Пуши као Турчин

Турски пушачи су чврсто одлучили да не поштују забрану пушења на јавним местима, која ће идуће године ступити на снагу. Антипушачке организације, истовремено, оптужују глобалне дуванске компаније да су се окомиле на Турску као на своје кључно тржиште.

Светска здравствена организација прогнозира да ће се за неколико деценија 80 одсто свих смртних случајева у свету као последице пушења десити у земљама у развоју, јер је потрошња дувана у развијеном свету у опадању. Само Кина учествује са трећином у укупној светској потрошњи цигарета.

Антипушачке организације се надају да ће потрошња дувана у Турској опасти најмање 10 одсто као резултат увођења забране пушења у јавним објектима која ступа на снагу у мају, док ће шира забрана, која укључује барове и ресторане, почети да се примењује средином 2009. године.

Турски "џенет" за пушаче

Турска влада покушава да измени слику земље, кандидата за прикључење Европској унији, као раја за пушаче. "Пуши ко Турчин" је популарна изрека која се у западним земљама често користи да би се окарактерисали страсни пушачи.

Већи број чланица ЕУ, укључујући Италију, Британију и Ирску, увео је забрану пушења на јавним местима.

У Турској ће свако ко буде пушио унутар затвореног јавног простора бити кажњен са 57 турских лира (48 долара), али турски предузетници сматрају да ће ту забрану бити веома тешко применити, упркос казнама.

"Спустити ролетне и замандалити врата једини је начин да се овде престане да пуши. Сваки наш посетилац пуши", каже Ченгиз Ердоган који води један ресторан у Анкари, показујући главом на плафон, посивео од дуванског дима.

Упркос претњи казном од 5.000 лира за фирме које буду дозвољавале пушење, барови ће нерадо спречавати пушаче да запале због бојазни даљег губитка муштерија - све бројнија конзервативна средња класа, наиме, већ у све већем броју напушта места на којима се служи алкохол, будући да ислам забрањује алкохолна пића и не одобрава пушење.

С обзиром да се турско национално пиће ракија обично служи уз чашу воде, Ердоган се жали да ће Турцима бити веома тешко да пуше напољу. "Не можете изаћи напоље са две чаше у једној руци и цигаретом у другој. То ће омести разговор и покварити вам вече", каже он.

Упркос антипушачким кампањама, потрошња цигарета у Турској расте 1-1,5 одсто годишње, у поређењу са четири одсто у Кини.

Антипушачке групације истичу да су међународне дуванске компаније у прошлости одабрале Блиски исток као главно тржиште и на њега дистрибуирале бесплатне цигарете како би их промовисале. Забрана ће бити једини начин да се спречи разорни утицај пушења на турско друштво, истичу оне.

Дуван годишње убије 117 хиљада Турака

"Утицај цигарета у Турској је гори од терора. У нашој земљи сваке године умре 117.000 људи због цигарета, а губици због болести изазваних пушењем достижу 2,5 милијарди долара годишње", указао је Шемсетин Топрак из турског Друштва трезвењака.

Он окривљује произвођаче цигарета због тестирања својих производа у Турској, указујући да америчка компанија "Филип Морис"  по први пут уводи на турско тржиште цигарете с повећаним садржајем никотина и краће дужине како би се прилагодио предстојећој забрани.

"Мој народ служи као заморче. Америка и Европа су схватиле опасност, па су се дуванске компаније окренуле земљама у развоју, каква је наша", каже Топрак.

"Филип Морис интернешенел"  је саопштио да су његове цигарете "марлборо интенс" , које је у новембру увео на турско тржиште, у складу са свим прописима.

"Нивои катрана и никотина у цигаретама 'марлборо интенс' су, према турским прописима, испод прописане количине за катран, никотин и угљенмоноксид", рекао је портпарол компаније Ричард Џемс и додао да се многе марке "Филипа Мориса" и врсте "марлбороа" које се не продају у Турској налазе на тржиштима других земаља.

Многи пушачи су свесни упозорења активиста против пушења и последица те штетне навике по њихово здравље, али су и поред тога ради да наставе да пуше докле год могу.

Турчин пуши три кутије дневно

Грађевински радник Мустафа Озкоч почео је да пуши када му је било 13 година и сада, са 49 година, још увек пуши три пакле дневно.

"Ако влада жели да примени ову забрану, мора да затвори фабрике цигарета. Чак и тада ћу сам правити цигарете и наставити да пушим", каже Озкоч, седећи у чајџиници препуној углавном мушкарцима без посла или пензионерима.

Штетан утицај пушења по здравље не представља бригу за многе Турке.

"Све што смо имали узето нам је. Ово је једини ужитак који ми је остао", јада се Озкоч, показујући своју цигарету. Човек који седи у друштву с њим каже да никада неће пушити напољу, како налаже закон, и никада неће плаћати казну.

"Немам новца да бих платио казну. Хоће ли ми због тога узети душу?", запитао је он.