<ref name="Hasiotis03">{{Cite journal |last=Hasiotis |first=S. T. |title=Complex ichnofossils of solitary and social soil organisms: Understanding their evolution and roles in terrestrial paleoecosystems |journal=Palaeogeography, Palaeoclimatology, Palaeoecology |volume=192 |issue=2 |pages=259–320 |year=2003 |doi=10.1016/S0031-0182(02)00689-2 }}</ref> |
|||
<ref name="Hastings07">{{Cite journal |last1=Hastings |first1=Alan |last2=Byers |first2=James E. |last3=Crooks |first3=Jeffrey A. |last4=Cuddington |first4=Kim |last5=Jones |first5=Clive G. |last6=Lambrinos |first6=John G. |last7=Talley |first7=Theresa S. |last8=Wilson |first8=William G. |title=Ecosystem engineering in space and time |journal=Ecology Letters |volume=10 |issue=2 |pages=153–164 |year=2007 |doi=10.1111/j.1461-0248.2006.00997.x |pmid=17257103 }}</ref> |
|||
<ref name="Hawkins01">{{Cite journal |last=Hawkins |first=B. A. |title=Ecology's oldest pattern |journal=Endeavor |volume=25 |issue=3 |page=133 |year=2001 |doi=10.1016/S0160-9327(00)01369-7 }}</ref> |
|||
<ref name="Hector02">{{Cite journal |last1=Hector |first1=A. |last2=Hooper |first2=R. |title=Darwin and the first ecological experiment |journal=Science |volume=295 |pages=639–640 |year=2002 |doi=10.1126/science.1064815 |pmid=11809960 |issue=5555 }}</ref> |
|||
<ref name="Heiman08">{{Cite journal |last=Heimann |first=Martin |last2=Reichstein |first2=Markus |title=Terrestrial ecosystem carbon dynamics and climate feedbacks |journal=Nature |volume=451 |issue=7176 |pages=289–292 |year=2008 |url=http://courses.washington.edu/ocean450/Discussion_Topics_Papers/Heinmann_clim_chng_08.pdf |doi=10.1038/nature06591 |pmid=18202646 |bibcode=2008Natur.451..289H}}</ref> |
|||
<ref name="Herre99">{{Cite journal |last1=Herre |first1=E. A. |last2=Knowlton |first2=N. |last3=Mueller |first3=U. G. |last4=Rehner |first4=S. A. |title=The evolution of mutualisms: exploring the paths between conflict and cooperation |journal=Trends in Ecology and Evolution |volume=14 |issue=2 |pages=49–53 |year=1999 |url=http://www.biology.lsu.edu/webfac/kharms/HerreEA_etal_1999_TREE.pdf |doi=10.1016/S0169-5347(98)01529-8 |pmid=10234251 }}</ref> |
|||
<ref name="Hinchman07">{{Cite journal |last1=Hinchman |first1=L. P. |last2=Hinchman |first2=S. K. |title=What we owe the Romantics |journal=Environmental Values |volume=16 |issue=3 |pages=333–354 |year=2007 |doi=10.3197/096327107X228382 }}</ref> |
|||
<ref name="Holling01">{{Cite journal |last=Holling |first=C. S. |title=Understanding the complexity of economic, ecological, and social systems |journal=Ecosystems |volume=4 |issue=5 |pages =390–405 |year=2004 |doi=10.1007/s10021-001-0101-5 }}</ref> |
|||
<ref name="Holling73">{{Cite journal |last=Holling |first=C. S. |title=Resilience and stability of ecological systems |journal=Annual Review of Ecology and Systematics |volume=4 |issue=1 |pages=1–23 |year=1973 |jstor=2096802 |doi=10.1146/annurev.es.04.110173.000245}}</ref> |
|||
<ref name="Hughes75">{{Cite journal |last=Hughes |first=J. D. |title=Ecology in ancient Greece |journal=Inquiry |volume=18 |issue=2 |pages=115–125 |year=1975 |url=http://www.informaworld.com/smpp/content~db=all~content=a902027058 |doi=10.1080/00201747508601756}}</ref> |
|||
<ref name="Hughes85">{{Cite journal |last=Hughes |first=J. D. |title=Theophrastus as ecologist |journal=Environmental Review |volume=9 |issue=4 |pages=296–306 |year=1985 |doi=10.2307/3984460 |jstor=3984460}}</ref> |
|||
<ref name="Hughes08">{{Cite journal |last=Hughes |first=D. P. |last2=Pierce |first2=N. E. |last3=Boomsma |first3=J. J. |title=Social insect symbionts: evolution in homeostatic fortresses |journal=Trends in Ecology & Evolution |volume=23 |issue=12 |pages=672–677 |year=2008 |url=http://www.csub.edu/~psmith3/Teaching/discussion3C.pdf |doi=10.1016/j.tree.2008.07.011 |pmid=18951653 }}</ref> |
|||
<ref name="Hughes10">{{Cite journal |last=Hughes |first=A. R. |title=Disturbance and diversity: an ecological chicken and egg problem |journal=Nature Education Knowledge |volume=1 |issue=8 |page=26 |url=http://www.nature.com/scitable/knowledge/library/disturbance-and-diversity-an-ecological-chicken-and-13256228 }}</ref> |
|||
<ref name="Humphreys97">{{Cite journal |last1=Humphreys |first1=N. J. |last2=Douglas |first2=A. E. |title=Partitioning of symbiotic bacteria between generations of an insect: a quantitative study of a ''Buchnera'' sp. in the pea aphid (''Acyrthosiphon pisum'') reared at different temperatures |journal=Applied and Environmental Microbiology |volume=63 |issue=8 |pages=3294–3296 |year=1997 |pmid=16535678 |pmc=1389233 }}</ref> |
|||
<ref name="Hutchinson57">{{Cite book |last=Hutchinson |first=G. E. |title=A Treatise on Limnology |url=https://archive.org/details/treatiseonlimnol0002hutc_o1t3 |publisher=Wiley |year=1957 |location=New York, NY |page=[https://archive.org/details/treatiseonlimnol0002hutc_o1t3/page/1015 1015] |isbn=0-471-42572-9}}</ref> |
|||
<ref name="Hutchinson57b">{{Cite journal |last=Hutchinson |first=G. E. |title=Concluding remarks |journal=Cold Spring Harbor Symposia on Quantitative Biology |volume=22 |pages=415–427 |year=1957 |url=http://symposium.cshlp.org/content/22/415.full.pdf+html |doi=10.1101/SQB.1957.022.01.039}}</ref> |
|||
<ref name="igamberdiev06">{{Cite journal |last=Igamberdiev |first=Abir U. |last2=Lea |first2=P. J. |title=Land plants equilibrate O<sub>2</sub> and CO<sub>2</sub> concentrations in the atmosphere |journal=Photosynthesis Research |volume=87 |issue=2 |pages=177–194 |year=2006 |url=http://www.mun.ca/biology/igamberdiev/PhotosRes_CO2review.pdf |doi=10.1007/s11120-005-8388-2 |pmid=16432665 }}</ref> |
|||
<ref name="Irwin10">{{cite journal |last1=Irwin |first1=Rebecca E. |last2=Bronstein |first2=Judith L. |last3=Manson |first3=Jessamyn S. |last4=Richardson |first4=Leif |title=Nectar robbing: Ecological and evolutionary perspectives |journal=Annual Review of Ecology, Evolution, and Systematics |year=2010 |volume=41 |issue=2 |pages=271–292 |doi=10.1146/annurev.ecolsys.110308.120330}}</ref> |
|||
<ref name="Itô91">{{Cite journal |last=Itô |first=Y. |title=Development of ecology in Japan, with special reference to the role of Kinji Imanishi |journal=Journal of Ecological Research |volume=6 |issue=2 |pages=139–155 |year=1991 |doi=10.1007/BF02347158 }}</ref> |
|||
<ref name="Ives04">{{Cite journal |last1=Ives |first1=A. R. |last2=Cardinale |first2=B. J. |last3=Snyder |first3=W. E. |title=A synthesis of subdisciplines: Predator–prey interactions, and biodiversity and ecosystem functioning |journal=Ecology Letters |volume=8 |issue=1 |pages=102–116 |year=2004 |url=http://www.lifesci.ucsb.edu/eemb/labs/cardinale/pdfs/ives_ecol_lett_2005.pdf |doi=10.1111/j.1461-0248.2004.00698.x }}</ref> |
|||
<ref name="Jacobsen08">{{Cite journal |last=Jacobsen |first=D. |title=Low oxygen pressure as a driving factor for the altitudinal decline in taxon richness of stream macroinvertebrates |journal=Oecologia |volume=154 |issue=4 |pages=795–807 |year=2008 |doi=10.1007/s00442-007-0877-x |pmid=17960424 }}</ref> |
|||
<ref name="Johnson04">{{Cite journal |last=Johnson |first=J. B. |last2=Omland |first2=K. S. |title=Model selection in ecology and evolution |journal=Trends in Ecology and Evolution |volume=19 |issue=2 |pages=101–108 |year=2004 |url=http://faculty.washington.edu/skalski/classes/QERM597/papers/Johnson%20and%20Omland.pdf |doi=10.1016/j.tree.2003.10.013 |pmid=16701236 }}</ref> |
|||
<ref name="Johnson07">{{Cite journal |last1=Johnson |first1=M. T. |last2=Strinchcombe |first2=J. R. |title=An emerging synthesis between community ecology and evolutionary biology |journal=Trends in Ecology and Evolution |volume=22 |issue=5 |pages=250–257 |year=2007 |doi=10.1016/j.tree.2007.01.014 |pmid=17296244 }}</ref> |
|||
<ref name="Jones94">{{Cite journal |last1=Jones |first1=Clive G. |last2=Lawton |first2=John H. |last3=Shachak |first3=Moshe |title=Organisms as ecosystem engineers |journal=Oikos |volume=69 |issue=3 |pages=373–386 |year=1994 |doi=10.2307/3545850 |jstor=3545850}}</ref> |
|||
<ref name="Karban08">{{Cite journal |last=Karban |first=R. |title=Plant behaviour and communication |journal=Ecology Letters |volume=11 |issue=7 |pages=727–739 |year=2008 |pmid=18400016 |doi=10.1111/j.1461-0248.2008.01183.x }}</ref> |
|||
<ref name="Kastak98">{{Cite journal |last1=Kastak |first1=D. |last2=Schusterman |first2=R. J. |title=Low-frequency amphibious hearing in pinnipeds: Methods, measurements, noise, and ecology |journal=Journal of the Acoustical Society of America |volume=103 |issue=4 |pages=2216–2228 |year=1998 |doi=10.1121/1.421367 |pmid=9566340 |bibcode=1998ASAJ..103.2216K}}</ref> |
|||
<ref name="Kiers06">{{Cite journal |last1=Kiers |first1=E. T. |last2=van der Heijden |first2=M. G. A. |title=Mutualistic stability in the arbuscular mycorrhizal symbiosis: Exploring hypotheses of evolutionary cooperation |journal=Ecology |volume=87 |issue=7 |pages=1627–1636 |year=2006 |url=http://people.umass.edu/lsadler/adlersite/kiers/Kiers_Ecology_2006.pdf |doi=10.1890/0012-9658(2006)87[1627:MSITAM]2.0.CO;2 |pmid=16922314 |issn=0012-9658}}</ref> |
|||
<ref name="Kiessling09">{{Cite journal |last1=Kiessling |first1=W. |last2=Simpson|first2=C. |last3=Foote |first3=M. |title=Reefs as cradles of evolution and sources of biodiversity in the Phanerozoic |journal=Science |volume=327 |issue=5962 |pages=196–198 |year=2009 |doi=10.1126/science.1182241 |pmid=20056888 |bibcode=2010Sci...327..196K}}</ref> |
