Privreda Grada
Izdvajamo iz privrede
DaF-PERFEKT - škola nemačkog jezika
DaF-PERFEKT, škola nemačkog jezika, kursevi za decu i odrasle, poslovni nemački. Pripremna nastava za sticanje ÖSD diplome i usluge prevođenja sa nemačkog.Knjižara Prostor - online prodaja knjiga
Izdavačka kuća Kuća dobre knjige, online prodaja i naručivanje knjiga, internet knjižara, beletristika, dečije knjige, naučna fantastika, stručne knjigeKnjigovodstvena agencija Super Saldo
Knjigovodstvene usluge za preduzeća i preduzetnike: osnivanje privrednog društva, vođenje poslovnih knjiga i evidencija, obračuni plata, besplatno savetovanje.Život ljudi
Kristofer Kolumbo, rođen 1451. godine, poreklom Italijan, bio je čovek nemirnog duha, moreplovac, kolonizator i istraživač, čija su putovanja duž Atlantskog okeana proširila horizonte Evropljana i osvestila ih o postojanju Američkog kontinenta na Zemljinoj zapadnoj hemisferi. Svojim putovanjima i istraživanjima na tim putovanjima, kao i nekolicinom pokušaja da se naseli na ostrvo Hispaniola, najveće ostrvo Kariba, on je započeo proces španske kolonizacije, koja je predstavljala početak evropske kolonizacije Novog sveta. Celokupan poduhvat finansirala je kraljica Izabela I.
Kristofer Kolumbo nije bio prvi Evropljanin koji je kročio na tlo Amerike. Zna se da je pre njega na ovaj, do tada nepoznati kontinent, došla bar jedna grupa ljudi – Norvežani, predvođeni istraživačem po imenu Lief Ericson, koji je privremeno pristao na područje Amerike 500 godina pre nego što je Kristofer Kolumbo krenuo u svoje pohode. Međutim, bez obzira na to što nije bio prvi, Kristofer Kolumbo je bio prvi koji je intenzivirao kontakte između Evrope i tada urođeničke Amerike. Termin prekolumbijski se obično koristi da opiše ljude i kulturu Amerike pre dolaska Kolumba i njegovih sledbenika.
Putovanje Kristofera Kolumba 1492. godine je došlo u kritičnom momentu rasta nacionalnog imperijalizma i ekonomskog nadmetanja među državama u razvoju, koje su se borile za prevlast nad trgovačkim putevima i kolonijama. U ovakvoj sociopolitičkoj klimi, Kolumbova privlačna mapa izazvala je pažnju kraljice Isabelle I. Obzirom na to da je on ozbiljno prihvatao ideju da je Zemlja okrugla, pretpostavio je da će put na zapad, od Iberie do Indije, biti kraći nego putovanje kopnenim trgovačkim putevima, koji vode kroz Arabiju. Ukoliko bi to bilo tačno, to bi značilo da Španci mogu da uđu u unosan posao trgovine začinima, koju su pre toga držali Arapi i Italijani. Umesto željenog i zacrtanog cilja, Kristofer Kolumbo se iskrcao na ostrvo unutar Bahamskog arhipelaga, u mestu koje je sam nazvao San Salvador. Mešajući severno američko ostrvo sa istočnim obalama Azije, on je tadašnje naseljenike prozvao Indiosima.
Putovanje Kristofera Kolumba 1492. godine je došlo u kritičnom momentu rasta nacionalnog imperijalizma i ekonomskog nadmetanja među državama u razvoju, koje su se borile za prevlast nad trgovačkim putevima i kolonijama. U ovakvoj sociopolitičkoj klimi, Kolumbova privlačna mapa izazvala je pažnju kraljice Isabelle I. Obzirom na to da je on ozbiljno prihvatao ideju da je Zemlja okrugla, pretpostavio je da će put na zapad, od Iberie do Indije, biti kraći nego putovanje kopnenim trgovačkim putevima, koji vode kroz Arabiju. Ukoliko bi to bilo tačno, to bi značilo da Španci mogu da uđu u unosan posao trgovine začinima, koju su pre toga držali Arapi i Italijani. Umesto željenog i zacrtanog cilja, Kristofer Kolumbo se iskrcao na ostrvo unutar Bahamskog arhipelaga, u mestu koje je sam nazvao San Salvador. Mešajući severno američko ostrvo sa istočnim obalama Azije, on je tadašnje naseljenike prozvao Indiosima.
Evropa je izuzetno dugo uživala slobodan prolaz kopnenim putem ka Kini i Indiji, koje su predstavljale izvore vrednih dobara, kao što su svila, začini i opijati. Padom Konstantinopolja u ruke Otomanskog carstva 1453. godine, put ka Aziji je postao prilično otežan. Zbog toga je Kolumbo do 1480. godine razvijao plan putovanja do Indije, a zatim su detaljno analizirali celokupnu južnu i istočnu obalu Azije, do kojih bi mogli doći ploveći ka zapadu, direktno, preko Atlantika.
Neke manje poznate činjenice o Kristoferu Kolumbu:
1. Kristofer Kolumbo rođen je u gradu Genoa, u Italiji, a originalno ime mu je Cristoforo Colombo. Ipak, većinu svog života, proživeo je u Španiji i Portugaliji.
2. Kristofer Kolumbo je bio najstariji od petoro dece.
3. Imao je dva sina, sa dvema različitim ženama.
4. Kristofer Kolumbo je prekinuo svoje obrazovanje zbog nedostatka novca.
5. Postao je moreplovac u svojoj 14-oj godini, a kasnije je za život zarađivao prodajući mape i pomorske karte.
6. Kristofer Kolumbo je prvo svoju ideju o pronalasku novog puta ka Aziji, idući ka zapadu, izneo Portugalskom kralju Johnu, ali je nakon nekoliko meseci čekanja dobio odgovor Hvala, ali baš i nisam zainteresovan. To nije poljuljkalo njegovu odlučnost da pronađe put ka Aziji.
