| Pre svega mogu biti članovi orkestra — simfonijskog (odnosno operskog), duvačkog, narodnog, zabavnog ili jazz-orkestra… Ne potcenjujmo nijedan od njih: svaku vrstu muzike treba izvoditi profesionalno, tj. tehnički solidno, stilski korektno, sa uživljavanjem u duh i poruku kompozicije. Ne treba da očekuju da će odmah dobiti mesto prvog klarinetiste u orkestru: moraju biti strpljivi, dokazati se trajnim radom, zalaganjem i kvalitetom izvođenja. Ako u orkestarskoj kompoziciji vaš instrument ima deonicu sa težim mestima, ne treba da se pouzdate da ćete ih bez problema savladati spretnošću u čitanju s lista (iako je to orkestarskom muzičaru itekako potrebno!) i letimičnim ”prosviravanjem” pre početka probe; note svoje deonice ponesite kući i uvežbajte kritična (teža) mesta, da na iduću probu dođete spremni! Druga mogućnost — zaposlenje kao nastavnici klarineta u muzičkoj školi (ili, eventualno, privatni nastavnici instrumenta). Nikako to ne treba smatrati kao nešto ”niže” od izvođačke karijere. Dobar nastavnik mora da bude ne samo dobar izvođač koji, kad zatreba, može da lično pokaže kako nešto treba odsvirati, već i dobar pedagog i psiholog. On mora imati smisla za organizovanje nastave, za metodičnu postupnost u prelaženju gradiva sa učenicima, mora znati da se ”spusti na njihov nivo” i da svakom učeniku priđe individualno, da uđe u psihološke probleme mladog bića, da bez ljutnje ispravlja greške, ali i da pohvali svaki uspeh učenika. A iznad svega: da voli decu, da voli svoje učenike i svoj poziv! Naravno da je san svakog mladog instrumentaliste da stane kao solista ispred orkestra sa kakvim velikim koncertom iz svetske literature. Možda se to neće svakome od vas ostvariti, ali treba imati u vidu da su mnogi čuveni solisti proizišli iz orkestra, ili su istovremeno nastupali kao solisti i svirali u orkestru. A za koncertno nastupanje ima i mnogo drugih mogućnosti: udružite se sa vašim kolegama, sviračima drugih instrumenata, u ansambl — duo s klavirom, ili u kakav drugi sastav (videti poglavlje u ovoj knjizi Klarinet u orkestru i kamernoj muzici). Neki svetski poznati ansambli ponikli su još u đačkim klupama. A umetnički vredne literature ima za različite sastave — samo je treba dobro izvoditi! Najzad, svestrano obrazovan muzičar može nađi i zaposlenje koje nije u neposrednoj vezi sa njegovom strukom instrumentaliste — na primer kao muzički urednik na radiju ili TV i t. sl. Iz moje škole
|
Arhive oznaka: čitanje s lista
KAKO SE STIČE TEHNIKA BRZOG I LAKOG ČITANJA NOTNOG TEKSTA
|
Počnite, na primer, sa etidama neke vama do tada nepoznate škole za I i II razred. Prvo pogledajte notni tekst (analizirajte predznake, tonalitet, vrstu takta, tehničke probleme i dr.) i odredite tempo u kom ćete je odsvirati. Ako u toku sviranja pogrešite, ne vraćajte se da biste ispravili grešku, već nastavite da svirate do kraja. Vratite se na pogrešena mesta, analizirajte ih i ponovo odsvirajte celu etidu u istom tempu. Potom je odsvirajte po treći put, samo sada u nešto bržem tempu (onoliko brzo da možete sve elemente dobrog sviranja da kontrolišete). I druge etide pređite po istom redosledu — i to u okviru vašeg 10–minutnog vežbanja čitanja s lista. Kasnije će vam koristiti čitanje svakog notnog teksta koji vam ”padne” pod ruku. Primetićete da vas više novi notni tekst uopšte ne iznenađuje. Iz moje škole |
ČITANJE S LISTA
|
Ova naučena tehnika je neophodna svakom budućem muzičaru instrumentalisti. Obično se pre probe orkestarskim muzičarima podele njihovi štimovi (notne deonice koje oni sviraju), pa ih oni malo prosviraju i posle toga počinje zajednička proba – grupno sviranje. Iz moje škole |
KLARINETSKA LITERATURA