|||
<ref name="Kingsland04">{{Cite journal |last=Kingsland |first=S. |title=Conveying the intellectual challenge of ecology: An historical perspective |journal=Frontiers in Ecology and the Environment |volume=2 |issue=7 |pages=367–374 |year=2004 |url=http://www.isa.utl.pt/dbeb/ensino/txtapoio/HistEcology.pdf |doi=10.1890/1540-9295(2004)002[0367:CTICOE]2.0.CO;2 |issn=1540-9295}}</ref> |
|||
<ref name="Kleese01">{{Cite journal |last=Kleese |first=D. A. |title=Nature and nature in Psychology |journal=Journal of Theoretical and Philosophical Psychology |volume=21 |pages=61–79 |year=2001 |doi=10.1037/h0091199 }}</ref> |
|||
<ref name="Kodric-Brown84">{{Cite journal |last1=Kodric-Brown |first1=A. |last2=Brown |first2=J. H. |title=Truth in advertising: The kinds of traits favored by sexual selection |journal=The American Naturalist|volume=124 |issue=3 |pages=309–323 |year=1984 |url=http://dbs.umt.edu/courses/biol406/readings/Wk6-Kodric-Brown%20and%20Brown%201984.pdf |doi=10.1086/284275 }}{{dead link|date=August 2012}}</ref> |
|||
<ref name="Kormandy78">{{Cite journal |last1=Kormandy |first1=E. J. |last2=Wooster |first2=Donald |title=Review: Ecology/economy of nature—synonyms? |journal=Ecology |volume=59 |issue=6 |pages=1292–1294 |year=1978 |doi=10.2307/1938247 |jstor=1938247}}</ref> |
|||
<ref name="Kormondy95">{{Cite book |last=Kormondy |first=E. E. |title=Concepts of Ecology |edition=4th |year=1995 |publisher=Benjamin Cummings |isbn=0-13-478116-3}}</ref> |
|||
<ref name="Kraus03">{{Cite journal |last1=Krause |first1=A. E. |last2=Frank |first2=K. A. |last3=Mason |first3=D. M. |last4=Ulanowicz |first4=R. E. |last5=Taylor |first5=W. W. |title=Compartments revealed in food-web structure |year=2003 |journal=Nature |volume=426 |issue=6964 |pages=282–285 |url=http://www.glerl.noaa.gov/pubs/fulltext/2003/20030014.pdf |doi=10.1038/nature02115 |pmid=14628050 |bibcode=2003Natur.426..282K }}</ref> |
|||
<ref name="Krebs93">{{Cite book |last1=Krebs |first1=J. R. |last2=Davies |first2=N. B. |title=An Introduction to Behavioural Ecology |publisher=Wiley-Blackwell |year=1993 |page=432 |url=http://books.google.com/books?id=CA31asx7zq4C |isbn=978-0-632-03546-5}}</ref> |
|||
<ref name="Laland99">{{Cite journal |last1=Laland |first1=K. N. |last2=Odling-Smee |first2=F. J. |last3=Feldman |first3=M. W. |title=Evolutionary consequences of niche construction and their implications for ecology |journal=Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America |volume=96 |pages=10242–10247 |year=1999 |doi=10.1073/pnas.96.18.10242 |pmid=10468593 |issue=18 |pmc=17873 |bibcode=1999PNAS...9610242L}}</ref> |
|||
<ref name="Landhäusser09">{{Cite journal |last=Landhäusser |first=Simon M. |last2=Deshaies |first2=D. |last3=Lieffers |first3=V. J. |title=Disturbance facilitates rapid range expansion of aspen into higher elevations of the Rocky Mountains under a warming climate |journal=Journal of Biogeography |volume=37 |issue=1 |pages=68–76 |year=2009 |doi=10.1111/j.1365-2699.2009.02182.x }}</ref> |
|||
<ref name="Lenton00">{{Cite journal |last1=Lenton |first1=T. M. |last2=Watson |first2=A. |title=Redfield revisited. 2. What regulates the oxygen content of the atmosphere |journal=Global Biogeochemical Cycles |volume=14 |issue=1 |pages=249–268 |year=2000 |url=http://lgmacweb.env.uea.ac.uk/esmg/papers/Redfield_revisited_2.pdf |doi=10.1029/1999GB900076 |bibcode=2000GBioC..14..249L}}</ref> |
|||
<ref name="Levins69">{{Cite journal |last=Levins |first=R. |title=Some demographic and genetic consequences of environmental heterogeneity for biological control |journal=Bulletin of the Entomological Society of America |volume=15 |pages=237–240 |year=1969 |url=http://books.google.com/?id=8jfmor8wVG4C&pg=PA162 |isbn=978-0-231-12680-9 }}</ref> |
|||
<ref name="Levins70">{{Cite book |last=Levins |first=R. |editor-last=Gerstenhaber |editor-first=M. |chapter=Extinction |title=Some Mathematical Questions in Biology |year=1970 |pages=77–107 |url=http://books.google.com/books?id=CfZHU1aZqJsC |isbn=978-0-8218-1152-8}}</ref> |
|||
<ref name="Levin92">{{Cite journal |last=Levin |first=S. A. |title=The problem of pattern and scale in ecology: The Robert H. MacArthur Award |journal=Ecology |volume=73 |issue=6 |pages=1943–1967 |year=1992 |url=http://www.biology.duke.edu/upe301/LEVIN92.pdf |accessdate=2010-03-16 |doi=10.2307/1941447 |jstor=1941447 }}</ref> |
|||
<ref name="Levin98">{{Cite journal |doi=10.1007/s100219900037 |last=Levin |first=S. A. |title=Ecosystems and the biosphere as complex adaptive systems |journal=Ecosystems |volume=1 |issue=5 |pages=431–436 |year=1998 |id = {{citeseerx|10.1.1.83.6318}} }}</ref> |
|||
<ref name="Levin99">{{Cite book |last1=Levin |first1=S. A. |title=Fragile Dominion: Complexity and the Commons |publisher=Perseus Books |year=1999 | location=Reading, MA |url=http://books.google.com/books?id=FUJsj2KOEeoC |isbn=978-0-7382-0319-5}}</ref> |
|||
<ref name="Li00">{{Cite journal |last=Li |first=B. |title=Why is the holistic approach becoming so important in landscape ecology? |journal=Landscape and Urban Planning |volume=50 |issue=1–3 |pages=27–41 |year=2000 |doi=10.1016/S0169-2046(00)00078-5 }}</ref> |
|||
<ref name="Libralato06">{{Cite journal |last1=Libralato |first1=S. |last2=Christensen |first2=V. |last3=Pauly |first3=D. |title=A method for identifying keystone species in food web models |journal=Ecological Modelling |volume=195 |issue=3–4 |pages=153–171 |year=2006 |url=http://www.seaaroundus.org/researcher/dpauly/PDF/2005/JournalArticles/MethodIdentifyKeystoneSpeciesFoodWebModels.pdf |doi=10.1016/j.ecolmodel.2005.11.029 }}</ref> |
|||
<ref name="Liu09">{{Cite journal |last1=Liu |first1=J. |last2=Dietz |first2=Thomas |last3=Carpenter |first3=Stephen R. |last4=Folke |first4=Carl |last5=Alberti |first5=Marina |last6=Redman |first6=Charles L. |last7=Schneider |first7=Stephen H. |last8=Ostrom |first8=Elinor |last9=Pell |first9=Alice N. |title=Coupled human and natural systems |journal=AMBIO: A Journal of the Human Environment |volume=36 |issue=8 |pages=639–649 |year=2009 |url=http://ambio.allenpress.com/archive/0044-7447/36/8/pdf/i0044-7447-36-8-639.pdf |doi=10.1579/0044-7447(2007)36[639:CHANS]2.0.CO;2 |issn=0044-7447|display-authors=9 }}</ref> |
|||
<ref name="Lobert93">{{Cite book |last1=Lobert |first1=J. M. |last2=Warnatz |first2=J. |chapter=Emissions from the combustion process in vegetation |title=Fire in the Environment: The Ecological, Atmospheric and Climatic Importance of Vegetation Fires |editor-last=Crutzen |editor-first=P. J. |editor2-last=Goldammer |editor2-first=J. G. |publisher=Wiley |year=1993 |url=http://jurgenlobert.org/papers_data/Lobert.Warnatz.Wiley.1993.pdf |isbn=978-0-471-93604-6}}</ref> |
|||
<ref name="Loehle88">{{Cite journal |last1=Loehle |first1=C. |last2=Pechmann |first2=Joseph H. K. |title=Evolution: The missing ingredient in systems ecology |journal=The American Naturalist |volume=132 |issue=9 |pages=884–899 |year=1988 |doi=10.1086/284895 |jstor=2462267}}</ref> |
|||
<ref name="Loehle04">{{Cite journal |last=Loehle |first=C. |title=Challenges of ecological complexity |journal=Ecological Complexity |volume=1 |issue=1 |pages=3–6 |year=2004 |doi=10.1016/j.ecocom.2003.09.001 }}</ref> |
|||
<ref name="Lovelock73">{{Cite journal |last1=Lovelock |first1=J. |last2=Margulis |first2=Lynn |title=Atmospheric homeostasis by and for the biosphere: The Gaia hypothesis |journal=Tellus |volume=26 |pages=2–10 |year=1973 |doi=10.1111/j.2153-3490.1974.tb01946.x |bibcode=1974Tell...26....2L}}</ref> |
|||
<ref name="Lovelock03">{{Cite journal |last=Lovelock |first=J. |title=The living Earth |year=2003 |journal=Nature |volume=426|pages=769–770 |doi=10.1038/426769a |pmid=14685210 |issue=6968 |bibcode = 2003Natur.426..769L }}</ref> |
|||
<ref name="MacArthur67">{{Cite journal |last1=MacArthur |first1=R. |last2=Wilson |first2=E. O. |title=The Theory of Island Biogeography |location=Princeton, NJ |publisher=Princeton University Press |year=1967}}</ref> |
|||
<ref name="MacKenzie06">{{Cite book |last1=MacKenzie |last2=D.I. |title=Occupancy Estimation and Modeling: Inferring Patterns and Dynamics of Species Occurrence |publisher=Elsevier Academic Press |year=2006 |location=London, UK |page=324 |url=http://books.google.com/books?id=RaCmF9PioCIC |isbn=978-0-12-088766-8}}</ref> |
|||
<ref name="Marsh64">{{Cite book |last1=Marsh |first1=G. P. |title=Man and Nature: Physical Geography as Modified by Human Action |publisher=Belknap Press |location=Cambridge, MA |url=http://books.google.com/books?id=q-7wEQi0Gj0C |year=1864 |page=560}}</ref> |
|||
<ref name="Mason57">{{Cite journal |last1=Mason |first1=H. L. |last2=Langenheim |first2=J. H. |title=Language analysis and the concept "environment" |journal=Ecology |volume=38 |issue=2 |pages=325–340 |year=1957 |doi=10.2307/1931693 |jstor=1931693}}</ref> |
|||
<ref name="May99">{{Cite journal |last1=May |first1=R. |title=Unanswered questions in ecology |journal=Philosophical Transactions of the Royal Society B |volume=354 |issue=1392 |pages=1951–1959 |year=1999 |doi=10.1098/rstb.1999.0534 |pmc=1692702 |pmid=10670015}}</ref> |
|||
