FRI, 15 MAR 1996 01:13:32 GMT
Povodom godisnice demonstracija kosovskih Albanaca iz 1981.godine, na Kosovu su odrzani brojni skupovi na kojima je bilo podsecanja na dan pre tacno 15 godina, kada su se culi otvoreno zahtevi za visim politickim statusom nogo sto je ovdasnjim Albancima pruzao Ustav iz 1974. godine. Tako je odrzan skup predsednika ogranaka najuticajnije partije ovdasnjih Albanaca Demokratskog saveza Kosova, zatim Unije studenata sada paralelnog pristinskog Univerziteta, Omladinskog Foruma Demokratskog saveza Kosova, Parlamentarne partije Kosova, a obelezavanju ovog dogadjaja pridruzio se i Istorijski institut koji okuplja Albance.
Na svojoj poslednjoj Konferenciji za stampu lider kosovskih Albanaca Ibrahim Rugova je demonstracije iz 1981. godine ocenio kao " dogadjaj veoma znacajn u kontinuitetu pokusaja kosovskih Albanaca za njihova prava na slobodu, demokratiju i samoopredeljenje".
Potpredsednik Demokratskog saveza Kosova dr. Fehmi Agani s druge strane, izjavio je da je "1981. pocetak jednog novog znacajnog perioda u istoriji albanskog naroda. Iako je to jedna znacajna godina i znacajan period, premise, faktori koji su prouzrokovali i uticali na to, akteri, oblici delovanja, implikacije, povezivanje sa sirim politickim, nacionalnim i medjunarodnim tokovima, aktuelni efekti i perspektive ovih dogadjaja jos uvek su relativno nejasni", rekao je Agani. On je konstatovao da "na prvi pogled 1981. godina-konflikti i posledice izgledaju kao nemotivisani. Istocni totalitarni rezimi nisu delovali kao da su bili u dubokoj krizi, naprotiv sistem je izgledao stabilan, dok su 1956. godine u Madjarskoj i 1968. god. u Cekoslovackoj, izgledale neponovljive. Jugoslavija nije manifestovala jos uvek krizu rusenja u koju je zapala. Kosovo kao da je na kraju jednog relativno uspesnog perioda njegovog razvoja, perioda u kojoj su i poteskoce bile prekrivene propagandom kao "teskoce uzgajanja"! Kosovo je bilo zona kondenziranih kontradikcija, privredne zaostalosti, nacionalnih kontradikcija, nedefinisanog politickog statusa-konstitutivne i nesigurne buducnosti". Dr. Agani je istakao "da je poseban elemenat koji zahteva rasvetljavanje perioda "nervoza" odmah nakon Tita i otvorene antialbanske manifestacije, cak i brutalni napadi protiv istorije i albanskog bica koji su poceli u Srbiji i Crnoj Gori".
Drugacije, medjutim, o ovom periodu razmisljaju direktni ucesnici demonstracija 1981 godine. Bivsi politicki zatvorenik i sadasnji clan predsednistva Demokratskog Saveza Kosova Mehmet Hajrizi ocenjuje da je 1981 "korak ka realizaciji konacnog cilja, odnosno Kosovo Republici. Nakon Titove smrti antialbanska politika u Jugoslaviji je uzela zalet, tadasnje rukovodstvo Kosova nije u bilo u stanju da avansira Kosovsko pitanje izuzev da konstatuje da se stanje na Kosova pogorsava i da njen razvoj stagnira, te je zbog toga narod u prolece 1981 god. izasao na ulice. Onaj ko se bude zalagao za Ustav od 1974. godine imace opet 1981. godinu" zakljucio je Hajrizi.
Adem Demaci, kojeg nazivaju i kosovskim Mandelom, jer je u zatvoru proveo 28 godina optuzen za jednog od organizatora demonstracija kosovskih Albanaca iz 1968.g., priznaje da su "demonstracije 1981. godine bile poslednji udarac koji je predskazao raspad tadasnje Jugoslavije, tog velikog zatvora naroda. I to je nasa pobeda, kaze Demaci. Medjutim, dodaje on, iako je velika nasa zasluga u rusenju Jugoslavije, postoji jedan drugi veliki problem, jer nismo bili u stanju da tekovine nasih zrtava, tekovine nase velike borbe mi da iskoristimo, ali su to iskoristili drugi. Rusili smo Jugoslaviju, oslobodjena je Slovenija, oslobodjena je Hrvatska, stvorena je Makedonija, rusili smo Jugoslaviju stvara se Bosna, dok se Albanci jos uvek prepiru u *konfliktu* sa hegemonistickim, dominantskim, diskriminatirskim i desktruktivnim snagama beogradskog rezima" zakljucio je Demaci.