7. Odgovor kraljice Izabelle na Kolumbov plan, bio je da su njegovi planovi nerealni, da traži previše novca i previše brodova. Ni ovo odbijanje ga u startu nije pokolebalo.
8. Kristofer Kolumbo je tražio titulu i jednu desetinu ukupnog profita Španije ukoliko pronađe put do Indije.
9. Kraljici Isabelli je bilo potrebno 6 godina da pristane na Kolumbov plan. Za to vreme, Kristofer Kolumbo je već odustao od njega i bio je nekoliko kilometara van grada kada ga je presreo kraljicin kurir i preneo mu poruku.
10. Kristofer Kolumbo je verovao da je najveći problem nabaviti novac i brodove, ali je shvatio da postoji problem veći i od tog. Kada je kraljica Isabella prihvatila njegov predlog, Kolumbo je krenuo u potragu za posadom. To je bio još veći problem. Tada još uvek niko nije verovao da je Zemlja okrugla i svi su se bojali da će brod, kada dođe do kraja Zemljine ploče, pasti i da će svi izginuti. Niko nije hteo da rizikuje.
11. Doneta je odluka da će protiv svih zločinaca biti obustavljen postupak ukoliko se odluče da postanu deo Kolumbove posade. Čak i uz takvu ponudu, posada Kristofera Kolumba je brojala samo četiri zatvorenika.
12. Oba njegova sina su išla sa njim u njegove istraživačke pohode.
13. Njegovi brodovi su se zvali: Nina, Pinta i Santa Maria.
14. Kristofer Kolumbo je (mnogim Evropljanima) otkrio velik deo Karipskih ostrva, južne i centralne Amerike.
15. Iako je tri puta bio i vratio se, Kristofer Kolumbo nije nikad zakoračio na tlo severne Amerike.
16. Krostofer Kolumbo je poznat po otkrivanju Novog sveta, pa opet, umro je verujući da je došao do Indije.
17. Godine 1476. je u bici potopljen brod na kom je bio Kristofer Kolumbo, ali je on doplivao do obale.
18. Dana, 20. maja 1506. godine, Kristofer Kolumbo je umro na španskom dvoru u gradu Valjadolid.
Neke manje poznate činjenice o Kristoferu Kolumbu:
1. Kristofer Kolumbo rođen je u gradu Genoa, u Italiji, a originalno ime mu je Cristoforo Colombo. Ipak, većinu svog života, proživeo je u Španiji i Portugaliji.
2. Kristofer Kolumbo je bio najstariji od petoro dece.
3. Imao je dva sina, sa dvema različitim ženama.
4. Kristofer Kolumbo je prekinuo svoje obrazovanje zbog nedostatka novca.
5. Postao je moreplovac u svojoj 14-oj godini, a kasnije je za život zarađivao prodajući mape i pomorske karte.
6. Kristofer Kolumbo je prvo svoju ideju o pronalasku novog puta ka Aziji, idući ka zapadu, izneo Portugalskom kralju Johnu, ali je nakon nekoliko meseci čekanja dobio odgovor Hvala, ali baš i nisam zainteresovan. To nije poljuljkalo njegovu odlučnost da pronađe put ka Aziji.
7. Odgovor kraljice Izabelle na Kolumbov plan, bio je da su njegovi planovi nerealni, da traži previše novca i previše brodova. Ni ovo odbijanje ga u startu nije pokolebalo.
8. Kristofer Kolumbo je tražio titulu i jednu desetinu ukupnog profita Španije ukoliko pronađe put do Indije.
9. Kraljici Isabelli je bilo potrebno 6 godina da pristane na Kolumbov plan. Za to vreme, Kristofer Kolumbo je već odustao od njega i bio je nekoliko kilometara van grada kada ga je presreo kraljicin kurir i preneo mu poruku.
10. Kristofer Kolumbo je verovao da je najveći problem nabaviti novac i brodove, ali je shvatio da postoji problem veći i od tog. Kada je kraljica Isabella prihvatila njegov predlog, Kolumbo je krenuo u potragu za posadom. To je bio još veći problem. Tada još uvek niko nije verovao da je Zemlja okrugla i svi su se bojali da će brod, kada dođe do kraja Zemljine ploče, pasti i da će svi izginuti. Niko nije hteo da rizikuje.
11. Doneta je odluka da će protiv svih zločinaca biti obustavljen postupak ukoliko se odluče da postanu deo Kolumbove posade. Čak i uz takvu ponudu, posada Kristofera Kolumba je brojala samo četiri zatvorenika.
12. Oba njegova sina su išla sa njim u njegove istraživačke pohode.
13. Njegovi brodovi su se zvali: Nina, Pinta i Santa Maria.
14. Kristofer Kolumbo je (mnogim Evropljanima) otkrio velik deo Karipskih ostrva, južne i centralne Amerike.
15. Iako je tri puta bio i vratio se, Kristofer Kolumbo nije nikad zakoračio na tlo severne Amerike.
16. Krostofer Kolumbo je poznat po otkrivanju Novog sveta, pa opet, umro je verujući da je došao do Indije.
17. Godine 1476. je u bici potopljen brod na kom je bio Kristofer Kolumbo, ali je on doplivao do obale.
18. Dana, 20. maja 1506. godine, Kristofer Kolumbo je umro na španskom dvoru u gradu Valjadolid.