<ref name="McCann07">{{Cite journal |last1=McCann |first1=K. |title=Protecting biostructure |journal=Nature |year=2007 |volume=446 |issue=7131 |page=29 |url=http://www.bolinfonet.org/pdf/McCann_2007_biostructure.pdf |doi=10.1038/446029a |pmid=17330028 |bibcode=2007Natur.446...29M}}</ref> |
|||
<ref name="MEA05">{{cite web |url=http://www.millenniumassessment.org/en/Synthesis.aspx |title=Millennium Ecosystem Assessment – Synthesis Report |year=2005 |publisher=United Nations |accessdate=4 February 2010}}</ref> |
|||
<ref name="Meysman06">{{Cite journal |last1=Meysman |first1=F. J. R. |last2=Middelburg |first2=Jack J. |last3=Heip |first3=C. H. R. |title=Bioturbation: A fresh look at Darwin's last idea |journal=Trends in Ecology and Evolution |volume=21 |issue=22 |pages=688–695 |year=2006 |url=http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S0169534706002436 |doi=10.1016/j.tree.2006.08.002 |pmid=16901581 }}</ref> |
|||
<ref name="Mikkelson10">{{Cite book |last1=Mikkelson |first1=G. M. |editor1-last=Skipper |editor1-first=R. A. |editor2-last=Allen |editor2-first=C. |editor3-last=Ankeny |editor3-first=R. |editor4-last=Craver |editor4-first=C. F. |editor5-last=Darden |editor5-first=L. |editor6-last=Richardson |editor6-first=R.C. |chapter=Part-whole relationships and the unity of ecology |title=Philosophy Across the Life Sciences |location=Cambridge, MA |publisher=MIT Press |year=2010 |url=http://webpages.mcgill.ca/staff/Group3/gmikke/web/pwrue.pdf}}</ref> |
|||
<ref name="Miles93">{{Cite journal |last1=Miles |first1=D. B. |last2=Dunham |first2=A. E. |title=Historical perspectives in ecology and evolutionary biology: The use of phylogenetic comparative analyses |journal=Annual Review of Ecology and Systematics |volume=24 |pages=587–619 |year=1993 |doi=10.1146/annurev.es.24.110193.003103 }}</ref> |
|||
<ref name="Mills93">{{Cite journal |last1=Mills |first1=L. S. |last2=Soule |first2=M. E. |last3=Doak |first3=D. F. |title=The keystone-species concept in ecology and conservation |year=1993 |journal=BioScience |volume=43 |issue=4 |pages=219–224 |doi=10.2307/1312122 |jstor=1312122}}</ref> |
|||
<ref name="Molnar04">{{Cite journal |last1=Molnar |first1=J. |last2=Marvier |first2=M. |last3=Kareiva |first3=P. |title=The sum is greater than the parts |journal=Conservation Biology |volume=18 |issue=6 |pages=1670–1671 |year=2004 |url=http://www.environmental-expert.com/Files%5C8392%5Carticles%5C9961%5CTheSumIsGreaterthantheParts.pdf |doi=10.1111/j.1523-1739.2004.00l07.x }}</ref> |
|||
<ref name="Morrone95">{{Cite journal |last1=Morrone |first1=J. J. |last2=Crisci |first2=J. V. |title=Historical biogeography: Introduction to methods |journal=Annual Review of Ecology and Systematics |volume=26 |pages=373–401 |year=1995 |doi=10.1146/annurev.es.26.110195.002105 }}</ref> |
|||
<ref name="Nachtomy01">{{Cite journal |last1=Nachtomy |first1=Ohad |last2=Shavit |first2=Ayelet |last3=Smith |first3=Justin |title=Leibnizian organisms, nested individuals, and units of selection |journal=Theory in Biosciences |volume=121 |issue=2 |year=2002 |doi=10.1007/s12064-002-0020-9 |page=205 }}</ref> |
|||
<ref name="Nebel10">{{Cite journal |last1=Nebel |first1=S. |title=Animal migration |journal=Nature Education Knowledge |volume=10 |issue=1 |year=2010 |page=29 |url=http://www.nature.com/scitable/knowledge/library/animal-migration-13259533}}</ref> |
|||
<ref name="Neeman04">{{Cite journal |last1=Ne'eman |first1=G. |last2=Goubitz |first2=S. |last3=Nathan |first3=R. |title=Reproductive traits of ''Pinus halepensis'' in the light of fire: a critical review |journal=Plant Ecology |volume=171 |issue=1/2 |pages=69–79 |year=2004 |doi=10.1023/B:VEGE.0000029380.04821.99 }}</ref> |
|||
<ref name="Nishiguchi10">{{Cite journal |last1=Nishiguchi |first1=Y. |last2=Ito |first2=I. |last3=Okada |first3=M. |title=Structure and function of lactate dehydrogenase from hagfish |journal=Marine Drugs |volume=8 |issue=3 |pages=594–607 |year=2010 |pmid=20411117 |pmc=2857353 |doi=10.3390/md8030594 }}</ref> |
|||
<ref name="Noss90">{{Cite journal |last1=Noss |first1=R. F. |title=Indicators for monitoring biodiversity: A hierarchical approach |journal=Conservation Biology |volume=4 |issue=4 |pages=355–364 |year=1990 |doi=10.1111/j.1523-1739.1990.tb00309.x |jstor=2385928}}</ref> |
|||
<ref name="Noss94">{{Cite book |last1=Noss |first1=R. F. |last2=Carpenter |first2=A. Y. |title=Saving Nature's Legacy: Protecting and Restoring Biodiversity |publisher=Island Press |year=1994 |isbn=978-1-55963-248-5 |url=http://books.google.ca/books?id=xsjDp8jK3-AC&printsec=frontcover#v=onepage&q&f=false |page=443}}</ref> |
|||
<ref name="Novikoff45">{{Cite journal |last1=Novikoff |first2=A. B. |title=The concept of integrative levels and biology |journal=Science |volume=101 |issue=2618 |pages=209–215 |url=http://rogov.zwz.ru/Macroevolution/novikoff.pdf |doi=10.1126/science.101.2618.209 |pmid=17814095 |year=1945 |first1=AB|bibcode=1945Sci...101..209N}}</ref> |
|||
<ref name="Obryan07">{{Cite journal |last1=O'Brian |first1=E. |last2=Dawson |first2=R. |title=Context-dependent genetic benefits of extra-pair mate choice in a socially monogamous passerine |journal=Behavioral Ecology and Sociobiology |volume=61 |issue=5 |pages=775–782 |year=2007|url=http://web.unbc.ca/~dawsonr/2007_bes61_775-782.pdf |doi=10.1007/s00265-006-0308-8 }}</ref> |
|||
<ref name="Odum1977">{{Cite journal |last1=Odum |first1=E. P. |title=The emergence of ecology as a new integrative discipline |journal=Science |volume=195 |issue=4284 |pages=1289–1293 |year=1977 |doi=10.1126/science.195.4284.1289 |pmid=17738398 |bibcode=1977Sci...195.1289O}}</ref> |
|||
--> |
|||
<ref name="Odum05">{{Cite book |last1=Odum |first1=E. P. |last2=Barrett |first2=G. W. |title=Fundamentals of Ecology |publisher=Brooks Cole |isbn=978-0-534-42066-6 |year=2005 |page=598 |url=http://books.google.com/?id=vC9FAQAAIAAJ&q=fundamentals+of+ecology&dq=fundamentals+of+ecology}}</ref> |
|||
<!-- |
|||
<ref name="Oksanen91">{{Cite journal |last1=Oksanen| first1=L. |title=Trophic levels and trophic dynamics: A consensus emerging? |year=1991 |journal=Trends in Ecology and Evolution |volume=6 |issue=2 |pages=58–60 |doi=10.1016/0169-5347(91)90124-G |pmid=21232425}}</ref> |
|||
--> |
|||
<ref name="O'Neill86">{{Cite book |last1=O'Neill |first1=D. L. |last2=Deangelis |first2=D. L. |last3=Waide |first3=J. B. |last4=Allen |first4=T. F. H. |title=A Hierarchical Concept of Ecosystems |year=1986 |publisher=Princeton University Press |page=253 |isbn=0-691-08436-X |url=http://books.google.com/books?id=Bj1cx_UeLK4C}}</ref> |
|||
<!-- |
|||
<ref name="O'Neil01">{{Cite journal |last1=O'Neil |first1=R. V. |title=Is it time to bury the ecosystem concept? (With full military honors, of course!) |journal=Ecology |volume=82 |issue=12 |pages=3275–3284 |year=2001 |url=http://www.esa.org/history/Awards/papers/ONeill_RV_MA.pdf |doi=10.1890/0012-9658(2001)082[3275:IITTBT]2.0.CO;2 |issn=0012-9658}}</ref> |
|||
<ref name="Ostfeld09">{{Cite journal |last=Ostfeld |first=R. S. |title=Biodiversity loss and the rise of zoonotic pathogens |journal=Clinical Microbiology and Infection|volume=15|issue=s1 |pages=40–43 |year=2009 |url=http://www.ecostudies.org/reprints/Ostfeld_2009_Clin_Microbiol_Inf.pdf |doi=10.1111/j.1469-0691.2008.02691.x |pmid=19220353 }}</ref> |
|||
<ref name="Pagani05">{{Cite journal |last1=Pagani |first1=M. |last2=Zachos |first2=J. C. |last3=Freeman |first3=K. H. |last4=Tipple |first4=B. |last5=Bohaty |first5=S. |title=Marked decline in atmospheric carbon dioxide concentrations during the Paleogene |journal=Science |volume=309 |pages=600–603 |year=2005 |doi=10.1126/science.1110063 |pmid=15961630 |issue=5734 |bibcode=2005Sci...309..600P}}</ref> |
|||
<ref name="Page91">{{Cite journal |last1=Page |first1=R. D. M. |title=Clocks, clades, and cospeciation: Comparing rates of evolution and timing of cospeciation events in host-parasite assemblages |journal=Systematic Zoology |volume=40 |issue=2 |pages=188–198 |year=1991 |doi=10.2307/2992256 |jstor=2992256}}</ref> |
|||
<ref name="Palmer94">{{Cite journal |last1=Palmer |first1=M. |last2=White |first2=P. S. |title=On the existence of ecological communities |journal=Journal of Vegetation Sciences |volume=5 |issue=2 |pages=279–282 |year=1994 |url=http://labs.bio.unc.edu/Peet/courses/bio669/papers/Ch1_supp_readings/Palmer_White.pdf |doi=10.2307/3236162 |jstor=3236162 }}</ref> |
|||
<ref name="Palumbi09">{{Cite journal |last1=Palumbi |last2=S. R. |last3=Allan |first3=J. David |last4=Beck |first4=Michael W. |last5=Fautin |first5=Daphne G. |last6=Fogarty |first6=Michael J. |last7=Halpern |first7=Benjamin S. |last8=Incze |first8=Lewis S. |last9=Leong |first9=Jo-Ann |title=Managing for ocean biodiversity to sustain marine ecosystem services |journal=Frontiers in Ecology and the Environment |volume=7 |issue=4 |pages=204–211 |year=2009 |url=http://research.usm.maine.edu/gulfofmaine-census/wp-content/docs/Palumbi-et-al-2009_Managing-for-ocean-biodiversity.pdf |doi=10.1890/070135 |display-authors=9 }}</ref> |
|||
<ref name="Parenti90">{{Cite book |last1=Parenti |first1=L. R. |last2=Ebach |first2=M. C. |title=Comparative Biogeography: Discovering and Classifying Biogeographical Patterns of a Dynamic Earth |location=London, England |publisher=University of California Press |year=2009 |url=http://books.google.com/books?id=K1GU_1I6bG4C |isbn=978-0-520-25945-4}}</ref> |
|||