Bivsi komunisticki lider Kosova Azem Vlasi u izjavi za britanski radio BBC rekao je da "demonstracije 1981., ocenjujuci ih od konkretnih refleksija koje su imali ti dogadjaji, prakticno manje su nam donele konkretne dobiti za avansiranje kosovskog pitanja, a jos vise zlo, posto smo osam godina nakon toga vodili borbu za ocuvanje pozicija, koje smo imali ustavom 1974. godine, a ne za nesto vise".
Inace, radi podsecanja, 11. marta pre tacno 15 godina, studenti albanske nacionalnosti pristinskog Univerziteta zapoceli su svoj bunt zbog losih uslova zivota i ishrane u pristinskom sudentskom centru. Ovaj studentski revolt prerastao je u demonstracije celokupnog albanskog stanovnistva na Kosovu, te se barata cifrom od preko milion ljudi koji su se tih dana nalazili na ulicama Kosova. Parole su u pocetku bile ekonomskog i socijalnog karaktera kao "Trepca radi, Beograd se gradi", a onda su dobile i politicke dimenzije kao "Sloboda, ravnopravnost, demokratija", "Kosovo kosovarima", "Hocemo ujedinjenje albanskih zemalja", "Kosovo Republika" itd..
Kulminiralo je 1. i 2. aprila kada je u Pristini stigla "Titova stafeta", a koju su demonstranti pokusali da otmu da bi kako su kasnije rekli "dokazali suprostavljanje titoistickm rezimu". Nakon toga velike policijske i vojne snage su dovezene na Kosovo radi ugusivanja demonstracija. Tokom okrsaja, kako se tada zvanicno tvrdilo ubijeno je devet lica a ranjeno 15, ali Albanci tvrde da je broj poginulih bio nekoliko puta veci. Sledilo je uvodjenje vanrednih mera i policijskog casa i prekid nastave u skolama i fakultetima. Medjutim, sve to nije sprecilo gradjane Kosova da demonstriraju i u drugim vecim gradovima na Kosovu 3. i 30 aprila i 18. maja 1981. godine.
Posle tih dogadjaja, koji su bili najmasovniji posle Drugog svetskog rata na ovom prostoru, tvrde predstavnici Instituta Istorije u Pristini, "pocela je masovna represija nad kosovskim Albancima". Oko cetiri hiljade ljudi osudjeno je na vise godina zatvora da bi se doslo do neverovatne cifra od 25 hiljada godina zatvora na koliko su ukupno bili osudjeni Albanci. Prosek tadasnjih presuda bio je 7,l godina po zatvoreniku. Da je represija uzela maha zvanicno je potvrdio je i nekadasnji prvi policajac Kosova, a kasnije i poslednji celnik kosovskih komunista Rahman Morina koji je na tadasnjoj 17 sednici Centralnog Komiteta Saveza Komunista Jugoslavije izjavio da "od 1981. godine pa do 1988. godine kroz ruke policijskih organa na Kosovu je proslo 520 hiljada ljudi".
Osim toga, podsecaju kosovski istoricari "pocelo je i likvidiranje politickih protivnika komunistickog rezima. Ubrzo je u selu Prekaze kod Drenice doslo do okrsaja izmedju porodice Mehaj i velikih snaga vojske i policije. Posle jednodnevene borbe gde su bile angazovane i tenkovske i artilijerske jedinice i uz pomoc helikoptera ubijeni si Nebih i Tahir Mehaj, a s druge strane rezim je priznao da je izgubio cetvoricu policajaca". Likvidiranjem politickih protivinika se nastavilo i kasnije, kaze se u saopstenju Instituta Istorije u Pristini. Od 17. Januara 1982 godine u Nemackoj (Untergrupenbah) tajna jugoslovenska policija je likvidirala bracu Jusuf i Bardhosh Grvallu i Kadri Zekaja, koji su tada vazili kao lideri "Narodnog Pokreta za Republiku Kosova". Takva ubistva su se organizovala i u Pristini a i drugim delovima Kosova. Isto tako nastavilo se tadasnjom famoznom "idejnopolitickom diferencijacijom", i "cistkama" u svim segmentima zivota".
Sve se to vrsilo, kao se pravdao rezim, pod okriljem borbe protiv "kontrarevolucije". Interesantno je da su u pocetku demonstracije ocenjene kao delo "marksisiticko -ljenistickih" grupa, da bi kasnije usledila ocena o kontrarevoluciji i o "antikomunizmu", a demonstracije kao "separatizam", "nacionalizam", "iredentizam", itd.itd. 17 novembra 1981. godine doneta je "Politicka platforma SKJ za Kosovo", gde je doneta odluka da se demonstarcije proglase kao, rekao je tada poznati komunsticki lider Vladimir Bakaric, "Profesionalni antikomunizam"...
No bilo kako bilo 15 godina posle tih demonstracija jos uvek postoje dileme: Ko je zapravo stajao iza tih dogadjaja i ko je sta dobio time?
Besim ABAZI