<ref name="Pearman08">{{Cite journal |last1=Pearman |first1=P. B. |last2=Guisan |first2=A. |last3=Broennimann |first3=O. |last4=Randin |first4=C. F. |title=Niche dynamics in space and time |journal=Trends in Ecology & Evolution |volume=23 |issue=3 |pages=149–158 |year=2008 |doi=10.1016/j.tree.2007.11.005 |pmid=18289716| url=http://www.isa.utl.pt/dm/biodiv/biodiv09_10/Niche%20dynamics%20in%20space%20and%20time.pdf}}</ref> |
|||
<ref name="Pearson00">{{Cite journal |last1=Pearson |first1=P. N. |last2=Palmer |first2=M. R. |title=Atmospheric carbon dioxide concentrations over the past 60 million years |journal=Nature |volume=406 |pages=695–699 |year=2000 |url=http://paleolands.com/pdf/cenozoicCO2.pdf |doi=10.1038/35021000 |pmid=10963587 |issue=6797 }}</ref> |
|||
<ref name="Pianka72">{{Cite journal |last1=Pianka |first1=E. R. |title=r and K Selection or b and d Selection? |journal=The American Naturalist |volume=106 |issue=951 |pages=581–588 |year=1972 |doi=10.1086/282798 }}</ref> |
|||
<ref name="Pimm91">{{Cite journal |last1=Pimm |first1=S. L. |last2=Lawton |first2=J. H. |last3=Cohen |first3=J. E. |title=Food web patterns and their consequences |journal=Nature |volume=350 |pages=669–674 |year=1991 |url=http://www.nicholas.duke.edu/people/faculty/pimm/publications/pimmreprints/71_Pimm_Lawton_Cohen_Nature.pdf |doi=10.1038/350669a0 |issue=6320 |bibcode=1991Natur.350..669P |format=PDF}}</ref> |
|||
<ref name="Pimm02">{{Cite book |last1=Pimm |first1=S. |title=Food Webs |year=2002 |publisher=University of Chicago Press |page=258 |isbn=978-0-226-66832-1 |url=http://books.google.com/books?id=tjHOtK4amfQC&pg=PA173}}</ref> |
|||
<ref name="Pockman95">{{Cite journal |last1=Pockman |first1=W. T. |last2=Sperry |first2=J. S. |last3=O'Leary |first3=J. W. |title=Sustained and significant negative water pressure in xylem |journal=Nature |volume=378 |pages=715–716 |year=1995 |doi=10.1038/378715a0 |issue=6558 |bibcode=1995Natur.378..715P}}</ref> |
|||
<ref name="Polis96">{{Cite journal |last1=Polis |first1=G. A. |last2=Strong |first2=D. R. |title=Food web complexity and community dynamics |journal=The American Naturalist |volume=147 |issue=5 |year=1996 |pages=813–846 |url=http://limnology.wisc.edu/courses/zoo955/Spring2005/food%20web%20seminar%20papers/polis96AmNat.pdf |doi=10.1086/285880}}</ref> |
|||
<ref name="Polis00">{{Cite journal |last1=Polis |first1=G. A. |last2=Sears |first2=Anna L. W. |last3=Huxel |first3=Gary R. |last4=Strong |first4=Donald R. |last5=Maron |first5=John |title=When is a trophic cascade a trophic cascade? |year=2000 |journal=Trends in Ecology and Evolution |volume=15 |issue=11 |pages=473–475 |url=http://www.cof.orst.edu/leopold/class-reading/Polis%202000.pdf |doi=10.1016/S0169-5347(00)01971-6 |pmid=11050351 }}</ref> |
|||
<ref name="Prentice92">{{Cite journal |last1=Prentice |last2=I. C. |last3=Harrison |first3=S. P. |last4=Leemans |first4=R. |last5=Monserud |first5=R. A. |last6=Solomon |first6=A. M. |title=Special paper: A global biome model based on plant physiology and dominance, soil properties and climate |journal=Journal of Biogeography |volume=19 |issue=2 |pages=117–134 |year=1992 |doi=10.2307/2845499 |jstor=2845499}}</ref> |
|||
<ref name="Purvis00">{{Cite journal |last1=Purvis |first1=A. |last2=Hector |first2=A. |title=Getting the measure of biodiversity |journal=Nature |volume=405 |issue=6783 |pages=212–218 |year=2000 |url=http://www.botanischergarten.ch/BiodivVorles-2005WS/Nature-Insight-Biodiversity-2000.pdf |doi=10.1038/35012221 |pmid=10821281 }}</ref> |
|||
<ref name="Reznick02">{{Cite journal |last1=Reznick |first1=D. |last2=Bryant |first2=M. J. |last3=Bashey |first3=F. |title=r- and K-selection revisited: The role of population regulation in life-history evolution |journal=Ecology |volume=83 |issue=6 |pages=1509–1520 |year=2002 |url=http://www2.hawaii.edu/~taylor/z652/Reznicketal.pdf |doi=10.1890/0012-9658(2002)083[1509:RAKSRT]2.0.CO;2 |issn=0012-9658}}</ref> |
|||
<ref name="Ricklefs96">{{Cite book |title=The Economy of Nature |last1=Rickleffs |first1=Robert, E. |year=1996 |publisher=University of Chicago Press |isbn=0-7167-3847-3 |page=678}}</ref> |
|||
<ref name="Rosenzweig03">{{Cite journal |last1=Rosenzweig |first1=M. L. |title=Reconciliation ecology and the future of species diversity |journal=Oryx |volume=37 |issue=2 |pages=194–205 |year=2003 |url=http://eebweb.arizona.edu/COURSES/Ecol302/Lectures/ORYXRosenzweig.pdf |format=PDF |doi=10.1017/s0030605303000371}}</ref> |
|||
<ref name="Sakurai85">{{Cite journal |last1=Sakurai |first1=K. |title=An attelabid weevil (''Euops splendida'') cultivates fungi |journal=Journal of Ethology |volume=3 |issue=2 |pages=151–156 |year=1985 |doi=10.1007/BF02350306 }}</ref> |
|||
<ref name="Scheffer06">{{Cite journal |last1=Scheffer |first1=M. |last2=van Nes |first2=E. H. |title=Self-organized similarity, the evolutionary emergence of groups of similar species |journal=Proceedings of the National Academy of Sciences |volume=103 |issue=16 |pages=6230–6235 |url=http://theory.bio.uu.nl/rdb/te/Projects/Papers/Scheffer_pnas06_comments.pdf |doi=10.1073/pnas.0508024103 |year=2006 |bibcode=2006PNAS..103.6230S}}</ref> |
|||
<ref name="Schneider01">{{Cite journal |last1=Schneider |first1=D. D. |title=The rise of the concept of scale in ecology |journal=BioScience |volume=51 |issue=7 |pages=545–553 |year=2001 |url=http://www.mun.ca/biology/dschneider/Publications/2001DCS_AIBS_RiseOfScale.pdf |doi=10.1641/0006-3568(2001)051[0545:TROTCO]2.0.CO;2 |issn=0006-3568}}</ref> |
|||
<ref name="Schoener75">{{Cite journal |last1=Schoener |first1=T. W. |title=Presence and absence of habitat shift in some widespread lizard species |journal=Ecological Monographs |volume=45 |issue=3 |pages=233–258 |jstor=1942423 |year=1975 |doi=10.2307/1942423}}</ref> |
|||
<ref name="Scholes08">{{Cite journal |last1=Scholes |first1=R. J. |last2=Mace |first2=G. M. |last3=Turner |first3=W. |last4=Geller |first4=G. N. |last5=Jürgens |first5=N. |last6=Larigauderie |first6=A. |last7=Muchoney |first7=D. |last8=Walther |first8=B. A. |last9=Mooney |first9=H. A. |title=Toward a global biodiversity observing system |journal=Science |volume=321 |issue=5892 |pages=1044–1045 |year=2008 |url=http://www.earthobservations.com/documents/committees/uic/200809_8thUIC/07b-Health0Montira-Pongsiri-BON-Article-in-Science.pdf |doi=10.1126/science.1162055 |pmid=18719268 |display-authors=9 }}</ref> |
|||
<ref name="Sherman95">{{Cite journal |last1=Sherman |first1=P. W. |last2=Lacey |first2=E. A. |last3=Reeve |first3=H. K. |last4=Keller |first4=L. |title=The eusociality continuum |journal=Behavioural Ecology |volume=6 |issue=1 |pages=102–108 |year=1995 |url=http://www.nbb.cornell.edu/neurobio/BioNB427/READINGS/ShermanEtAl1995.pdf |format=PDF |doi=10.1093/beheco/6.1.102}}</ref> |
|||
<ref name="Shimeta95">{{Cite journal |last1=Shimeta |first1=J. |last2=Jumars |first2=P. A. |last3=Lessard |first3=E. J. |title=Influences of turbulence on suspension feeding by planktonic protozoa; experiments in laminar shear fields |journal=Limnolology and Oceanography |volume=40 |issue=5 |year=1995 |pages=845–859 |url=http://www.aslo.org/lo/toc/vol_40/issue_5/0845.pdf |doi=10.4319/lo.1995.40.5.0845 }}</ref> |
|||
<ref name="Shurin06">{{Cite journal |last1=Shurin |first1=J. B. |last2=Gruner |first2=D. S. |last3=Hillebrand |first3=H. |title=All wet or dried up? Real differences between aquatic and terrestrial food webs |journal=Proceedings of the Royal Society B |volume=273 |issue=1582 |pages=1–9 |year=2006 |doi=10.1098/rspb.2005.3377 |pmid=16519227 |pmc=1560001 }}</ref> |
|||
<ref name="Siverton06">{{Cite journal |last1=Silverton |first1=Jonathan |last2=Poulton |first2=Paul |last3=Johnston |first3=Edward |last4=Edwards |first4=Grant |last5=Heard |first5=Matthew |last6=Biss |first6=Pamela M. |title=The Park Grass Experiment 1856–2006: Its contribution to ecology |journal=Journal of Ecology |volume=94 |issue=4 |pages=801–814 |year=2006 |url=http://www.demonsineden.com/Site/Research_publications_files/Silvertown%20et%20al.%202006.pdf |doi=10.1111/j.1365-2745.2006.01145.x }}</ref> |
|||
<ref name="Simberloff80">{{Cite journal |last1=Simberloff |first1=D. |title=A succession of paradigms in ecology: Essentialism to materialism and probalism |journal=Synthese |volume=43 |pages=3–39 |year=1980 |doi=10.1007/BF00413854}}</ref> |
|||
<ref name="Sinclair26">{{Cite news |last1=Sinclair |first1=G. |title=On cultivating a collection of grasses in pleasure-grounds or flower-gardens, and on the utility of studying the Gramineae |location=New-Street-Square |publisher=A. & R. Spottiswoode |magazine=London Gardener's Magazine |year=1826 |volume=1 |page=115 |url=http://books.google.com/?id=fF0CAAAAYAAJ&pg=PA230}}</ref> |
|||
<ref name="Smith05">{{Cite journal |last1=Smith |first1=M. A. |last2=Green |first2=D. M. |title=Dispersal and the metapopulation paradigm in amphibian ecology and conservation: Are all amphibian populations metapopulations? |journal=Ecography |volume=28 |issue=1 |pages=110–128 |year=2005 |doi=10.1111/j.0906-7590.2005.04042.x }}</ref> |
|||
<ref name="Stadler98">{{Cite journal |last1=Stadler |first1=B. |last2=Michalzik |first2=B. |last3=Müller |first3=T. |title=Linking aphid ecology with nutrient fluxes in a coniferous forest |journal=Ecology |volume=79 |issue=5 |pages=1514–1525 |year=1998 |doi=10.1890/0012-9658(1998)079[1514:LAEWNF]2.0.CO;2 |issn=0012-9658}}</ref> |
|||
<ref name="Stauffer57">{{Cite journal |last1=Stauffer |first1=R. C. |title=Haeckel, Darwin and ecology |journal=The Quarterly Review of Biology |volume=32 |issue=2 |pages=138–144 |year=1957 |doi=10.1086/401754 }}</ref> |
|||
<ref name="Steele05">{{Cite journal |last1=Steele |first1=C. A. |last2=Carstens |first2=B. C. |last3=Storfer |first3=A. |last4=Sullivan |first4=J. |title=Testing hypotheses of speciation timing in ''Dicamptodon copei'' and ''Dicamptodon aterrimus'' (Caudata: Dicamptodontidae) |journal=Molecular Phylogenetics and Evolution |volume=36 |issue=1 |pages=90–100 |year=2005 |url=http://www.lsu.edu/faculty/carstens/pdfs/Steele.etal.2005.pdf |doi=10.1016/j.ympev.2004.12.001 |pmid=15904859 }}</ref> |
|||
<ref name="Strassmann00">{{Cite journal |last1=Strassmann |first1=J. E. |last2=Zhu |first2=Y. |last3=Queller |first3=D. C. |title=Altruism and social cheating in the social amoeba ''Dictyostelium discoideum'' |journal=Nature |volume=408 |issue=6815 |pages=965–967 |year=2000 |doi=10.1038/35050087 |pmid=11140681 }}</ref> |
|||
<ref name="Strook08">{{Cite journal |last1=Wheeler |first1=T. D. |last2=Stroock |first2=A. D. |title=The transpiration of water at negative pressures in a synthetic tree |journal=Nature |volume=455 |pages=208–212 |year=2008 |doi=10.1038/nature07226 |pmid=18784721 |issue=7210 |bibcode=2008Natur.455..208W}}</ref> |
|||
<ref name="Stuart-Fox08">{{Cite journal |last1=Stuart-Fox |first1=D. |last2=Moussalli |first2=A. |title=Selection for social signalling drives the evolution of chameleon colour change |journal=PLoS Biology |volume=6 |issue=1 |pages=e25 |year=2008 |doi=10.1371/journal.pbio.0060025 |pmid=18232740 |pmc=2214820 }}</ref> |
|||
<ref name="Svennin08">{{Cite journal |last1=Svenning |first1=Jens-Christian |last2=Condi |first2=R. |title=Biodiversity in a warmer world |journal=Science |volume=322 |issue=5899 |pages=206–207 |year=2008 |doi=10.1126/science.1164542 |pmid=18845738 }}</ref> |
|||
<ref name="Swenson08">{{Cite journal |last1=Swenson |first1=N. G. |last2=Enquist |first2=B. J. |title=The relationship between stem and branch wood specific gravity and the ability of each measure to predict leaf area |journal=American Journal of Botany |volume=95 |issue=4 |pages=516–519 |year=2008 |doi=10.3732/ajb.95.4.516 |pmid=21632377}}</ref> |
|||
<ref name="Tansley35">{{Cite journal |doi=10.2307/1930070 |last1=Tansley |first1=A. G.|title=The use and abuse of vegetational concepts and terms |journal=Ecology |volume=16 |issue=3 |pages=284–307 |year=1935 |url=http://karljaspers.org/files/tansley.pdf |jstor=1930070 }}</ref> |
|||
<ref name="Thompson07">{{Cite journal |last1=Thompson |first1=R. M. |last2=Hemberg |first2=M. |last3=Starzomski |first3=B. M. |last4=Shurin |first4=J. B. |title=Trophic levels and trophic tangles: The prevalence of omnivory in real food webs |journal=Ecology |volume=88 |issue=3 |pages=612–617 |doi=10.1890/05-1454 |url=http://myweb.dal.ca/br238551/thompson_hem_star_shur_ecology07.pdf |year=2007 |pmid=17503589}}</ref> |
|||
<ref name="Tierney09">{{Cite journal |last1=Tierney |first1=Geraldine L. |last2=Faber-Langendoen |first2=Don |last3=Mitchell |first3=Brian R. |last4=Shriver |first4=W. Gregory |last5=Gibbs |first5=James P. |title=Monitoring and evaluating the ecological integrity of forest ecosystems |journal=Frontiers in Ecology and the Environment |volume=7 |issue=6 |pages=308–316 |year=2009 |url=http://www.uvm.edu/~bmitchel/Publications/Tierney_Forest_monitoring.pdf |doi=10.1890/070176 }}</ref> |
|||
<ref name="Tinbergen63">{{Cite journal |last1=Tinbergen |first1=N. |title=On aims and methods of ethology |journal=Zeitschrift für Tierpsychologie |volume=20 |issue=4 |pages=410–433 |year=1963 |url=http://www.esf.edu/EFB/faculty/documents/Tinbergen1963onethology.pdf |format=PDF |doi=10.1111/j.1439-0310.1963.tb01161.x}}</ref> |
|||
<ref name="Turchin01">{{Cite journal |last1=Turchin |first1=P. |title=Does population ecology have general laws? |journal=Oikos |volume=94 |issue=1 |pages=17–26 |year=2001 |doi=10.1034/j.1600-0706.2001.11310.x }}</ref> |
|||
<ref name="Turnbaugh07">{{Cite journal |last1=Turnbaugh |first1=Peter J. |last2=Ley |first2=Ruth E. |last3=Hamady |first3=Micah |last4=Fraser-Liggett |first4=Claire M. |last5=Knight |first5=Rob |last6=Gordon |first6=Jeffrey I. |title=The human microbiome project |journal=Nature |volume=449 |pages=804–810 |year=2007 |doi=10.1038/nature06244 |pmid=17943116 |issue=7164 |bibcode=2007Natur.449..804T}}</ref> |
|||
<ref name="Ulanowicz79">{{Cite journal |last1=Ulanowicz |first1=R. E. |last2=Kemp |first2=W. Michael |title=Toward canonical trophic aggregations |journal=The American Naturalist |volume=114 |issue=6 |pages=871–883 |year=1979 |doi=10.1086/283534 |jstor=2460557}}</ref> |
|||
<ref name="urlWelcome to ILTER — ILTER">{{cite web |url=http://www.ilternet.edu/ |title=Welcome to ILTER — ILTER |publisher=International Long Term Ecological Research |accessdate=2010-03-16}}</ref> |
|||
<ref name="Vandermeer03">{{Cite book |last1=Vandermeer |first1=J. H. |last2=Goldberg |first2=D. E. |title=Population Ecology: First Principles |url=https://archive.org/details/populationecolog0000vand |location=Woodstock, Oxfordshire |publisher=Princeton University Press |year=2003 |isbn=0-691-11440-4}}</ref> |
|||
<ref name="Vitt97">{{Cite journal |last1=Vitt |first1=L. J. |last2=Caldwell |first2=J. P. |last3=Zani |first3=P. A. |last4=Titus |first4=T. A. |title=The role of habitat shift in the evolution of lizard morphology: Evidence from tropical ''Tropidurus'' |journal=Proceedings of the National Academy of Sciences U.S.A |year=1997 |volume=94 |issue=8 |pages=3828–3832 |doi=10.1073/pnas.94.8.3828 |pmid=9108063 |pmc=20526 |bibcode=1997PNAS...94.3828V}}</ref> |
|||
<ref name="Wagtendonk07">{{Cite journal |last1=van Wagtendonk |first1=Jan W. |title=History and evolution of wildland fire use |journal=Fire Ecology Special Issue |volume=3 |issue=2 |pages=3–17 |year=2007 |url=http://faculty.fortlewis.edu/KORB_J/global%20fire/wildland_fire_use.pdf |format=PDF |doi=10.4996/fireecology.0302003}}</ref> |
|||
<ref name="Waples06">{{Cite journal |last1=Waples |first1=R. S. |last2=Gaggiotti |first2=O. |title=What is a population? An empirical evaluation of some genetic methods for identifying the number of gene pools and their degree of connectivity |journal=Molecular Ecology |volume=15 |issue=6 |pages=1419–1439 |year=2006 |doi=10.1111/j.1365-294X.2006.02890.x |pmid=16629801 }}</ref> |
|||
<ref name="Webb10">{{Cite journal |last1=Webb |first1=J. K. |last2=Pike |first2=D. A. |last3=Shine |first3=R. |title=Olfactory recognition of predators by nocturnal lizards: safety outweighs thermal benefits |journal=Behavioural Ecology |volume=21 |issue=1 |pages=72–77 |year=2010 |doi=10.1093/beheco/arp152 }}</ref> |
|||
<ref name="Whittaker73">{{Cite journal |last1=Whittaker |first1=R. H. |last2=Levin |first2=S. A. |last3=Root |first3=R. B. |title=Niche, habitat, and ecotope |journal=The American Naturalist |volume=107 |issue=955 |year=1973 |pages=321–338 |url=http://labs.bio.unc.edu/Peet/courses/bio669/papers/Ch1_supp_readings/Whittaker1973.pdf |doi=10.1086/282837}}</ref> |
|||
<ref name="Wiens04">{{Cite journal |last1=Wiens |first1=J. J. |last2=Donoghue |first2=M. J. |title=Historical biogeography, ecology and species richness |journal=Trends in Ecology and Evolution |volume=19 |issue=12 |pages=639–644 |year=2004 |url=http://www.phylodiversity.net/donoghue/publications/MJD_papers/2004/144_Wiens_TREE04.pdf |doi=10.1016/j.tree.2004.09.011 |pmid=16701326 }}</ref> |
|||
<ref name="Wiens05">{{Cite journal |last1=Wiens |first1=J. J. |last2=Graham |first2=C. H. |title=Niche conservatism: Integrating evolution, ecology, and conservation biology |journal=Annual Review of Ecology, Evolution, and Systematics |volume=36 |pages=519–539 |year=2005 |url=http://163.238.8.180/~fburbrink/Courses/Seminar%20in%20Systematics/Wiens_Graha_m_AnnRev2005.pdf |doi=10.1146/annurev.ecolsys.36.102803.095431 }}</ref> |
|||
<ref name="Wilbur97">{{Cite journal |last1=Wilbur |first1=H. W. |title=Experimental ecology of food webs: Complex systems in temporary ponds |journal=Ecology |volume=78 |issue=8 |pages=2279–2302 |year=1997 |doi=10.1890/0012-9658(1997)078[2279:EEOFWC]2.0.CO;2 |url=http://www.esa.org/history/papers/Wilbur_HM_MA.pdf |format=PDF |issn=0012-9658}}</ref> |
|||
<ref name="Wilcove08">{{Cite journal |last1=Wilcove |first1=D. S. |last2=Wikelski |first2=M. |title=Going, going, gone: Is animal migration disappearing |journal=PLoS Biology |volume=6 |issue=7 |pages=e188 |year=2008 |doi=10.1371/journal.pbio.0060188 |pmid=18666834 |pmc=2486312 }}</ref> |
|||
<ref name="Wilkinson09">{{Cite journal |last1=Wilkinson |first1=M. T. |last2=Richards |first2=P. J. |last3=Humphreys |first3=G. S. |title=Breaking ground: Pedological, geological, and ecological implications of soil bioturbation |journal=Earth-Science Reviews |volume=97 |issue=1–4 |pages=257–272 |year=2009 |url=https://www.uky.edu/AS/Geography/People/Faculty/Wilkinson/Wilkinson.ESR.pdf |doi=10.1016/j.earscirev.2009.09.005 | format=PDF}}</ref> |
|||
<ref name="Wilson00">{{Cite book |last1=Wilson |first1=E. O. |title=Sociobiology: The New Synthesis |publisher=President and Fellows of Harvard College |year=2000 |url=http://books.google.com/books?id=v7lV9tz8fXAC |edition=25th anniversary |isbn=978-0-674-00089-6}}</ref> |
|||
<ref name="Wills01">{{Cite book |last1=Wills |first1=C. |last2=Bada |first2=J. |title=The Spark of Life: Darwin and the Primeval Soup |publisher=Perseus Publishing |location=Cambridge, MA |year=2001 |url=http://books.google.com/books?id=UrGqxy0wMdkC |isbn=978-0-7382-0493-2}}</ref> |
|||
<ref name="Wilson88">{{Cite journal |last1=Wilson |first1=D. S. |title=Holism and reductionism in evolutionary ecology |journal=Oikos |volume=53 |issue=2 |pages=269–273 |year=1988 |doi=10.2307/3566073 |jstor=3566073}}</ref> |
|||
<ref name="Wilson00">{{Cite book |last1=Wilson |first1=Edward, O. |title=Sociobiology: The New Synthesis |edition=25th Annotated |publisher=Belknap Press |location=United States |year=2000 |isbn=0-674-00089-7}}</ref> |
|||
<ref name="Wilson00b">{{Cite journal |last1=Wilson |first1=E. O. |title=A global biodiversity map |pmid=11041790 |journal=Science |volume=289 |issue=5488 |page=2279 |doi=10.1126/science.289.5488.2279 |year=2000 |doi_inactivedate=2014-02-02 }}</ref> |
|||
<ref name="Wilson07">{{Cite journal |last1=Wilson |first1=D. S. |last2=Wilson |first2=E. O. |title=Rethinking the theoretical foundation of sociobiology |journal=The Quarterly Review of Biology |volume=82 |issue=4 |pages=327–348 |year=2007 |doi=10.1086/522809 |pmid=18217526 }}</ref> |
|||
<ref name="Wolf96">{{Cite journal |last1=Wolf |first1=B. O. |last2=Walsberg |first2=G. E. |title=Thermal effects of radiation and wind on a small bird and implications for microsite selection |journal=Ecology |volume=77 |issue=7 |pages=2228–2236 |year=2006 |doi=10.2307/2265716 |jstor=2265716}}</ref> |
|||
<ref name="Worm03">{{Cite journal |last1=Worm |first1=B. |last2=Duffy |first2=J. E. |title=Biodiversity, productivity and stability in real food webs |year=2003 |journal=Trends in Ecology and Evolution |volume=18 |issue=12 |pages=628–632 |doi=10.1016/j.tree.2003.09.003 }}</ref> |
|||
<ref name="Write06">{{Cite journal |last1=Wright |first1=J. P. |last2=Jones |first2=C.G. |title=The concept of organisms as ecosystem engineers ten years on: Progress, limitations, and challenges |journal=BioScience |volume=56 |issue=3 |pages=203–209 |year=2006 |doi=10.1641/0006-3568(2006)056[0203:TCOOAE]2.0.CO;2 |issn=0006-3568}}</ref> |
|||
<ref name="Young74">{{Cite journal |last1=Young |first1=G. L. |year=1974 |title=Human ecology as an interdisciplinary concept: A critical inquiry |journal=Advances in Ecological Research |volume=8 |pages=1–105 |url=http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S0065250408602779 |doi=10.1016/S0065-2504(08)60277-9 |series=Advances in Ecological Research |isbn=978-0-12-013908-8}}</ref> |
|||
<ref name="Zhuan07">{{Cite journal |last1=Zhuan |first1=Q. |last2=Melillo |first2=J. M. |last3=McGuire |first3=A. D. |last4=Kicklighter |first4=D. W. |last5=Prinn |first5=R. G. |last6=Steudler |first6=P. A. |last7=Felzer |first7=B. S. |last8=Hu |first8=S. |title=Net emission of CH<sub>4</sub> and CO<sub>2</sub> in Alaska: Implications for the region's greenhouse gas budget |journal=Ecological Applications |volume=17 |issue=1 |pages=203–212 |year=2007 |url=http://picea.sel.uaf.edu/manuscripts/zhuang07-ea.pdf |doi=10.1890/1051-0761(2007)017[0203:NEOCAC]2.0.CO;2 |pmid=17479846 |issn=1051-0761}}</ref> |
|||
<ref name="Zimmermann02">{{Cite journal |last1=Zimmermann |first1=U. |last2=Schneider |first2=H. |last3=Wegner |first3=L. H. |last4=Wagner |first4=M. |last5=Szimtenings |first5=A. |last6=Haase |first6=F. |last7=Bentrup |first7=F. W. |title=What are the driving forces for water lifting in the xylem conduit? |journal=Physiologia Plantarum |volume=114 |issue=3 |pages=327–335 |year=2002 |pmid=12060254 |doi=10.1034/j.1399-3054.2002.1140301.x }}</ref> |
|||
<ref name=Carson>{{Cite web |url=http://core.ecu.edu/soci/juskaa/SOCI3222/carson.html |title= "Silent Spring" (excerpt) |author=Rachel Carson |publisher= Houghton Miffin |year=1962 |accessdate=4 October 2012}}</ref> |
|||
--> |
|||
}} |
|||
== Vanjske veze == |
|||
{{Commonscat|Ecology}} |
|||
* [http://plato.stanford.edu/entries/ecology/ Ecology (Stanford Encyclopedia of Philosophy)] |
|||
* [http://www.nature.com/scitable/knowledge/ecology-102 The Nature Education Knowledge Project: Ecology] |
|||
* [http://ekolojinet.com/journals.html Ecology Journals List of ecological scientific journals] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20170429105512/http://ekolojinet.com/journals.html |date=2017-04-29 }} |
|||
* [http://ecologydictionary.org/ Ecology Dictionary - Explanation of Ecological Terms] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20080803065656/http://www.ecologydictionary.org/ |date=2008-08-03 }} |
|||
* [http://www.gereon.es/theory/ecology/ Basic Terms of Ecology] |
|||
* [http://www.ecoevo.ca/en/index.htm Canadian Society for Ecology and Evolution] |
|||
* [http://www.esa.org/ Ecological Society of America] |
|||
* [http://ecology.com/ Ecology Global Network] |
|||
* [http://www.ecolsoc.org.au/ Ecological Society of Australia] |
|||
* [http://www.britishecologicalsociety.org/ British Ecological Society] |
|||
* [http://english.rcees.cas.cn/sp/zgstxxh/ Ecological Society of China] |
|||
* [http://www.isecoeco.org/ International Society for Ecological Economics] |
|||
* [http://www.europeanecology.org/ European Ecological Federation] |
|||
* [http://www.maweb.org/en/index.aspx UN Millennium Ecosystem Assessment] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110423003943/http://www.maweb.org/en/index.aspx |date=2011-04-23 }} |
|||
* [http://www.eoearth.org/topics/view/49660/ The Encyclopedia of Earth{{spaced ndash}}Wilderness: Biology & Ecology] |
|||
* [http://www.ecologyandsociety.org/ Ecology and Society - A journal of integrative science for resilience and sustainability] |
|||
* [http://scienceaid.co.uk/biology/ecology/index.html Science Aid: Ecology, U.K. High School (GCSE, Alevel) Ecology] |
|||
[[Kategorija:Ekologija]] |
|||
Aktualna verzija na datum 24 april 2024 u 22:45
 | |
  | |
  | |
| Ekologija se bavi celokupnom životnim opsegom, od bakterija do procesa koji obuhvataju celokupnu planetu. Ecolozi studiraju mnoštvo raznovrsnih i kompleksnih odnosa među vrstama, kao što su predacija i oprašivanje. |
Ekologija je nauka o životnoj sredini. Ime nauke potiče od grčkih reči oikos - dom, domaćinstvo i logos - nauka, izučavanje. Termin ekologija prvi put je upotrebio nemački biolog Ernest Hekel 1866. godine. U laičkoj javnosti se ovaj termin često koristi kao sinonim za pojam zaštite životne sredine, što nije ispravno jer je zaštita životne sredine samo jedna od oblasti kojima se bavi ekologija.[1][2]
U suštini, ekologija je naučna disciplina koja proučava raspored i rasprostranjenost živih organizama i biološke interakcije između organizama i njihovog okruženja. Okruženje (životna sredina) organizama uključuje fizičke osobine, koje sumirano mogu da se opišu tzv. abiotičkim faktorima kao što su klima i geološki uslovi (geologija), ali takođe uključuje i druge organizme koji dele sa njim njegov ekosistem odnosno stanište.
Ekologija, koja se obično smatra granom biologije, opšta je nauka koja proučava živa bića (organizme). Organizmi mogu biti proučavani na mnogim različitim nivoima, od proteina i nukleinskih kiselina (u biohemiji i molekularnoj biologiji), do ćelija (u ćelijskoj biologiji), jedinki (u botanici, zoologiji i ostalim sličnim naukama), i konačno na nivou populacije, zajednica i ekosistema, do biosfere kao celine; zadnjenavedeni nivoi su glavni predmeti ekoloških istraživanja. Ekologija je multidisciplinarna nauka. Zbog usredsređenosti na više nivoe organizacije života i na međuodnos organizama i njihove okoline, ekologija ima snažan upliv na mnoge druge naučne grane, pogotovo na geologiju i geografiju, zatim meteorologiju, pedologiju, hemiju i fiziku. Zato se za ekologiju kaže da je holistička nauka i da objedinjuje tradicionalne nauke (kao npr. biologiju) koje, na taj način, postaju njene subdiscipline i sve zajedno omogućavaju daljnji razvoj ekologije.
Kao grana nauke, ekologija ne propisuje šta je "ispravno" a šta "pogrešno". Ipak, učenje o biološkoj raznovrsnosti i s tim povezanim ekološkim temama omogućilo je naučno postavljanje ciljeva envajormentalizma i dalo mogućnost da se s tim povezane teme izražavaju naučnom metodologijom, merenjima i terminologijom. Štaviše, holistički pristup proučavanju prirode podjednako je zastupljen i u ekologiji i u envajormentalizmu.
Pogledajmo na koji način ekolog može proučavati život pčela:
bihevioralni odnos među jedinkama neke vrste naziva se bihevioralna ekologija; na primer, proučavanje pčele matice i njenog odnosa prema pčelama radnicima i prema trutovima. svrsishodna aktivnost vrsta naziva se društvenom ekologijom; na primer, aktivnost pčela obezbeđuje oprašivanje biljaka. Pčelinja društva proizvode med koje u ishrani koriste druge vrste, kao npr. medvedi. Odnos između prirodne sredine i živih vrsta naziva se ekologijom prirodne sredine; na primer, način na koji promene u prirodnoj sredini utiču na aktivnost pčela. Pčele mogu početi ugibati zbog promena u prirodnoj sredini (vidi smanjenje broja oprašivača). Dakle, prirodna sredina je istovremeno i uzrok i posledica ovih promena i samim tim je povezana sa opstankom vrsta.
Ekologija, kao nauka širokog polja proučavanja, može se podeliti na nekoliko glavnih i sporednih subdisciplina; glavne subdiscipline su (poređane po "gnezdima" od manje obimnih ka obimnijim):
- bihevioristička ekologija koja proučava ekološke i evolucionističke osnove životinjskog ponašanja i ulogu ponašanja u prilagođavanju životinja njihovim ekološkim staništima;
- populacijska ekologija (ili autoekologija) koja se bavi populacijskom dinamikom unutar vrsta i njenom povezanošću sa faktorima prirodne sredine;
- ekologija životne zajednice (ili sinekologija) koja proučava odnose među vrstama u određenoj ekološkoj zajednici;
- ekologija predela koja proučava međuodnose slabije uočljivih delova predela;
- ekologija ekosistema koja proučava razmenu energije i materije kroz ekosisteme;
- opšta ekologija koja se bavi problematikom na makroekološkom nivou.
Podela ekologije može biti i na osnovu ciljnih grupa proučavanja:
ili na osnovu proučavanja određenog ekotopa (arktička ili polarna ekologija, tropska ekologija, pustinjska ekologija)
Ekologija umerenih zona takođe može postojati kao posebna subdisciplina, ali, pošto ekologija u celini proučava sve temperaturne oblasti, ova dodatna subdisciplina je suvišna.
Za više informacija pogledajte članak Istorija ekologije.
Za više informacija videti biosfera, bioraznovrsnost i zajedničke neutralne teorije o bioraznovrsnosti.
Savremeni ekolozi smatraju da se ekološka problematika može proučavati na više nivoa: populacijskom nivou (jedinke iste vrste), na nivou biocenoze (zajednice živih vrsta), na nivou ekosistema i na nivou biosfere.
Spoljašnji sloj Zemlje sastoji se od nekoliko delova: hidrosfere (ili vodenog sloja), litosfere (sloja zemljišta i stena) i atmosfere (ili vazdušnog sloja). Biosfera (ili sfera života) ponekad se definiše i kao "četvrti omotač" i osnosi se na sve životne pojave na planeti ili na onom delu planete gde postoji život. Ona u znatnoj meri zahvata i ostala tri sloja uprkos činjenici da zapravo na postoje stalni stanovnici atmosfere. U odnosu na veličinu Zemlje, biosfera pokriva samo jedan njen tanak sloj koji se proteže od 11 000 metara ispod površine more pa do 15 000 metara iznad.
Život je prvo nastao u hidrosferi, u manjim dubinama, odnosno u fotičkoj zoni (dubini do koje dopire sunčeva svetlost). Tada su se pojavili višećelijski organizmi koji su nastanili bentalnu zonu (odnosno, dno mora). Život na kopnu se razvio kasnije, nakon što se formirao ozonski omotač koji je štitio živa bića od UV (ultraljubičastog) zračenja.
Smatra se da je bioraznovrsnost dobila zamah razdvajanjem (ili sudarima) kontinenata. Biosfera i bioraznovrsnost su nerazdvojive osobine Zemlje. Biosfera u sebi sadrži bioraznovrsnost. Ova bioraznovrsnost se istovremeno manifestuje na ekološkom nivou (ekosistem), populacijskom nivou (unutrašnja bioraznovrsnost) i na nivou vrsta (bioraznovrsnost vrsta).
Biosfera se sastoji od velikih količina hemijskih elemenata kao što su ugljenik, vodonik i kiseonik. Ostali elementi, kao fosfor, kalcijum i kalijum, takođe su važni za život, iako se nalaze u manjim količinama. U ekosistemu i slojevima biosfere postoji stalno kretanje ovih elemenata koji se mogu pronaći i u mineralnim i u organskim oblicima. Pošto je količina raspoložive geotermalne energije prilično mala, sva raznovrsnost funkcionisanja ekosistema je zasnovana na raspoloživoj solarnoj energiji. Biljke i fotosintetički mikroorganizmi pretvaraju svetlost u hemijsku energiju procesom fotosinteze, pri čemu nastaje glukoza (prosti šećer) i oslobađa se kiseonik. Tako glukoza postaje sekundarni izvor energije koji omogućuje ekosistemu da funkcioniše. Određeni deo ove glukoze koriste drugi organizmi kao izvor energije, dok se ostali deo glukoze može pretvoriti u druge molekule kao što su npr. aminokiseline. Biljke koriste deo ovog šećera, koncentrovanog u obliku nektara, da privuku oprašivače koji tako pospešuju razmnožavanje biljaka.
Ćelijska respiracija je proces u kojem organizmi (kao npr. sisari) razlažu glukozu na njene sastavne delove, vodu i ugljen-dioksid na taj način obnavljajući uskladištenu energiju koju su biljke prvobitno dobile od sunčeve svetlosti. Srazmera između fotosintetičke aktivnosti biljaka i drugih nosioca fotosinteze i respiracije drugih organizama određuje poseban ustroj Zemljine atmosfere, naročito u pogledu količine kiseonika. Atmosferska strujanja mešaju atmosferu i na taj način uravnotežuju odnos elemenata i u područjima intenzivne biološke aktivnosti i u područjima slabije biološke aktivnosti.
Voda se razmenjuje između hidrosfere, litosfere, atmosfere i biosfere u pravilnim ciklusima. Okeani, kao veliki rezervoari vode, obezbeđuju toplinsku i klimatsku stabilnost isto kao što se hemijski elementi transportuju zahvaljujući velikim okeanskim strujama.
Da bi bolje razumeli funkcionisanje biosfere te poremećaje povezane sa delovanjem čoveka, američki naučnici su napravili umanjenu simulaciju biosfere, nazvanu Biosfera II.
Za više informacija pogledajte članak Ekosistem.
Prvi zakon ekologije kaže da svaki živi organizam razvija neprekidnu i stalnu vezu sa svim drugim elementima njegove životne sredine. Ekosistem može biti definisan kao stanje gde postoji interakcija između organizama i njihove sredine.
Ekosistem se sastoji od dve celine, života (nazvanog biocenoza) i sredine u kojoj život postoji (biotop). Unutar ekosistema, žive vrste su međusobno povezane i zavise jedna od druge preko lanca prehrane te razmenjuju energiju i materiju kako međusobno tako i sa svojom sredinom. Svaki ekosistem može se sastojati od entiteta različite veličine. Manji entitet naziva se mikroekosistem. na primer, kamen i sav život ispod njega može biti jedan ekosistem. Šuma može biti mezoekosistem, a ceo ekoregion, zajedno sa rečnim slivom, može biti makroekosistem.
Glavna pitanja kod proučavanja ekosistema su:
- koliko efikasna može biti kolonizacija sušnih oblasti?
- koje su to promene i varijeteti u ekosistemu?
- kako se ekosistem ponaša na lokalnom, regionalnom i opštem nivou?
- da li je aktuelno stanje stabilno?
- kakav je značaj ekosistema? Kakvu korist od odnosa među ekosistemima može imati čovek, pogotovo u nastojanjima da se obezbedi zdrava voda?
Ekosistemi se često razvrstavaju s obzirom na biotope koje proučavaju. Tako se mogu definisati sledeći ekosistemi:
- kontinentalni ekosistemi (ili kopneni) kao što su šumski ekosistemi, livadski ekosistemi (livade, stepe, savane) te agroekosistemi (poljoprivredni ekosistemi).
- ekosistemi kopnenih voda kao što su lentički ekosistemi (jezera, bare) ili lotički ekosistemi (reke, potoci)
- okeanski ekosistemi (mora, okeani).
Postoji i klasifikacija s obzirom na zajednicu u određenom ekosistemu (npr. ljudski ekosistem).
Za više informacija videti biogeohemija, homeostaza i populacijska dinamika.
Ekološki faktori koji mogu uzrokovati dinamičke promene unutar celokupne populacije ili unutar pojedinih vrsta u određenoj ekološkoj sredini najčešće se dele na dve grupe: abiotičke i biotičke.
U abiotičke faktore ubrajamo geološke, geografske i klimatološke parametre. Biotop je region sa srodnim obeležjima životne sredine u kojem postoji poseban sklop abiotičkih ekoloških faktora. Ti faktori su:
- voda, koja je istovremeno i osnovni element živog sveta i njegov milje
- vazduh, koji obezbeđuje kiseonik, azot i ugljendioksid za sve žive vrste te proizvodnju i ispuštanje polena i spora
- plodna zemlja, koja je u isto vreme i hrana i fizička podrška
- plodna zemlja pH, salinitet, azot i fosfor imaju osobinu da zadržavaju vodu pri čemu je koncentracija tih elemenata vrlo važna
- temperatura, koja ne bi smela da dostiže ekstremne vrednosti čak i u slučaju kada neka od živih vrsta može podneti visoke temperature
- svetlost, koja ekosistemu obezbeđuje energiju putem fotosinteze
- prirodne katastrofe takođe se mogu smatrati abiotičkim faktorima.
Biocenoza, ili zajednica, je grupa životinjskih ili biljnih jedinki ili mikroorganizama. Svaka populacija je posledica akta razmnožavanja unutar jedinki iste vrste te zajedničkog života na određenom mestu u određeno vreme. Kada u određenoj populaciji postoji nedovoljan broj jedinki tada je ta populacija suočena sa izumiranjem; izumiranje vrsta može početi onog trenutka i kada počne opadati broj biocenoza (zajednica) koje se sastoje od predstavnika određene vrste. U malim populacijama, razmnožavanje među bliskim srodnicima može dovesti do smanjenja genetičke raznovrsnosti što može oslabiti samu zajednicu.
Biotički ekološki faktori takođe utiču na otpornost zajednice; ovi faktori mogu delovati unutar određene vrste te između više vrsta.
Odnosi unutar vrste se uspostavljaju među jedinkama istih vrsta koje, opet, sačinjavaju populaciju. To su odnosi kooperacije i kompeticije (takmičenja) uz podelu teritorije te, ponekad, i hijerarhijski postavljenu organizaciju zajednice.
Interakcije između različitih vrsta su brojne i najčešće se opisuju s obzirom na njihov pozitivan, negativan ili neutralan upliv na zajednicu (na primer, simbioza (odnos ++) ili kompeticija (odnos --)). Najznačajniji odnos je odnos grabljivca (pojesti drugog ili sam biti pojeden ), koji nas dovodi do lanca ishrane, bazičnog koncepta u ekologiji (na primer, biljojedi jedu travu, mesojedi jedu biljojede a te mesojede jedu veći mesojedi). Prevelik broj grabljivaca u odnosu na brojnost plena negativno utiče i na zajednicu grabljivaca i na zajednicu lovine tako što smanjena količina hrane i visoka smrtnost mladih jedinki (koje još nisu dostigle punu seksualnu zrelost) mogu smanjiti (ili sprečiti porast) populacije i jednih i drugih. Selektivno izlovljavanje određenih vrsta od strane čoveka je aktuelni primer stanja u kojem postoji veći broj grabljivaca u odnosu na lovinu. Ostali faktori unutar iste vrste uključuju parazitizam, zarazna oboljenja i stalna borba za ograničene resurse u slučaju kada dve vrste dele isto ekološko stanište.
Stalna interakcija između različitih živih bića odvija se istovremeno sa stalnim mešanjem minerala i organskih materija koje organizmi koriste za svoj rast, život i reprodukciju, da bi kasnije poslužili kao đubrivo. Ovo stalno kruženje elemenata (posebno ugljenika, kiseonika i azota) te vode jednim imenom se naziva biogeohemijski ciklusi. Ti ciklusi omogućavaju dugotrajnu stabilnost biosfere (ukoliko na trenutak zanemarimo još uvek slabo proučen uticaj ljudskog faktora, ekstremnih vremenskih prilika ili geoloških pojava). Ova samoregulacija, koja se kontroliše povratnom spregom obezbeđuje dugotrajnost ekosistema i naziva se homeostaza. Ekosistem takođe nastoji da se razvije do stanje idealne ravnoteže koje se dostiže nakon sukcesije događaja odnosno klimaksa (na primer, jezerce može da postane tresetište).
Za više informacija videti biom i ekozona.
Ekosistemi nisu striktno odvojeni jedni od drugih već su u stalnim međuodnosima. Na primer, voda može cirkulisati među ekosistemima u vidu reke ili okeanske struje. Voda i sama po sebi, kao tečna materija, definiše ekosisteme. Pojedine vrste, kao lososi ili slatkovodne jegulje stalno se kreću između morskih i slatkovodnih sistema. Odnosi među ekosistemima dovode nas do koncepta bioma.
Biom je homogena ekološka formacija koju nalazimo na prostranim oblastima kao što je tundra ili stepa. Biosfera u sebi uključuje sve Zemaljske biome - sva mesta na kojima je moguć život - od najviših planina do najdubljih delova okeana.
Raspored bioma najčešće korespondira sa geografskom širinom i to od ekvatora do polova, uz različitosti koji su zasnovane na fizičkim karakteristikama sredine (na primer, okeani ili planinski lanci) i na klimi. Te varijacije su povezane sa distribucijom vrsta u skladu s njihovom tolerantnošću na temperaturne ekstreme i/ili na sušu. Na primer, fotosintetičke alge mogu se pronaći samo u fotičkom delu okeana (dokle dopire svetlost), dok se četinari najčešće nalaze u planinskim oblastima.
Iako se radi o pojednostavljenju mnogo složenije šeme, geografska širina i visina daju prilično dobar uvid u distribuciju bioraznovrsnosti unutar biosfere. Vrlo uopšteno govoreći, bogatstvo bioraznovrsnosti (kako životinjskih tako i biljnih vrsta) mnogo brže se smanjuje u blizini ekvatora (kao npr. u Brazilu) nego u blizini polova.
Biosfera se takođe može podeliti na ekozone, koje su danas precizno određene i prvenstveno prate granice kontinenata. Ekozone se dalje dele na ekoregione, iako se još uvek ne znaju tačno njihove granice.
U određenom ekosistemu veze među vrstama su zasnovane na hrani te na ulozi svake vrste u lancu ishrane. S obzirom na to, postoje tri vrste organizama:
- proizvođači - biljke, koje imaju sposobnost fotosinteze
- potrošači - životinje, koje mogu biti primarni potrošači (biljojedi), ili sekundarni odnosno tercijarni potrošači (mesojedi).
- razlagači - bakterije, gljivice, koje razlažu sve organske materije i na taj način vraćaju minerale u životnu okolinu.
Ove veze formiraju scenario u kojem svaka jedinka jede prethodnu ali i biva pojedena od naredne što se naziva lanac ishrane ili mreža ishrane. U mreži prehrane na svakom nivou ima sve manje organizama kada se prate spojevi mreže uz lanac. Ovakvi koncepti nas dovode do ideja o biomasi (sveukupnoj živoj materiji na određenom mestu), o primarnoj produktivnosti (povećanju količine biljaka u određenom trenutku) i o sekundarnoj produktivnosti (sveukupna živa materija koju proizvode potrošači i razlagači u određenom periodu).
Dve zadnje navedene ideje su ključ za razumevanje i evaluaciju kapaciteta ekosistema - broja organizama koji može podneti određeni ekosistem. U svakoj mreži prehrane, energija koja se javlja na nivou proizvođača nikad se u potpunosti ne prenosi do potrošača. Zbog toga je, sa energetske tačke gledišta, za ljudsku vrstu mnogo pragmatičnije da bude primarni potrošač (da se hrani žitaricama i povrćem) nego da bude sekundarni potrošač (hraneći se biljojedima kao što su npr. goveda), a najlošije je da bude tercijarni potrošač (hraneći se mesojedima).
Produktivnost ekosistema se ponekad proceljuje poređenjem tri vrste kopnenih ekosistema te svih vodenih ekosistema:
- šume (1/3 Zemljine kopnene površine) sadrže bogatu biomasu i vrlo su produktivne. Ukupna produktivnost svih svetskih šuma je ravna polovine celokupne primarne produkcije.
- savane, pašnjaci i močvare (1/3 Zemljine kopnene površine) sadrže oskudniju biomasu ali su takođe produktivne. Ovi ekosistemi su glavni izvori sirovina za ljudsku prehranu.
- ekstremni ekosistemi u oblastima sa ekstremnim klimatskim uslovima - pustinje i polupustinje, tundra, alpski pašnjaci i stepe - (1/3 Zemljine površine) imaju siromašnu biomasu i nisku produktivnost.
- konačno, morski i slatkovodni ekosistemi (3/4 Zemljine površine) sadrže oskudnu biomasu (ne računajući priobalne zone).
Čovekovim delovanjem u nekoliko zadnjih vekova ozbiljno su smanjene površine Zemlje pod šumama (krčenje šuma), a povećan je broj agroekosistema (poljoprivreda). Zadnjih decenija se povećavaju površine sa ekstremnim ekosistemima (stvaranje pustinja).
Uopšteno govoreći, ekološki poremećaj nastaje kada životna sredina počne negativno delovati na opstanak živih vrsta ili određene populacije.
To se dešava i kad faktori životne sredine počnu gubiti na svom kvalitetu u poređenju sa potrebama živih vrsta i to nakon promene abiotičkih ekoloških faktora (na primer, porast temperature ili smanjenje količine kiše).
To se takođe dešava kada životna sredina počne negativno delovati na opstanak vrsta (ili populacije) usled pojačane aktivnosti grabežljivaca (na primer, prekomerni ribolov). Napokon, to se dešava i kad faktori okoline počnu negativno delovati na kvalitet života živih vrsta (ili populacije) usled porasta broja jedinki (prenaseljenost).
Ekološki poremećaji mogu biti veći ili manji (i varirati u trajanju od nekoliko meseci do nekoliko miliona godina). Mogu biti biti uzrokovani prirodnim ili ljudskim faktorima. Takođe, mogu zahvatiti jednu vrstu ili manji broj njih, a mogu pogoditi i velik broj njih (vidi članak uništenje vrsta).
Na kraju, ekološki poremećaj može biti lokalni (kao kod izlivanja nafte) ili globalni (porast nivoa mora povezan za globalnim zagrevanjem).
U skladu sa navedenim stepenima ograničenosti, lokalni poremećaj može imati značajne ili manje značajne posledice koje idu od ugibanja većeg broja jedinki pa do potpunog uništenja vrsta. Kakav god bio uzrok, nestajanje jedne ili više živih vrsta redovno uzrokuje poremećaj u lancu ishrane sa dalekosežnim posledicama na opstanak ostalih vrsta. U slučaju globalnog poremećaja posledice mogu biti daleko izraženije; u nekim nestancima vrsta više od 90% vrsta koje su živele u određenom vremenu izumrlo je. Naravno, mora se napomenuti da je nestanak određenih vrsta (kao što su dinosauri) doveo do oslobađanja određenog staništa omogućivši pojavu i diversifikaciju sisara. Ovde je ekološki poremećaj, paradoksalno, pospešio beodiversifikaciju.
Ponekad je ekološki poremećaj ograničenog obima i bez većih posledica za ekosistem. Ali, najčešće te posledice traju mnogo duže. U stvari, najčešće se radi o povezanom nizu događaja sa završnim događajem. Na ovoj tački nije moguć povratak na prethodno stabilno stanje i novo stabilno stanje će se postepeno vaspostaviti (vidi homeoreza). Na kraju, isto kao što može izazvati nestanak vrsta, ekološki poremećaj može smanjiti kvalitet života preostalih jedinki. Prema tome, iako se smatra da je raznovrsnost ljudskog roda ugrožena, neki smatraju da je nestanak ljudske vrste vrlo blizu. Bilo kako bilo, epidemije, zagađenje hrane, negativan uticaj onečišćenja vazduha na zdravlje, manjak hrane, manjak životnog prostora, nagomilavanje otrovnog i teško razgradivog otpada te ugrožavanje opstanka ključnih vrsta (veliki majmuni, pande i kitovi) takođe su faktori koji utiču na ljudsko blagostanje.
U proteklih nekoliko desetaka godina jasno se uočava sve veći uticaj čoveka na ekološke poremećaje. Zahvaljujući tehnološkom napretku i brzom priraštaju stanovništva ljudski rod ima mnogo veći upliv na svoje životno okruženje nego ijedan drugi faktor ekosistema.
Neki od najčešće pominjanih primera ekoloških poremećaja su:
- permsko-trijasko istrebljenje pre 250 miliona godina
- kredno-tercijarno istrebljenje pre 65 miliona godina
- globalno zagrevanje povezano sa efektom "staklene bašte". Zagrevanje može prouzrokovati poplave oko delta azijskih reka (vidi takođe ekoizbeglice), češće pojave ekstremnih vremenskih poremećaja i kvalitativne i kvantitativne promene u proizvodnje hrane
- pojava rupe u ozonskom omotaču
- krčenje šuma i povećanje pustinja, uz nestanak mnogih vrsta
- topljenje nuklearnog jezgra u Černobilju 1986. izazvalo je smrt mnogo ljudi i životinja i uzrokovalo brojne mutacije na ljudima i životinjama. Oblast oko nuklearke je napuštena zbog velike količine radijacije ispuštene pri topljenju jezgra.
- ↑ Odum, E. P.; Barrett, G. W. (2005). Fundamentals of Ecology. Brooks Cole. str. 598. ISBN 978-0-534-42066-6.
- ↑ O'Neill, D. L.; Deangelis, D. L.; Waide, J. B.; Allen, T. F. H. (1986). A Hierarchical Concept of Ecosystems. Princeton University Press. str. 253. ISBN 0-691-08436-X.
- Ecology (Stanford Encyclopedia of Philosophy)
- The Nature Education Knowledge Project: Ecology
- Ecology Journals List of ecological scientific journals Arhivirano 2017-04-29 na Wayback Machine-u
- Ecology Dictionary - Explanation of Ecological Terms Arhivirano 2008-08-03 na Wayback Machine-u
- Basic Terms of Ecology
- Canadian Society for Ecology and Evolution
- Ecological Society of America
- Ecology Global Network
- Ecological Society of Australia
- British Ecological Society
- Ecological Society of China
- International Society for Ecological Economics
- European Ecological Federation
- UN Millennium Ecosystem Assessment Arhivirano 2011-04-23 na Wayback Machine-u
- The Encyclopedia of Earth – Wilderness: Biology & Ecology
- Ecology and Society - A journal of integrative science for resilience and sustainability
- Science Aid: Ecology, U.K. High School (GCSE, Alevel) Ecology